Јосип Броз Тито — разлика између измена

415 бајтова уклоњено ,  пре 3 године
нема резимеа измене
==Наслеђе==
[[File:Titov spomenik.jpg|thumb|306x306px|Титова статуа у [[Кумровец|Кумровцу]].]]
У хрватском приморском граду [[Опатија (град)|Опатији]] главна улица носи име маршала Тита, као и улице у бројним градовима у Србији, углавном на северу земље.<ref>[http://www.planplus.rs Online map of Serbia] (search string: ''Maršala Tita'')</ref> Једна од главних улица у центру [[Сарајево|Сарајева]] се зове ТитоТитоva улица, а Титова статуа у парку испред универзитетског кампуса у Сарајеву је место где Босанци и Сарајлије дан данас одају почаст Титу. Велики споменик Јосипа Броза Тита, висок 33м, се налази се на Титовом тргу у [[Велење|Велењу, у Словенија]].<ref name="DEDIST">{{cite encyclopedia |url=http://www.dedi.si/dediscina/325-spomenik-josipu-brozu-titu-v-velenju |title=Spomenik Josipu Brozu Titu v Velenju |trans_title=The Monument to Josip Broz Tito in Velenje |encyclopedia=Enciklopedija naravne in kulturne dediščine na Slovenskem – DEDI [Encyclopedia of Natural and Cultural Heritage in Slovenia] |first1=Alenka |last1=Bartulovič |editor1-first=Mateja |editor1-last=Šmid Hribar |editor2-first=Gregor |editor2-last=Golež |editor3-first=Dan |editor3-last=Podjed |editor4-first=Drago |editor4-last=Kladnik |editor5-first=Bojan |editor5-last=Erhartič |editor6-first=Primož |editor6-last=Pavlin |editor7-first=Jerele |editor7-last=Ines |accessdate=12 March 2012 |language=Slovenian}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.velenje-tourism.si/en/307 |title=Monument of Josip Broz |publisher=Tourist Information and Promotion Center Velenje |accessdate=10 November 2012}}</ref> Један од главних мостова у другом по величини словеначком граду [[Марибор|Марибору]] носи назив Тито мост.({{lang|sl|''Titov most''}}).<ref>{{cite web|url=http://maribor-pohorje.si/tito-s-bridge.aspx |title=Slovenia-Maribor: Tito's Bridge (Titov most) |publisher=Maribor |accessdate=10 November 2012}}</ref> Централни трг у [[Копар|Копру]], највећем приморском граду у Словенији такође носи Титово име.<ref>{{cite web|url=http://www.pano.si/2011/04/tito-square-smile-in-koper.html |title=Saša S: Tito square smile in Koper |publisher=Pano |date=8 April 2011 |accessdate=10 November 2012}}</ref> Такође, један астероид, откривен од стране српског научника [[Милорад Б. Протић|Милорада Б. Протића]] 1937. године носи име "[[1550 Тито]]".<ref name="springer" />
 
Сваке године се организује штафета "Братство и јединство" у Црној Гори, Македонији и Србији која на крају завршава у "Кући цвећа" у Београду 25. маја - на Титовом гробу. Истовремено, тркачи у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини крећу у Кумровец.<ref>{{cite web|url=http://www.balkaninsight.com/en/article/relay-for-tito-leaves-montenegro-en-route-to-belgrade |title=Relay for Tito leaves montenegro en route to Belgrade |publisher=Balkan Insights |accessdate=2013-05-03}}</ref>
 
[[Орсон Велс]] је једном за Тита рекао да је "највећи човек у данашњем свету."<ref>{{Cite news|url=http://www.independent.co.uk/arts-entertainment/films/features/orson-welles-centenary-britain-has-tended-to-regard-the-citizen-kane-star-with-a-mix-of-reverence-and-disapproval-10324625.html|title=Orson Welles centenary: A mix of reverence and disapproval|last=Macnab|first=Geoffrey|date=2015-06-17|newspaper=The Independent|access-date=2017-02-17}}</ref> а [[Двајт Д. Ајзенхауер|Двајт Ајзенхауер]] је рекао :"Маршал Тито је највећи херој Другог светског рата".
 
