Национални комунизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
'''Национал-комунизам или Национални Комунизам''', односи се на различите облике у којима [[комунизам]] усвајају или спроводе лидери у различитим земљама. У свакој независној државној, империји или у зависности, од односа између класе и [[нација|нације]] имале су своје специфичности. [[Руси|Руски]] [[бољшевици]] могу се сматрати први "национални комунисти" у мери у којој Руска [[социјалдемократија]] се толико приметно разликује од социјалдемократије у [[Западна Европа|западној Европи]]. [[Украјинска Совјетска Социјалистичка Република|Украјински]] комунисти су развили националне интересе бољшевичке украјнске државе у супротности са званичном политиком [[комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]]. Раскол између Југославије и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]-а [[1948]]. године од стране [[Југославија|југословенског]] комунистичког вође [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], када је почео процес националног комунизма у свету у вођењу самосталне спољне [[политика|политике]] независно од СССР-а.
 
Национал-комунизам се понекад сматра скретањем у односу на [[марксизам|марксистичке]] темеље комунистичке идеологије, с обзиром да су [[Kарл Маркс]] и [[Фридрих Енгелс]] промовисали интернационализам, односно [[Интернационализам (политика)|пролетерски интернационализам]], сматрајући класну борбу важнијим приоритетом од стварања [[национална држава|националних држава]], а тзв. [[буржоаски национализам]] средство којим су владајуће класе по начелу ''подели па владај'' настојале држати у покорности пролетаријат. Kонцепт тзв. [[социјализам у једној земљи|социјализма у једној земљи]], који је постао службена идеологија [[СССР]]-а под водством [[Јосиф Стаљин|Стаљина]] средином 1920-их, може се такође сматрати првим значајнијим примером скретања од дотадашњих интернационалистичких ставова. Многи политички аналитичари и историчари сматрају да се [[идеологија|идеолошка]] целина [[Стаљинизам|стаљинизма]] састоји од идеолошке мешавине [[Марксизам-лењинизам|марксизма-лењинизма]], [[Национализам|национализма]] и [[Традиција|традиционализма]] која у свом коначном облику формира идеолошки концепт тзв. [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетског]] ([[РусијаРуска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република|руског]]) [[Комунизам|комунизма]] тј. [[бољшевизам|бољшевичког]]-[[социјализам|социјализма]]. Данашње државе које су задржале овакав облик друштвено-политичког уређење су [[Северна Кореја|ДНР Кореја]] и делом [[Kуба]], [[Белорусија]], [[Придњестровље]], [[Мозамбик]], [[Венецуела]], [[Боливија]] итд. Такође постоје [[Списак социјалистичких држава|социјалистичке]] тј. национал-комунистичке државе попут [[Кина|Кине]], [[Вијетнам|Вијетнама]] и [[Лаос|Лаоса]] које функционишу по [[капитализам|капиталистичкој]] тржишној економији. Док у [[Африка|Африци]] и [[Латинска Америка|Латинској Америци]], постоје национал-комунистичке државе које се темеље на [[демократски социјализам|демократском социјализму]] и [[марксизам-лењинизам|марксизму-лењинизму]].
 
[[Датотека:Coat of Arms of the Socialist Republic of Serbia (fictional).png|159px|мини|десно|Неусвојени [[грб]] [[Република Србија (1990—2006)|Републике Србије]] из [[1993]]. године, креиран је без [[Религија|религијских]] обележја са елеметима [[Грб Савезне Републике Југославије|грба СРЈ]]. Грб је био предложен од стране [[СУБНОР Србије|СУБНОР]]-а]]