Јосип Броз Тито — разлика између измена

3.327 бајтова додато ,  пре 3 године
нема резимеа измене
{{Инфокутија Политичар
| име = Јосип Броз Тито
| слика = Josip BrozMarshal Tito, the President of the Federal People’s Republic uniformof portraitYugoslavia.jpg
| датум_рођења = {{Датум рођења|1892|5|7}}
| место_рођења = [[Кумровец]]
 
===Пре Првог светског рата===
 
[[Датотека:Tito hiša1.JPG|мини|лево|Титова родна кућа у Кумровцу]]
Рођен је [[7. мај]]а [[1892]]. године у [[хрватско Загорје|загорском]] селу [[Кумровец]] на реци [[Сутла|Сутли]], као седмо дете (од петнаесторо) у породици Фрање Броза, сиромашног сељака, и Марије, рођене Јаворшек, [[Словенци|Словенке]] у [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршком царству]].{{sfn|Vinterhalter|1972|p=44}}{{sfn|Ridley|1994|p=44}} У детињству је био крштен и одгајан као католик.{{sfn|Ridley|1994|p=45}} Његов отац Фрањо (1860-1936), био је Хрват чија је породица живела у селу три века, док је његова мајка Марија (1864-1918), била Словенка из села Подсреда. Ова два села су само 16 километара удаљена, тако да су се његови родитељи упознали и недуго затим, венчали 21. јануара 1891. Јосип је провео значајан део својих предшколских година живећи са мајчиним родитељима у Подсреди, где је постао миљеник свога деде Мартина Јавершека, а када се вратио у Кумровец да започне школовање доста боље је причао [[Словеначки језик|словеначки]] од [[Хрватски језик|хрватског језика]].{{sfn|Vinterhalter|1972|p=49}}{{sfn|Swain|2010|p=5}} У овом периоду је научио и да свира клавир.{{sfn|Ridley|1994|p=46}} Упркос мешовитом пореклу, Броз се често изјашњавао као етнички Хрват.{{sfn|Minahan|1998|p=50}}{{sfn|Lee|1993|p=9}}{{sfn|Laqueur|1976|p=218}}
 
[[Датотека:Tito hiša1.JPG|мини|лево|Титова родна кућа у Кумровцу|201x201пискел]][[Владимир Дедијер]], Титов лични биограф, напомиње да му је једном приликом кад је разговарао са другом Титом о његовој браћи и сестрама, он рекао да их је било свега десеторо. Након чега му је Дедијер скренуо пажњу да у матичним књигама стоји да су Фрањо и Марија Броз мали 15-оро деце. Тито је то примио са чуђењем, јер су у његовој породици говорили само о десеторо браће и сестара. Овај моменат је карактеристичан уопште за загорско село и за беду и очај у њему. Родитељи уопште нису бројали као своју децу мртворођенчад или одојчад умрлу после неколико дана.<ref name="dedijer1"></ref>
 
У јулу 1900.{{sfn|Ridley|1994|p=46}} са осам година, Броз је уписао основну школу у Кумровцу, али је завршио само четири разреда,{{sfn|Swain|2010|p=5}} Као резултат његовог слабог образовања, током живота је доста слабо стајао са правописом. Након напуштања школе је у почетку радио за ујака а затим на породичној фарми.{{sfn|Swain|2010|p=5}} Године 1907. његов отац га је наговорио да емигрира у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], али Јосип није могао да прикупи новац за ово путовање.{{sfn|West|1995|p=32}} Уместо тога, са 15 година, Јосип напушта Кумровец и путује око 97 километара јужно у [[Сисак]], где је његов рођак Јурица Броз служио војску. Јурица му је помогао да добије посао у ресторану, али Броз ускоро уморан од тог рада прелази на трогодишњу обуку код чешког бравара Николе Караса, где је имао обезбеђену обуку, храну и стан. Убрзо након тога, његов млађи брат Стјепан такође је постао шегрт у браварској радионици Карас.{{sfn|Vinterhalter|1972|p=49}}{{sfn|Swain|2010|pp=5–6}} За време обуке се код Јосипа Броза јављају прве социјалистичке идеје под утицајем социјалистичког часописа ''Слободна реч''. Чим је постао квалификовани радник у септембру 1909. одлази у [[Загреб]] где се запослио у браварској радионици Исидора Харамине и у октобру 1910. године постаје члан Савеза металских радника и [[Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]] и учествује у својим првим протестима.{{sfn|Swain|2010|p=6}} Учествовао је и у штрајковима и у националним манифестацијама против угарског хегемонизма.{{sfn|Dedijer|1952|p=25}}
 
