Јосип Броз Тито — разлика између измена

1.605 бајтова додато ,  пре 3 године
У мају 1913. године{{sfn|West|1995|p=33}} Броз је регрутован у аустроугарску војску{{sfn|Vinterhalter|1972|p=58}} Након молбе, одобрен му је захтев да војску служи у 25. Хрватском домобранском пуку у Загребу. Након што је научио скијање током зиме 1913-14, био је послат у школу за подофицире у Будимпешти.{{sfn|Swain|2010|p=7}} Након овога је унапређен у чин водника, и тиме постао најмлађи водник у свом пуку,{{sfn|West|1995|p=33}}{{sfn|Swain|2010|p=7}} а негде се чак наводи и у целој аустроугарској војсци.{{sfn|Ridley|1994|p=59}}
 
Kао првак свога пука у мачевању, у мају 1914 године, био је послат у Будимпешту на такмичење за првенство у аустро-угарској војсци. Учествовало је 16 најбољих мачевалаца у Аустро-Угарској, и Јосип Броз је добио другу награду и сребрну медаљу.<ref name="dedijer1"></ref>
Убрзо након избијања Првог светског рата 1914. године, 25. хрватски домобрански пук је кренуо према српској граници, али је Броз одмах ухапшен због подбуњивања и антиратних ставова, и затворен у Петроварадинској тврђави у данашњем Новом Саду.{{sfn|Ridley|1994|p=62}} Тито је касније дао контрадикторне податке о овом хапшењу, говорећи једном биографу да је претио да ће дезертирати Русима, али је касније тврдио да је цела ствар је настала као грешака у писању.{{sfn|Swain|2010|p=7}} Трећа верзија је била да фа је неко чуо како је рекао да се нада да ће Аустро-Угарска бити поражена. Након ослобађајуће пресуде,{{sfn|Ridley|1994|pp=62–63}} његов пук је био кратко на српском фронту пре него што је прераспоређен на Источни фронт у Галицију почетком 1915. да се бори против Русије.{{sfn|Swain|2010|p=7}} Једном приликом, извиђачки вод којим је он командовао је зашао иза непријатељских линија и заробио 80 руских војника. Године 1980. је откривено да је био препоручен за награду за овај подухват.{{sfn|West|1995|pp=41–42}} Дана 25. марта 1915. године је био тешко рањен и заробљен током руског напада у близини Буковине.Као ратни заробљеник је пребачен у болницу у [[Свијажск|Свијажску]] где је провео тринаест месеци на опоравку.{{sfn|Swain|2010|p=7}}Током ових 13 месеци у болници је имао нападе упале плућа и тифуса, и научио руски уз помоћ две ученице који су му донсиле руске класике Толстоја и Тургењева за читање.{{sfn|Swain|2010|p=7}}{{sfn|West|1995|p=42}}{{sfn|Ridley|1994|p=64}}
 
Убрзо након избијања Првог светског рата 1914. године, 25. хрватски домобрански пук је кренуо према српској граници, али је Броз одмах ухапшен због подбуњивања и антиратних ставова, и затворен у Петроварадинској тврђави у данашњем Новом Саду.{{sfn|Ridley|1994|p=62}} ТитоЈосип Броз био је каснијеодређен даода контрадикторнесврши податкенеки опосао овомза хапшењупук у Петроварадину. Тада је имао чин водника. Нашао се у селу Мајуру, говорећигде једномје биографупреноћио дау кући једне пиљарице из Новог Сада, Српкиње. Ту је претиобило неколико „ерзац-војника", трећепозиваца, из Лике. Жена у чијој су се кући налазили војници послужила их је чајем, па се повео разговор. Она је причала војницима да ћесе дезертиратиу Русимапетроварадинској тврђави, алиу горњем граду, муче Срби, да су неки и стрељани. Јосип Броз је каснијеу разговору тврдиорекао да је целасоцијалиста, да ће његов пук бити пребачен у Галицију и да ће се он предати Русима. Цео тај разговор стварслушао је насталаи каоједан грешакастари наредник, који је ођедном дрекнуо на Броза, разоружао га и везаних руку по-терао у писањупетроварадинску тврђаву.{{sfn|Swain|2010|p<ref name=7}}"dedijer1"></ref> ТрећаДруга верзија је била да фа је неко чуо како је рекао да се нада да ће Аустро-Угарска бити поражена. Након ослобађајуће пресуде,{{sfn|Ridley|1994|pp=62–63}} његов пук је био кратко на српском фронту пре него што је прераспоређен на Источни фронт у Галицију почетком 1915. да се бори против Русије.{{sfn|Swain|2010|p=7}} Једном приликом, извиђачки вод којим је он командовао је зашао иза непријатељских линија и заробио 80 руских војника. Године 1980. је откривено да је био препоручен за награду за овај подухват.{{sfn|West|1995|pp=41–42}} Дана 25. марта 1915. године је био тешко рањен и заробљен током руског напада у близини Буковине.Као ратни заробљеник је пребачен у болницу у [[Свијажск|Свијажску]] где је провео тринаест месеци на опоравку.{{sfn|Swain|2010|p=7}}Током ових 13 месеци у болници је имао нападе упале плућа и тифуса, и научио руски уз помоћ две ученице који су му донсиле руске класике Толстоја и Тургењева за читање.{{sfn|Swain|2010|p=7}}{{sfn|West|1995|p=42}}{{sfn|Ridley|1994|p=64}}
 
