Љубо Милош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м http -> https |
|||
Ред 25:
== Други светски рат ==
Милош је у [[Загреб]] дошао јуна 1941. и срео се са својим рођаком, усташким заповедником [[Вјекослав Лубурић|Вјекославом Лубурићем]]. Постао је Лубурићева десна рука, а овај је искористио свој утицај да Милошу осугира положај у Уреду III [[Усташка надзорна служба|Усташке надзорне службе]], који је управљао [[логор Јасеновац|логором Јасеновац]]. У октобру је Милош постављен за заповедника радне службе у логору III Циглана и унапређен у чин натпоручника. Милош је лично био одговоран за безбедност хрватског политичара [[Влатко Мачек|Влатка Мачека]] током његовог заточеништва у логору, од 15. октобра 1941. до 15. марта 1942.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=276}} Једном је Мачек приметио да се Милош често моли и упитао га је да ли се плаши Божје казне за злочине које је починио у логору. Милош му је одговорио: „Ја знам да ћу горети у паклу, али то ће бити за Хрватску“.{{sfn|Goldstein|2013|p=365}}{{sfn|Burds|2007|p=467}}
== 24. децембар 1941. године ==
Једна већа група интернираца стигла је 24. децембра 1941. године у Јасеновац пошто су претресени и истучени поређани су у три групе по двојица у реду. У тај мах из зграде је изашо Љубо Милош прилично пијан, наредивши да му се донесе још ракије, па је са осталим усташама почео пити у дворишту логора, пред заоченицима. Пошто се добро напио издвојио се од осталих усташа извадио нож из корица и упутио се деветнаесторици заточеника који су тај дан дошли у логор.“кад с еприближио људима“ каже један очевидац „који су били преко пута нас, удаљени око 20 метара, стао је да псује виче и на наш ужаспочео да коље људе. Зарио би нож у врат са стране и нагло подигао тако да је у један мах својој жртви пресекао жиле куцавице и гркаљан. Крв би шикнула на лице груди и руке човека звера. Жртве су стајале укочене престрављене као замрле, и углавном потпуно резигнирано и апатично без гласа дочекивале ударце ножа и окрвављене се рушиле на земљу. Тек по неки би дао глас од себе или би инстиктивно испружио руку према убици да тренутак затим буде приклан. Немогуће је изрећи шта смо ми тада осећали. Сви изрази као: престрављен, ужаснут, замро, страхота, пакао могли би само приближно уверити онога који није ту био, шта се збивало у нама. Колико је трајало то клање не знам. Као кроз маглу видео сам како је Милош довршио свој посао и крвавог лица руку и прсију упутио с епрема нашој групи. Био сам сигуран да ми је дошао ужасан крај. Идући према нама очигледно му је запело око за једног босанског сељака у гуњу са црвеним шалом око главе. То је био сељак са Пала код Срајева. Стајао је други до мене у реду, убица му је нагло приступио и почео да му забада нож у груди и где је стигао.Кад је жртва пала на земљу , убица се сагао и приклао га, на исти начин као и оне раније. Имао је намеру да настави убијање, али га је ордонанс позвао у собу на телефон, само тој случајности има се захвалити што су се том приликом Срби из Сарајева који су били пострјени, спасили смрти. Када је једна група Срба 12 младих људи, дотерана у логор поред њих је случајно прошао Љубо Милош приметивши их како стоје пред канцеларијом једни поред других. Пришао им је и упитао: „Јесте ли Власи?“ стојећи усправно, скрштних руку на прсима ниједан Србин није ништа одговорио, Милош је затим пришао првом од њих и упитао га: „Говори јеси ли Влах?“ Како му овај није хтео ништа одговорити тргао је из џепа револвер и сручио метак у груди заточенику. То је урадио другом, треће и осталима и као и са првим свршио са свима, по причању других заточеника. Бадње вече 1941. године по својој крволочности превазилази све остале вечери у логору. На сам бадњи дан усташе су дошле у околину Јасеновца и покупиле око 500 сељака дотерали их у логор и предали крвницима. Љуби Милошу, Ивици Матковићу и Јози Матијевићу који су наредили својим верним усташама да их могу у славу Бадњака све поубијати. „Широка ледина јасеновачког логора. Први сумрак. На једној стрни горе ватре , на њима с еокрећу божићне печенице, а око ватре седе усташе, пију и оштре каме. На другој страни погнути људи, заједнички копају заједничке гробнице ноћ је увелико освојила. Почиње крвави Бадњак. Усташе стоје на ивици јаме и снажно и непрекидно замахују маљевима и камама. И кад је последња жртва пала у дубоку јаму, крвници одлазе уморни, али задовољни, да наставе са весељем“....