===Раскол Тито-Стаљин===
{{Погледај|Раскол Тито-Стаљин}}
{{Погледај|Раскол Тито-Стаљин}}[[Датотека:Marshal Tito, the President of the Federal People’s Republic of Yugoslavia.jpg|мини|373x373px|Маршал Јосип Броз Тито, председник ФНР Југославије|лево]]За разлику од других нових комунистичких држава у источној и централној Европи, Југославија се ослободила окупације уз ограничену помоћ Црвене армије. Водећа Титова улога у ослобађању Југославије је у великој мери ојачала његову позицију у КПЈ и међу југословенским народима, али је и изазвалa да су Југославија и Тито имали више простора да следе своје интересе у односу на остале државе и лидере [[Варшавски пакт|Источног блока]]. Иако је Тито био формално Стаљинов савезник после Другог светског рата, Совјети су успоставити шпијунску мрежу унутар КПЈ већ 1945. године.
[[Датотека:Josip Broz Tito uniform portrait.jpg|лево|мини|409x409пискел|Маршал Јосип Броз Тито, председник ФНР Југославије]]
{{Погледај|Раскол Тито-Стаљин}}[[Датотека:Marshal Tito, the President of the Federal People’s Republic of Yugoslavia.jpg|мини|373x373px|Маршал Јосип Броз Тито, председник ФНР Југославије|лево]]За разлику од других нових комунистичких држава у источној и централној Европи, Југославија се ослободила окупације уз ограничену помоћ Црвене армије. Водећа Титова улога у ослобађању Југославије је у великој мери ојачала његову позицију у КПЈ и међу југословенским народима, али је и изазвалa да су Југославија и Тито имали више простора да следе своје интересе у односу на остале државе и лидере [[Варшавски пакт|Источног блока]]. Иако је Тито био формално Стаљинов савезник после Другог светског рата, Совјети су успоставити шпијунску мрежу унутар КПЈ већ 1945. године.
Непосредно после Другог светског рата, дошло је до неколико оружаних инцидената између Југославије и Западних савезника. Након рата, Југославија је припојила Истру, као и градове Задар и Ријеку. Југословенско руководство је тражио да се Југославији припоји и Трст. То је довело до неколико оружаних инцидената, посебно напада југословенских борбених авиона на америчке транспортне авиона. Од 1945. до 1948. године, најмање четири америчких авиона су оборена. Стаљин био против ове провокације, јер је осетио да је СССР неспреман да се суочи са Западом у отвореном рату тако брзо после губитака у Другом светском рату и у време када су САД имале нуклеарно наоружје, што није био случај са СССР-ом. Поред тога, Тито је отворено подржавао комунистичку герилу у [[Грчки грађански рат|Грчком грађанском рату]], док се Стаљин држао на дистанци од овог рата. Године 1948. мотивисан жељом да се створи јаку независну економију, Тито је створио његов план економског развоја независно од Москве, што је резултирало ескалацијом политичког сукоба са Стаљином и горким разменом писама у којима је Тито написао да "''смо ми проучили и узели као пример совјетски систем, али смо га развили у другачијој форми''".
 
