Јосип Броз Тито — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 219:
 
===Раскол Тито-Стаљин===
{{Погледај|Раскол Тито-Стаљин}}[[Датотека:Marshal Tito, the President of the Federal People’s Republic of Yugoslavia.jpg|мини|373x373px|Маршал Јосип Броз Тито, председник ФНР Југославије|лево]]За разлику од других нових комунистичких држава у источној и централној Европи, Југославија се ослободила окупације уз ограничену помоћ Црвене армије. Водећа Титова улога у ослобађању Југославије је у великој мери ојачала његову позицију у КПЈ и међу југословенским народима, али је и изазвалa да су Југославија и Тито имали више простора да следе своје интересе у односу на остале државе и лидере [[Варшавски пакт|Источног блока]]. Иако је Тито био формално Стаљинов савезник после Другог светског рата, Совјети су успоставити шпијунску мрежу унутар КПЈ већ 1945. године.
[[Датотека:Marshal Tito, the President of the Federal People’s Republic of Yugoslavia.jpg|мини|463x463пискел|Маршал Јосип Броз Тито, председник ФНР Југославије]]
Непосредно после Другог светског рата, дошло је до неколико оружаних инцидената између Југославије и Западних савезника. Након рата, Југославија је припојила Истру, као и градове Задар и Ријеку. Југословенско руководство је тражио да се Југославији припоји и Трст. То је довело до неколико оружаних инцидената, посебно напада југословенских борбених авиона на америчке транспортне авиона. Од 1945. до 1948. године, најмање четири америчких авиона су оборена. Стаљин био против ове провокације, јер је осетио да је СССР неспреман да се суочи са Западом у отвореном рату тако брзо после губитака у Другом светском рату и у време када су САД имале нуклеарно наоружје, што није био случај са СССР-ом. Поред тога, Тито је отворено подржавао комунистичку герилу у [[Грчки грађански рат|Грчком грађанском рату]], док се Стаљин држао на дистанци од овог рата. Године 1948. мотивисан жељом да се створи јаку независну економију, Тито је створио његов план економског развоја независно од Москве, што је резултирало ескалацијом политичког сукоба са Стаљином и горким разменом писама у којима је Тито написао да "''смо ми проучили и узели као пример совјетски систем, али смо га развили у другачијој форми''".