== 25. децембар 1941. године ==
Срби из Пакраца стигли су у Јасеновац првог дана католичког Божића, 25. децембра 1941. године у 10 часова пре подне. Док је над њима вршен претрес, Љубо Милош је са усташама пио ракију. Када је претрес био готов Милош је дошао пред њих раскорачио се и гледајући их рекао: „Поручише ми четници да им печем црног јарца за Божић а види враже они ми послаше овако лепе печенице! затим је одједном скочио „коса му је пала на очи, а усташка капа на чело“ и дрекнуо: „Ко је овде правник?“ јавио се судија Влада Илић изашао је из строја и дошао на неколико корака пред Милоша. Он га је запитао: „Колико си Хрвата осудио на смрт?“, Илић му је одговорио „Ја сам био старешина среског суда, а срески судови нису по закону овлашћени да изричу смртне казне“. „Шта би рекао када би ја тебе сада осудио на смрт? Илић му је одговорио: „То је ваша ствар“ Милош је затим узео карабин позвао Илића и наредио му да стане поред гомиле цигала оја се ту налазила и нанишанио на њега. Али како судија није скинуо капут и наочаре, наредио му је да их скине, дигао пушку и опалио три метка, нашта се Илић срушио: Како је после 5 минута Илић показивао знаке живота и у несвестици јечао. Љубо му је пришао и још испалио неколико револвесрких метака, после чега је Илић умро. Затим је Љубо наредио да се јаве сви који су родом из Лике. Јавио се Мане Шепељ, Раде Марковић, Марко Лабус, Ђуро Богојевић, Станко Покрајац, Владо Гавриловић Шушњар и још неки. Њих је све Милош са још неким усташама заклао ножем код гомиле цигала. Жртве су стајале а Милош и усташе замахивале су ножевима према вратовима жртава и пререзивале гркљане. Како су коме пререзали гркљан, тако се тај сав обливен крвљу рушио на земљу. Ми остали морали смо за то време мирно да стојимо у строју и посматрамо ово клање. Затим је дошао заставник Матковић и затражио од Љубе “да му дозволи да и он закоље једног Србина за Божић“. Пошто је добио дозволу издвојио је Јоцу Дивјака, закупца кур салона у Липику и од весеља почео да скаче говорећи: Сад ћу ти се осветити зато што ми ниси једанпут хтео да нађеш столицу када сам дошао у твој кур салон. Дивјак је морао да скине капут и кошуљу потом да легне на заклане Личане и да покаже руком где му је срце. Један усташа му је сео на главу, а други на ноге двојица на руке, а Матковић му је извадио срце. После тога Матковић је облизао нож од крви и рекао: „Како је слатка српска крв“ затим је Дивјаково срце показао осталим Србима рекавши: „Ето видите како Хрвати знају клати“. После тога одабао је још 12 Срба и заклао их. Међу њима био је и Коста Тодоровић месар који није био сасвим заклан, па је дошао лекар из амбуланте „на пререзан врат метнуо јода и фате и прилепио фластер. Све му то није ништа помогло јер је после 10 минута дошао други усташа и заклао га. За време овог покоља остали Срби су све то морали гледати и смејати с еиз свег гласа“. Један од усташа ј епосматрао да ли се сви смеју и да ли се који не мршти. Сваки онај који се мрштио био је одмах заклан. Тога дана је од 74 Србина из Пакраца 47 заклано и 27 убијено.
Милош је почетком 1942. премештен у [[логор Ђаково]], али се вратио у Јасеновац и преузео дужност заповедника логора у пролеће.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=276}} Чинило се да се такмичи да осталим официрима ко може да мучи и убије више талаца.{{sfn|Mojzes|2011|p=57}} Често се облачио у белу одећу и претварао се да је лекар пред болесним таоцима. Понекад би таоце који су молили да буду лечени постројио уз зид и пререзао им врат ножем.{{sfn|Cymet|2012|p=337}} Сведок Милан Флумиани је изјавио:
| |||