==Завршне године==
{{погледај|Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита|Распад Југославије}}
[[File:Tito's funeral.svg|thumbnail|thumb|250px273x273px|{{legend|#000080|Државе које су послале званичне делегације.}}
{{legend|#FF6600|Државе које нису послале званичне делегације, али су из њих дошле делегације партија.}}
{{legend|#FFFF00|Државе које нису послале званичне делегације.}}]]
Након уставних промена 1974. године, Тито је почео да постепено смањује своју улогу у вођењу државе. Наставио да путује у дипломатске посете и прима стране делегације. Ишао је у [[Пекинг]] 1977. а заузврат, редседник [[Кина|НР Кине]] Ху Гуефенг је посетио Југославију 1979. Током посете САД, 1978. године успостављене су строге мере безбености у [[Вашингтон|Вашингтону]] због протеста анти-комунистичке хрватске, српске и албанске емиграције.<ref>{{cite news |title=Carter Gives Tito Festive Welcome |agency=Associated Press |date=7 March 1978}}</ref>
[[File:Grob Josipa Broza Tita.jpg|thumb|240px|right|Гроб Јосипа Броза Тита у Кући цвећа]]
 
Током 1979. године Титово стање се драстично погоршало. Дана 7. јануара и поново 11. јануара 1980. године, Тито је примљен у Медицински центар у Љубљани, са циркулацијоним проблемима у ногама. Лева нога му је ампутирана убрзо након тога, због артеријских блокада.
! Име представника !! Држава/Организација !! Функција представника
|-
| [[Курт Валдхајм]] || {{зас|Организација уједињених нација}} [[Организација уједињених нација|Организација УНОУН]]|| [[Генерални секретар Организације уједињених нација|генарални секретар ОУН-аОрганизације Уједињених нација]]
|-
| [[Леонид Брежњев]] || {{зас|Совјетски Савез}} [[СССР]] || Председник Президијума [[Врховни совјет Совјетског Савеза|Врховног совјета СССР]] и генерални секретар [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|ЦК КПСС]]
| [[Хуа Гуофенг]] и [[Чи Пенгфеј]] || {{зас|Кина}} [[Народна Република Кина|НР Кина]]|| Председник НР Кине и генерални секретар Државног савета НР Кине
|-
| [[Индира Ганди]] || {{зас|Индија}} [[Индија|Република Индија]] || Председница Владе [[Индија|Републике Индије]]
|-
| [[Тодор Живков]] || {{зас|Бугарска|1971}} [[НР Бугарска]] || Председник Државног савета [[Народна Република Бугарска|НР Бугарске]] и први секретар [[Бугарска комунистичка партија|ЦК БКП]]
| [[Хелмут Шмит]], [[Карл Карстенс]] и [[Ханс-Дитрих Геншер|Ханс Дитрих Геншер]] || {{зас|Западна Немачка}} [[СР Немачка]] || канцелар [[Западна Немачка|СР Немачке]], председник СР Немачке и министар спољних послова
|-
| [[Ахмед Секу Туре]] || {{зас|Гвинеја}} [[Република Гвинеја|Гвинеја]] || Председник [[Гвинеја|Гвинеје]]
|-
| [[Роберт Мугабе]] || {{зас|Зимбабве}} [[Зимбабве]] || Премијер [[Зимбабве|Зимбабвеа]]
| [[Хафиз ел Асад]] || {{зас|Сирија}} [[Сирија]] || Председник [[Сирија|Сиријске Арапске Републике]]
|-
| [[Бодуен I од Белгије|Бодуен I]] || {{зас|Белгија}} [[Белгија|Краљевина Белгија]] || Краљ [[Белгија|Белгије]]
|-
| [[Карл XVI Густаф Шведски|Карл XVI Густаф]] || {{зас|Шведска}} [[Шведска|Краљевина Шведска]] || Краљ [[Шведска|Шведске]]
|-
| [[Сулејман Демирел]] и [[Хајретин Еркман]] || {{зас|Турска}} [[Турска]] || Премијер Турске и министар спољних послова
| [[Абдулах Оџелан]] || || Лидер [[Радничка партија Курдистана|Радничке партије Курдистана]]
|-
| [[Франсоа Митеран]] || Пример || Први секретар [[Социјалистичка партија (Француска)|Социјалистичке партије Фрнцуске]]
|-
| [[Вили Брант]] || || Председник [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјалдемократске партије Немачке]] и [[Социјалистичка интернационала|Социјалистичке интернационале]]
 
