Институт за нуклеарне науке Винча — разлика између измена

нема резимеа измене
 
Сваке године Институт се у оквиру програма „<ref>Хоризонт 2020</ref>” преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са Центром за промоцију науке појављује са својим резултатима на Сајму књига, у циљу размене својих достигнућа.
26. априла 2016. године је одржана ванредна Конференција Друштва за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе под називом „30 година од Чернобиља”. Монографија „Чернобиљ 30 година после” је показала велико интересовање шире јавности. Часописи[[Термотехника „Термотехника”(часопис)]]; „NuclearNuclear Technology & Radiation Protection”Protection и „ThermalThermal Sciences”Sciences су светски признати часописи са високим импакт факторима. У току су и припреме Винчиних издања за Google Books.
У оквиру Винчиних научионица редовно се одржавају програми из различитих области наука. Поводом дана Института 20. маја 2017. Институт је посетило преко 600 ученика, студената и професора.
 
== Историја ==
 
Институт за нуклеарне науке „Винча" основан је [[1948]]. године као научни центар за истраживање најсавременијих тема у основним природним наукама – физици, хемији и биологији. Заправо, баш тим редом. Задатак да оснује институт добио је професор Павле Савић, физикохемичар, који је позван назад у Југославију из Института за физичке проблеме у Москви, где је радио у лабораторијама академика, касније Нобеловца, Пјотра Леонидовича Капице од последње године Другог светског рата.
 
Изградњи „Института''Института за испитивање материје“материја'', како га је звао, односно Института за физику, како је касније гласио званични назив, [[Павле Савић]] је посветио све своје снаге, вољу и преданост. Уз њега је учествовало неколико колега ентузијаста, али је све битније послове урадио управо он сам. Зна се, рецимо, да је већину почетних лабораторија (за физику, хемију и биологију) сам пројектовао и надгледао изградњу, тако што је боравио у близини градилишта, на сеоском имању и спавао на слами у амбару. Касније је координисао опремање института инструментима за научна истраживања, које је добрим делом успео да добије из иностранства на рачун ратних репарација.
 
Окупио је у Институту тадашњу младу научну елиту Југославије, углавном од стручњака ентузијаста који су тек завршили школовање. Радила су се истраживања која су дефинитивно дала препознатљив допринос почетку такозване „нуклеарне ере“ у свету.
 
У прво време највише су била заступљена истраживања из физике и хемије, а након пар година институту се придружује и [[Душан Каназир]], који отпочиње развој биолошких дисциплина, пре свега у вези са ефектима радиоактивног зрачења. И Каназир и Савић касније су били председници Српске академије наука и уметности.
 
Убрзо након почетка, институту је била намењена реализација државног нуклеарног програма истраживања, који је окончан 1968. године. Од те године институт наставља истраживања у оквиру мешовитог (не само нуклеарног) концепта. Данас је "[[Винча]]" мултидисциплинарни научни институт који покрива велики број научних и техничко-технолошких дисциплина.
 
== Организација ==
Од укидања нуклеарног програма [[1968]]. године Институт „Винча“„[[Винча]]“ је, због рационализације деловања, подељен на мање истраживачке целине, назване лабораторије. Према Статуту, лабораторије и центри су организационе целине Института.
 
=== Лабораторије ===