{{stack|float=right|[[File:Комплекс зданий земской больницы.JPG|thumb|Манастир Успења Пресвете Богородице, где се Броз опорављао од задобијених рана.|alt=a colour photograph of a brown multi-storey building]]}}
 
У пролеће [[1916]]. одведен је у заробљенички логор у град [[Агатит]] на реци [[Сура|Сури]], затим у [[Ардатов]], а у јесен у логор Кунгур (Пермска губернија) где су ратни заробљеници радили на орджавању Транс-сибирске железнице.{{sfn|Swain|2010|p=7}}Броз је именован да буде задужен за све ратне заробљенике у логору.{{sfn|Ridley|1994|p=65}} У том тренутку он је постао свестан да су пакети Црвеног крста који су послати за заробљенике били украдени од стране особља логора. Када се пожалио на ово, био је претучен и бачен у тамницу. Сам Јосип Броз је касније рекао да је ово најгори затвор у којем је икада био и да ће га памтити док је жив.{{sfn|Swain|2010|p=7}}<ref name="dedijer1"></ref> Током фебруарске револуције, маса је упала у затвор и вратила Броз у логор за ратне заробљенике. Бољшевик кога је упознао док је радио на железници рекао је Брозу да његов син ради на инжињерским радовима у Петрограду , тако да је у јуну 1917. Броз изашао из незаштићеног логора и сакрио се у возу који је ишао та Петроград, где је боравио са сином свог пријатеља.{{sfn|Swain|2010|pp=7–8}}{{sfn|Ridley|1994|pp=66–67}} Новинар Ричард Вест сматра да је то што је Броз одлучио да остане у незаштићен логору за ратне заробљенике, уместо да добровољно служи у југословенским легијама Српске Армије, доказ да је остао лојалан Аустро-Угарској, и подрива његову каснију тврдњу да су он и други хрватски ратни заробљеници били узбуђени изгледима револуције и припрема за рушење царства.{{sfn|West|1995|p=43}}
 
Мање од месец дана након што Броз стигао у Петроград, избиле су демонстрације, а Броз је тиме што им се придружио, дошао на удару владиних трупа.{{sfn|Swain|2010|p=8}}{{sfn|Ridley|1994|p=67}} Као последица овога, покушао је да побегне у Финску како би касније отишао у САД, али је заустављен на граници.{{sfn|West|1995|p=44}} Био је затворен у [[Петропавловска тврђава|Петропавловској тврђави]] три недеље, током којих је тврдио да је невин грађанин Перма. Када је коначно признао да је одбегли ратни заробљеник, он је требало да буде враћен возом до Кунгура, али је побегао у Јекатеринбург, а затим ухватио још један воз којим је стигао у Омск у Сибиру 8. новембра након 3.200 километара путовања.{{sfn|Swain|2010|p=8}}{{sfn|Ridley|1994|pp=67–68}} У једном тренутку, полиција чак и претресла воз у потрази за одбеглим ратним заробљеником, али је Броз успео да се извуче течним руским језиком.{{sfn|Ridley|1994|p=67}} Броз се поново запослио као радик за одржавање локалног млина где је радио до новембра 1919. године, када је Црвена армија повратила Омск из руку белогардејаца.
136

измена