==Наслеђе==
[[File:Titov spomenik.jpg|left|thumb|200px306x306px|Титова статуа у [[Кумровец|Кумровцу]].]]
У хрватском приморском граду Опатији главна улица носи име маршала Тита, као и улице у бројним градовима у Србији, углавном на северу земље.<ref>[http://www.planplus.rs Online map of Serbia] (search string: ''Maršala Tita'')</ref> Једна од главних улица у центру Сарајева се зове Тито улица, а Титова статуа у парку испред универзитетског кампуса у Сарајеву је место где Босанци и Сарајлије дан данас одају почаст Титу. Велики споменик Јосипа Броза Тита, висок 33м, се налази се на Титовом тргу у Велењу, у Словенија.<ref name="DEDIST">{{cite encyclopedia |url=http://www.dedi.si/dediscina/325-spomenik-josipu-brozu-titu-v-velenju |title=Spomenik Josipu Brozu Titu v Velenju |trans_title=The Monument to Josip Broz Tito in Velenje |encyclopedia=Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem – DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] |first1=Alenka |last1=Bartulovič |editor1-first=Mateja |editor1-last=Šmid Hribar |editor2-first=Gregor |editor2-last=Golež |editor3-first=Dan |editor3-last=Podjed |editor4-first=Drago |editor4-last=Kladnik |editor5-first=Bojan |editor5-last=Erhartič |editor6-first=Primož |editor6-last=Pavlin |editor7-first=Jerele |editor7-last=Ines |accessdate=12 March 2012 |language=Slovenian}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.velenje-tourism.si/en/307 |title=Monument of Josip Broz |publisher=Tourist Information and Promotion Center Velenje |accessdate=10 November 2012}}</ref> Један од главних мостова у другом по величини словеначком граду Марибору носи назив Тито мост.({{lang|sl|''Titov most''}}).<ref>{{cite web|url=http://maribor-pohorje.si/tito-s-bridge.aspx |title=Slovenia-Maribor: Tito's Bridge (Titov most) |publisher=Maribor |accessdate=10 November 2012}}</ref> Централни трг у Копру, највећем приморском граду у Словенији такође носи Титово име.<ref>{{cite web|url=http://www.pano.si/2011/04/tito-square-smile-in-koper.html |title=Saša S: Tito square smile in Koper |publisher=Pano |date=8 April 2011 |accessdate=10 November 2012}}</ref> Такође, један астероид, откривен од стране српског научника Милорада Б. Протића 1937. године носи име "1550 Тито".<ref name="springer" />
 
 
=== Приватан живот ===
[[Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka3.jpg|мини|десно|Даворјанка Пауновић Зденка из студентских дана.|340x340пискел]]Јосип Броз Тито је био познат као љубимац жена. Био је у браку неколико пута. Прва жена му је била Пелагија Белоусова са којом је у браку био од 1920. до 19391936. Пелагија и Тито су се растали 1928. године, када је Тито отишао у затвор, а она се вратила у СССР. Званично су се развели 1936. године. Пелагија му је родила петоро деце али је само њихов син Жарко Леон преживео.<ref>[[#refBarnett2006|Barnett 2006]], p. 39.</ref> Друга је била Луција Бауер са којом се венчао у Хотелу Лукс у Москви, октобра 1936. године, али су записи овог брака касније избрисани. <ref>[[#refBarnett2006|Barnett 2006]], p. 44.</ref> Његов следећи однос био је са Хертом Хас. Тито и Херта Хас никада нису били званично у браку, јер је Тито тада живео илегално и није се могао венчати. Они су везу отпочели 1939. године. <ref name="mandc">{{cite web|url=http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies |archive-url=http://web.archive.bibalex.org:80/web/20111208140805/http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies |dead-url=yes |archive-date=8 December 2011 |title=Tito's ex wife Hertha Hass dies |publisher=Monsters and Critics |date=9 March 2010 |accessdate=29 April 2010 }}</ref> Међутим, након Априлског рата, Тито је морао да оде у Београд и да остави Херту трудну. У мају 1941. године,она је родила њиховог сина, Александра "Мишу" Броза. Тито је задњи пут видео Херту 1946. године<ref>{{cite web |url=http://www.vecernji.hr/vijesti/u-96-godini-umrla-bivsa-titova-supruga-herta-haas-clanak-108015 |title=U 96. godini umrla bivša Titova supruga Herta Haas |publisher=Večernji list |date=9 March 2010 |accessdate=29 April 2010}}</ref>
 