=== Приватан живот ===
[[Датотека:Davorjanka Paunović Zdenka3.jpg|мини|десно|Даворјанка Пауновић Зденка из студентских дана.|340x340пискел]]Јосип Броз Тито је био познат као љубимац жена. Био је у браку неколико пута. Прва жена му је била Пелагија Белоусова са којом је у браку био од 1920. до 1936. Пелагија и Тито су се растали 1928. године, када је Тито отишао у затвор, а она се вратила у СССР. Званично су се развели 1936. године. Пелагија му је родила петоро деце али је само њихов син Жарко Леон преживео.<ref>[[#refBarnett2006|Barnett 2006]], p. 39.</ref> Друга је била Луција Бауер са којом се венчао у Хотелу Лукс у Москви, октобра 1936. године, али су записи овог брака касније избрисани. <ref>[[#refBarnett2006|Barnett 2006]], p. 44.</ref> Његов следећи однос био је са Хертом Хас. Тито и Херта Хас никада нису били званично у браку, јер је Тито тада живео илегално и није се могао венчати. Они су везу отпочели 1939. године. <ref name="mandc">{{cite web|url=http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies |archive-url=http://web.archive.bibalex.org:80/web/20111208140805/http://www.monstersandcritics.com/news/europe/news/article_1539668.php/Tito-s-ex-wife-Hertha-Hass-dies |dead-url=yes |archive-date=8 December 2011 |title=Tito's ex wife Hertha Hass dies |publisher=Monsters and Critics |date=9 March 2010 |accessdate=29 April 2010 }}</ref> Међутим, након Априлског рата, Тито је морао да оде у Београд и да остави Херту трудну. У мају 1941. године,она је родила њиховог сина, [[Мишо Броз|Александра "Мишу" Броза]]. Тито је задњи пут видео Херту 1946. године<ref>{{cite web |url=http://www.vecernji.hr/vijesti/u-96-godini-umrla-bivsa-titova-supruga-herta-haas-clanak-108015 |title=U 96. godini umrla bivša Titova supruga Herta Haas |publisher=Večernji list |date=9 March 2010 |accessdate=29 April 2010}}</ref>
 
Фебруара 1941. Тито упознаје [[Даворјанка Пауновић Зденка|Даворјанку Пауновић]] у Загребу где је пратио илегални радио-телеграфски курс, а који је она похађала.{{sfn|Тито Сабрана дјела (том шести)|1983|p=}} Након тога, Даворјанка је постала курир за везу између Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Централног комитета КПЈ, који се налазио у Загребу. Убрзо потом, марта 1941. је прешла у Загреб, где је постала специјални курир Политбироа ЦК КПЈ и прешла у илегалност узевши илегално име — „Зденка Хорват”.{{sfn|Вујошевић|1977|p=54}} У току Титовог боравка у Београду, од почетка маја до половине септембра 1941. године, развила се љубав између њега и Даворјанке. <ref name="Маршал је волео жене">[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:524175-Marsal-je-voleo-zene-a-i-one-njega „Маршaл је волео жене, а и оне њега” новости.рс]</ref> У току читавог Народноослободилачког рата, Даворјанка је била уз Тита и Врховни штаб НОВ и ПОЈ — прошла је ратни пут од [[Ужице|Ужица]], преко боравка у [[Рашка област|Рашкој]] и [[Фоча|Фочи]], похода у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], битака на Неретви и Сутјесци, десанта на Дрвар до доласка на Вис. Након ослобођења Југославије, Даворјанка је постала лична секретарица маршала Југославије и становала је у најпре у резиденцији у Румунској 15, а потом у Белом двору, где је преузела и улогу домаћице. Почетком 1946. године, добила је запаљење десне плућне марамице и поново оболела од туберкулозе, од које је већ била лечена токо 1944. године у СССР. Поново је послата на лечење, прво у Београд, а онда је била упућена у санаторијум у [[Голник|Голнику]], код [[Крањ|Крања]], где је умрла 1. маја 1946. године.{{sfn|Дедијер|1981|p=964}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=146}}{{sfn|Радуловић|1990|p=312}} По личној жељи, сахрањена је у кругу [[Дворски комплекс на Дедињу|Дворског комплекса на Дедињу]], у близини Белог двора.{{sfn|Марковић|2015|p=47}}
[[Датотека:Jovanka Broz 1970.jpg|мини|десно|Јованка Броз 1970.|325x325пискел]]Његова најпознатија жена је била [[Јованка Будисављевић Броз|Јованка Будисављевић]]. Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно. Према најприхваћенијој верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал [[Ђоко Јованић]], који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.<ref name="vreme">-{http://www.vreme.com/cms/view.php?id}-=451714</ref> Друга верзија тврди да је Јованку одабрао [[Иван Стево Крајачић]], тадашњи повереник [[НКВД]]-а за Југославију.
 