Фебруара 1941. Тито упознаје Даворјанку Пауновић у Загребу где је пратио илегални радио-телеграфски курс, а који је она похађала.{{sfn|Тито Сабрана дјела (том шести)|1983|p=}} Након тога, Даворјанка је постала курир за везу између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Централног комитета КПЈ, који се налазио у Загребу. Убрзо потом, марта 1941. је прешла у Загреб, где је постала специјални курир Политбироа ЦК КПЈ и прешла у илегалност узевши илегално име — „Зденка Хорват”.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}} У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941. године, развила се љубав између њега и Даворјанке. <ref name="Маршал је волео жене">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega „Маршaл је волео жене, а и оне њега” новости.рс]</ref> У току читавог Народноослободилачког рата, Даворјанка је била уз Тита и Врховни штаб НОВ и ПОЈ — прошла је ратни пут од Ужица, преко боравка у Санџаку и Фочи, похода у Босанску крајину, битака на Неретви и Сутјесци, десанта на Дрвар до доласка на Вис. Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица маршала Југославије и становала је у најпре у резиденцији у Румунској 15, а потом у Белом двору, где је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946. године, добила је запаљење десне плућне марамице и поново оболела од туберкулозе, од које је већ била лечена токо 1944. године у СССР. Поново је послата на лечење, прво у Београд, а онда је била упућена у санаторијум у Голнику, код Крања, где је умрла 1. маја 1946. године.{{sfn|Дедијер|1981|p=964}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=146}}{{sfn|Радуловић|1990|p=312}} По личној жељи, сахрањена је у кругу Дворског комплекса на Дедињу, у близини Белог двора.{{sfn|Марковић|2015|p=47}}
[[Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka3.jpg|мини|десно|Даворјанка Пауновић Зденка из студентских дана.]]
 
Фебруара 1941. Тито упознаје Даворјанку Пауновић у Загребу где је пратио илегални радио-телеграфски курс, а који је она похађала.{{sfn|Тито Сабрана дјела (том шести)|1983|p=}} Након тога, Даворјанка је постала курир за везу између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Централног комитета КПЈ, који се налазио у Загребу. Убрзо потом, марта 1941. је прешла у Загреб, где је постала специјални курир Политбироа ЦК КПЈ и прешла у илегалност узевши илегално име — „Зденка Хорват”.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}} У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941. године, развила се љубав између њега и Даворјанке. <ref name="Маршал је волео жене">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega „Маршaл је волео жене, а и оне њега” новости.рс]</ref> У току читавог Народноослободилачког рата, Даворјанка је била уз Тита и Врховни штаб НОВ и ПОЈ — прошла је ратни пут од [[Ужице|Ужица]], преко боравка у Санџаку[[Рашка област|Рашкој]] и [[Фоча|Фочи]], похода у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], битака на Неретви и Сутјесци, десанта на Дрвар до доласка на Вис. Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица маршала Југославије и становала је у најпре у резиденцији у Румунској 15, а потом у Белом двору, где је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946. године, добила је запаљење десне плућне марамице и поново оболела од туберкулозе, од које је већ била лечена токо 1944. године у СССР. Поново је послата на лечење, прво у Београд, а онда је била упућена у санаторијум у [[Голник|Голнику]], код [[Крањ|Крања]], где је умрла 1. маја 1946. године.{{sfn|Дедијер|1981|p=964}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=146}}{{sfn|Радуловић|1990|p=312}} По личној жељи, сахрањена је у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]], у близини Белог двора.{{sfn|Марковић|2015|p=47}}
[[Датотека:Jovanka Broz 1970.jpg|мини|десно|Јованка Броз 1970.|325x325пискел]]Његова најпознатија жена је била [[Јованка Будисављевић Броз|Јованка Будисављевић]]. Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно. Према најприхваћенијој верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал [[Ђоко Јованић]], који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.<ref name="vreme">-{http://www.vreme.com/cms/view.php?id}-=451714</ref> Друга верзија тврди да је Јованку одабрао [[Иван Стево Крајачић]], тадашњи повереник [[НКВД]]-а за Југославију.
[[Датотека:Jovanka Broz 1970.jpg|мини|десно|Јованка Броз 1970.]]
[[Датотека:Nixontito19712.jpg|мини|десно|Јованка и Тито са Роналдом Реганом и његовом женом у Белој кући.]]
 
Тито је имао скоро 59. година, а Јованка 27. када су се коначно венчали у априлу 1952. године, са шефом државне безбедности Александром Ранковићем, као кумом. Пошто је Јованка била једина Титова жена док је био на власти, она је такође отишла у историју као прва дама Југославије. Међутим, њихов однос није био идиличан. Поједини незванични извјештаји говоре да су се Тито и Јованка чак и формално развели крајем 1970-их, мало пре његове смрти. Међутим, током Титове сахране, Јованка је била присутна као његова званична супруга. Тито и Јованка нису имали деце.
 
Титов најпознатији унук, [[Јосип Јошка Броз|Јошка Броз]], је тренутно вођа [[Комунистичка партија (Србија)|КП Србије]].
 
Као председник, Тито је имао приступ великој (државној) имовини. У Београду је боравио у званичној резиденцији, Белому дворуУжичкој 15. А користио је и Бели двор. [[Бриони|Брионска острва]] су представљала летњу државну резиденцију од 1949. године. Павиљон је дизајнирао [[Јоже Плечник]], а он укључује и зоолошки врт. Близу 100 страних шефова држава је боравило у овој резиденцији, заједно са филмским звездама као што су [[Елизабет Тејлор]], [[Ричард Бартон]], [[Софија Лорен]], [[Ђина Лолобриђида]] и многи други.
 
Друга значајна резиденција је била на [[Бледско језеро|језеру Блед]] , док су шуме [[Карађорђево (Бачка Паланка)|Карађорђева]] биле поприште "дипломатског лова". До 1974. године југословенски председник је имао на располагању 32 званичне резиденције, веће или мање.<ref>[[#refBarnett2006|Barnett 2006]], p. 138.</ref> Међутим, сва ова имовина није била у његовом, већ у државном власништву и многе од ових резиденција су и даље у употреби од стране држава насталих распадом бивше Југославије.
 