| [[Датотека:National Order of Merit Grand Cross Ribbon.png|100п]]|| [[Национални орден за заслуге]]|| {{зас|Француска}} [[Француска]] || Одликовање додељено од стране председника Француске у Београду 6. децембра 1976.
|-
| [[Датотека:GER Bundesverdienstkreuz 9 Sond des Grosskreuzes.svg|100п]]|| [[Орден за заслуге СР Немачке|Велики крст Ордена за заслуге СР Немачке]]|| [[Западна Немачка|{{зас|Западна Немачка}}]][[Датотека:Flag_of_Germany.svg|веза=Западна_Немачка|алт=Западна Немачка|23x23пискел]][[Западна Немачка|Зaпадна Немачка]] || Највећа могућа класа једног државног ордена Западној Немачке (и модерне Немачке). Додељено у Бону 24. јуна 1974.
|-
| [[Датотека:GRE Order Redeemer 1Class.png|100п]]|| [[Орден Спаситеља]] || [[Грчка|{{зас|Грчка}}]][[Датотека:Flag_of_Greece.svg|веза=Грчка|алт=Грчка|23x23пискел]] [[Грчка]] || Највиши краљевски орден Грчке. Додељен у Атини 2. јуна 1954.
|-
| [[Датотека:Cordone di gran Croce di Gran Cordone OMRI BAR.svg|100п]]|| [[Орден за заслуге Републике Италије]] || {{зас|Италија}} [[Италија]] || Највише одликовање Италије, Додељено у Београду 2. октобра 1969.
|-
| [[Датотека:JPN Daikun'i kikkasho BAR.svg|100п]]|| [[Врховни орден Хризантеме]] || [[Јапан|{{зас|Јапан}}]][[Датотека:Flag_of_Japan.svg|веза=Јапан|алт=Јапан|23x23пискел]] [[Јапан]] || Највише одликовање које се додељује живим особама од стране Јапана. Додељен у Токију 8. априла 1968.
|-
| [[Датотека:MEX Order of the Aztec Eagle 1Class BAR.png|100п]]|| [[Орден Астечког орла]] || [[Мексико|{{зас|Мексико}}]][[Датотека:Flag_of_Mexico.svg|веза=Мексико|алт=Мексико|23x23пискел]] [[Мексико]]|| Највише одликовање које се додељује странцима од стране Мексика. Додељено у Београду 30. марта 1963.
|-
| [[Датотека:Ord.Neth.Lion.jpg|100п]]|| [[Орден холандског лава]] || [[Холандија|{{зас|Холандија}}]][[Датотека:Flag_of_the_Netherlands.svg|веза=Холандија|алт=Холандија|23x23пискел]] [[Холандија]]|| Орден Холандије који је установио први краљ Холандије , Вилијем I. Додељено у Амстердаму 20. октобра 1970.
|-
| [[Датотека:St Olavs Orden storkors stripe.svg|100п]]|| [[Орден Светог Олафа]] || {{зас|Норвешка}} [[Норвешка]]|| Највиши норвешки ред витештва. Додељен у Ослу 13. маја 1965.
| [[Датотека:POL Virtuti Militari Wielki BAR.svg|100п]]|| [[Орден Virtuti Militari]] || {{зас|Пољска}} [[Пољска]]|| Највиши војни орден Пољске. Додељен за исказану храброст против непријатеља у Варшави 16. марта 1946.
|-
| [[Датотека:Order of Lenin ribbon bar.png|100п]]|| [[Орден Лењина]] || [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|{{зас|Совјетски Савез}}]][[Датотека:Flag_of_the_Soviet_Union.svg|веза=Савез_Совјетских_Социјалистичких_Република|алт=Савез Совјетских Социјалистичких Република|23x23пискел]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]|| Највише одликовање у Совјетском Савезу. Додељено у Москви 5. јуна 1972.
|-