У младости је Тито похађао католичку недељну школу. Међутим, након инцидента у коме га је свештеник ошамарио и викао на њега зато што се спетљао када му је поагао да скине одору, Тито није више ушао у цркву. Као одрасла особа, често се изјашњавао као атеиста.<ref>[[#refSherwood2013|Sherwood 2013]], p. 129.</ref>
! Тип ордена !! Име ордена !! Држава !! Опис
|-
| [[Датотека:Order of the Southern Cross Grand Collar Ribbon.png|100п]] || [[Орден јужног крста]] ||{{зас|Бразил}} [[Бразил]] || Највише одликовање Бразила. ДодељенДодељено 19. септембарсептембра 1963 у Бразилији.
|-
| [[Датотека:Grand Crest Ordre de Leopold.png|100п]]|| [[Орден Леополда]]|| {{зас|Белгија}} [[Белгија]] || ЈеданЈедно од три белгијских националних почасти витешког реда. Највише одликовање Белгије. ДодељенДодељено 6. октобароктобра 1970 у Бриселу.
|-
| [[Датотека:CZE Rad Bileho Lva 3 tridy BAR.svg|100п]]|| [[Орден белог лава]](Одликован два пута)|| {{зас|Чехословачка}} [[Чехословачка]] || НајвишиНајвише ред ододликовање Чехословачке. ОдликованТито је овим орденом одликован два пута, 22. мартмарта 1946. и 26. Септембарсептембра 1964. у Прагу и на Брионима.
|-
| [[Датотека:Orderelefant ribbon.png|100п]]|| [[Орден слона]]|| {{зас|Данска}} [[Данска]] || НајвишиНајвише редодликовање Данске.. Одликован у Копенхагену 29. октобароктобра. 1974.
|-
| [[Датотека:Legion Honneur GC ribbon.svg|100п]]|| [[Национални орден Легије части]]|| {{зас|Француска}} [[Француска]] || Највише одликовање Француске, награђен "за изузетне доприносе у борби за мир".
|-
| [[Датотека:National Order of Merit Grand Cross Ribbon.png|100п]]|| [[Национални орден за заслуге]]|| {{зас|Француска}} [[Француска]] || Одликовање додељено од стране председника Француске у Београду 6. децембардецембра 1976.
|-
| [[Датотека:GER Bundesverdienstkreuz 9 Sond des Grosskreuzes.svg|100п]]|| [[Орден за заслуге СР Немачке|Велики крст Ордена за заслуге СР Немачке]]|| [[Западна Немачка|{{зас|Западна Немачка}}]][[Датотека:Flag_of_Germany.svg|веза=Западна_Немачка|алт=Западна Немачка|23x23пискел]]Западна Немачка || Највећа могућа класа јединогједног државног ордена Западној Немачке (и модерне Немачке). Додељено у Бону 24. јунјуна 1974.
|-
| [[Датотека:GRE Order Redeemer 1Class.png|100п]]|| [[Орден Спаситеља]] || [[Грчка|{{зас|Грчка}}]][[Датотека:Flag_of_Greece.svg|веза=Грчка|алт=Грчка|23x23пискел]] Грчка || Највиши краљевски декорацијаорден Грчке. Додељен у Атини 2. јунјуна 1954.
|-
| [[Датотека:Cordone di gran Croce di Gran Cordone OMRI BAR.svg|100п]]|| [[Орден за заслуге Републике Италије]] || {{зас|Италија}} [[Италија]] || НајвећаНајвише частодликовање Италије, ДодељенДодељено у Београду 2. Октобароктобра 1969.
|-
| [[Датотека:JPN Daikun'i kikkasho BAR.svg|100п]]|| [[Врховни орден Хризантеме]] || [[Јапан|{{зас|Јапан}}]][[Датотека:Flag_of_Japan.svg|веза=Јапан|алт=Јапан|23x23пискел]] Јапан || Највише одликовање које се додељује живим особама од стране Јапана. Додељен у Токију 8. априлаприла 1968.
|-
| [[Датотека:MEX Order of the Aztec Eagle 1Class BAR.png|100п]]|| [[Орден Астечког орла]] || [[Мексико|{{зас|Мексико}}]][[Датотека:Flag_of_Mexico.svg|веза=Мексико|алт=Мексико|23x23пискел]] Мексико|| Највише одликовање које се додељује странцима уод стране МексикуМексика.додељено Додељено у Београду 30. Мартмарта 1963.
|-
| [[Датотека:Ord.Neth.Lion.jpg|100п]]|| [[Орден холандског лава]] || [[Холандија|{{зас|Холандија}}]][[Датотека:Flag_of_the_Netherlands.svg|веза=Холандија|алт=Холандија|23x23пискел]] Холандија|| Орден Холандије који је установио први краљ Холандије , ВиллиамВилијем I. Додељено у Амстердаму 20. Октобароктобра 1970.
|-
| [[Датотека:St Olavs Orden storkors stripe.svg|100п]]|| [[Орден Светог Олафа]] || {{зас|Норвешка}} [[Норвешка]]|| Највиши норвешки ред витештва. Додељен у Ослу 13. мајмаја 1965.
|-