| [[Датотека:Ordervictory rib.png|100п]]|| [[Орден победе]] || [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|{{зас|Совјетски Савез}}]][[Датотека:Flag_of_the_Soviet_Union.svg|веза=Савез_Совјетских_Социјалистичких_Република|алт=Савез Совјетских Социјалистичких Република|23x23пискел]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]|| Једно од најређе додељиваних одликовања на свету, а добијали су га само генерали и маршали за „вођење ратних операција на једном или више фронтова које су успешним окончањем донеле радикалну промену ситуације у корист Црвене армије“. Током своје историје био је додељен 20 пута (од чега само 5 пута странцима). Додељен у Београду 9. септембара 1945.
|-
| [[Датотека:Seraphimerorden ribbon.svg|100п]]|| [[Краљевски орден Серафима]] || [[Шведска|{{зас|Шведска}}]][[Датотека:Flag_of_Sweden.svg|веза=Шведска|алт=Шведска|23x23пискел]] [[Шведска]]|| Додељено 29. фебруара 1959. у Стокхолму
|-
| [[Датотека:GDR Star of Friendship of Nations - Grand Star (formal ribbon) BAR.png|100п]]|| [[Звезда народног пријатељства]] || [[Источна Немачка|{{зас|Источна Немачка}}]][[Датотека:Flag_of_East_Germany.svg|веза=Источна_Немачка|алт=Источна Немачка|23x23пискел]] [[Источна Немачка]]|| Додељено 1965. године за "разумевање и пријатељство мећу народима"
|-
| [[Датотека:EGY Order of the Nile - Grand Cordon BAR.png|100п]]|| [[Орден Нила|Орден Нила са златном крагном]] || [[Египат|{{зас|Египат}}]][[Датотека:Flag_of_Egypt.svg|веза=Египат|алт=Египат|23x23пискел]] [[Египат]]|| Највише одликвовање Египта. Додељено 28. децембра 1955.
|-
| [[Датотека:Star of Romania Ribbon.PNG|100п]]|| [[Орден румунске звезде]] || [[Социјалистичка Република Румунија|{{зас|Румунија|1965}}]][[Датотека:Flag_of_Romania_(1965-1989).svg|веза=Румунија|алт=Румунија|23x23пискел]] [[Социјалистичка Република Румунија|СР Руминија]]|| Друго највише одликовање Румуније
|-
| [[Датотека:OrderOfGeorgiDimitrovRibbon.jpg|100п]]|| [[Орден Георги Димитров]] || [[Народна Република Бугарска|{{зас|Бугарска}}]][[Датотека:Flag_of_Bulgaria.svg|веза=Бугарска|алт=Бугарска|23x23пискел]] [[Народна Република Бугарска|НР Бугарска]]|| Највише одликовање Народне Републике Бугарске
|-
| [[Датотека:GDR Marks-order bar.png|100п]]|| [[Орден Карл Маркс]] || [[Источна Немачка|{{зас|Источна Немачка}}]][[Датотека:Flag_of_East_Germany.svg|веза=Источна_Немачка|алт=Источна Немачка|23x23пискел]] [[Источна Немачка]]|| Највише одликовање Источне Намчке. Додељено 1974. године
|-
| [[Датотека:Order october revolution rib.png|100п]]|| [[Орден Октобарске револуције]] ||[[Савез Совјетских Социјалистичких Република|{{зас|Совјетски Савез}}]][[Датотека:Flag_of_the_Soviet_Union.svg|веза=Савез_Совјетских_Социјалистичких_Република|алт=Савез Совјетских Социјалистичких Република|23x23пискел]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]] || По рангу је други совјетски орден, иза Ордена Лењина.
|-
| [[Датотека:Order of Suvorov 106x30.png|100п]]|| [[Орден Суворова]] || [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|{{зас|Совјетски Савез}}]][[Датотека:Flag_of_the_Soviet_Union.svg|веза=Савез_Совјетских_Социјалистичких_Република|алт=Савез Совјетских Социјалистичких Република|23x23пискел]] [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]|| Орден Суворова је био високо совјетско одликовање уведено током Великог отаџбинског рата
|}
 
136

измена