| [[Датотека:POL Virtuti Militari Wielki BAR.svg|100п]]|| [[Орден Virtuti Militari]] || {{зас|Пољска}} [[Пољска]]|| Пољске највишиНајвиши војни украс,орден Пољске. Додељен за исказану храброст упротив лице непријатеља. Додељен у БаршавиВаршави 16. Мартмарта 1946.
|-
| [[Датотека:Order of Lenin ribbon bar.png|100п]]|| [[Орден Лењина]] || [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|{{зас|Совјетски Савез}}]][[Датотека:Flag_of_the_Soviet_Union.svg|веза=Савез_Совјетских_Социјалистичких_Република|алт=Савез СовјетскиСовјетских СавезСоцијалистичких Република|23x23пискел]] СССР|| највишеНајвише одликовање у Совјетском Савезу. Додељено у Москви 5. Јунијуна 1972.
|-
| [[Датотека:Ordervictory rib.png|100п]]|| [[Орден победе]] || [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|{{зас|Совјетски Савез}}]][[Датотека:Flag_of_the_Soviet_Union.svg|веза=Савез_Совјетских_Социјалистичких_Република|алт=Савез СовјетскиСовјетских СавезСоцијалистичких Република|23x23пискел]] СССР|| једноЈедно од најређе додељиваних одликовања на свету, а добијали су га само генерали и маршали за „вођење ратних операција на једном или више фронтова које су успешним окончањем донеле радикалну промену ситуације у корист Црвене армије“. Током своје историје био је додељен 20 пута (од чега само 5 пута странцима). Додељен у Београду 9. септембарсептембара 1945.
|-
| [[Датотека:Seraphimerorden ribbon.svg|100п]]|| [[Краљевски орден Серафима]] || [[Шведска|{{зас|Шведска}}]][[Датотека:Flag_of_Sweden.svg|веза=Шведска|алт=Шведска|23x23пискел]] Шведска|| Додељено 29. фебруарфебруара 1959. у СтокхолмСтокхолму
|-
| [[Датотека:GDR Star of Friendship of Nations - Grand Star (formal ribbon) BAR.png|100п]]|| [[Звезда народног пријатељства]] || [[Источна Немачка|{{зас|Источна Немачка}}]][[Датотека:Flag_of_East_Germany.svg|веза=Источна_Немачка|алт=Источна Немачка|23x23пискел]] Источна Немачка|| Додељено 1965. године за "размевањеразумевање и пријатељство мећу народима"
|-
| [[Датотека:EGY Order of the Nile - Grand Cordon BAR.png|100п]]|| [[Орден Нила|Орден Нила са златном крагном]] || [[Египат|{{зас|Египат}}]][[Датотека:Flag_of_Egypt.svg|веза=Египат|алт=Египат|23x23пискел]] Египат|| Највише одликвовање Египта. Додељено December 28,. децембра 1955.
|-
| [[Датотека:Star of Romania Ribbon.PNG|100п]]|| [[Орден румунске звезде]] || [[Социјалистичка Република Румунија|{{зас|Румунија|1965}}]][[Датотека:Flag_of_Romania_(1965-1989).svg|веза=Румунија|алт=Румунија|23x23пискел]] СР Руминија|| Друго највише одликовање Румунске социјалистичке репуликеРумуније
|-
| [[Датотека:OrderOfGeorgiDimitrovRibbon.jpg|100п]]|| [[Орден Георги Димитров]] || [[Народна Република Бугарска|{{зас|Бугарска}}]][[Датотека:Flag_of_Bulgaria.svg|веза=Бугарска|алт=Бугарска|23x23пискел]] НР Бугарска|| Највише одликовање Народне Републике Бугарске
|-
| [[Датотека:GDR Marks-order bar.png|100п]]|| [[Орден Карл Маркс]] || [[Источна Немачка|{{зас|Источна Немачка}}]][[Датотека:Flag_of_East_Germany.svg|веза=Источна_Немачка|алт=Источна Немачка|23x23пискел]] Источна Немачка|| Највише одликовање Источне Намчке,. додељеноДодељено 1974. године
|-
| [[Датотека:Order october revolution rib.png|100п]]|| [[Орден Октобарске револуције]] ||[[Савез Совјетских Социјалистичких Република|{{зас|Совјетски Савез}}]][[Датотека:Flag_of_the_Soviet_Union.svg|веза=Савез_Совјетских_Социјалистичких_Република|алт=Савез СовјетскиСовјетских СавезСоцијалистичких Република|23x23пискел]] СССР || По рангу је други совјетски орден, иза Ордена Лењина.
|-
| [[Датотека:Order of Suvorov 106x30.png|100п]]|| [[Орден Суворова]] || [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|{{зас|Совјетски Савез}}]][[Датотека:Flag_of_the_Soviet_Union.svg|веза=Савез_Совјетских_Социјалистичких_Република|алт=Савез СовјетскиСовјетских СавезСоцијалистичких Република|23x23пискел]] СССР|| Орден Суворова је био високо совјетско одликовање уведено током Великог отаџбинског рата
|}
 
136

измена