Гномон — разлика између измена

18 бајтова уклоњено ,  пре 4 године
м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
Ова сенка се у току дана помера по тлу у складу са кретањем Сунца по небу, а дужина сенке зависи од висине Сунца над хоризонтом. Гномон показује кретање Сунца у току дана, али и у току године. У току године, у исти час посматрања, Сунце заузима различите положаје на небу, па је тако на пример зими у подне ближе [[Хоризонт (астрономија)|хоризонту]] него лети у подне.
 
Читајући и бележећи сенку гномона у току дана и године, можемо доћи до неких битних астрономских података. На пример, правац сенке нам говори о [[Азимут|азимуту]] Сунца (правац који сенка заклапа са правцем север-југ) а дужина сенке о тренутној [[угаона висина Сунца |угаоној висини Сунца]] (угао који права врх сенке-врх штапа заклапа са тлом је угаона висина Сунца). Стране света такође је лако одредити гномоном – најкраћа сенка у току дана усмерена је ка северу.
За сложенија разматрања и прорачуне потребно је доста знања и стрпљења, јер се мора пратити кретање Сунца током целе године, па чак и више година. Стари астрономи били су веома вешти у овоме, па су само уз помоћ гномона одредили [[Равнодневица|равнодневице]] и [[Solsticij|солстиције]], утврдили на небу [[Небески екватор|небески екватор]], повратнике и стожернике, израчунали дужину године (старокинески астрономи на основу четворогодишњих мерења добили за дужину године 365,25 дана) и годишњих доба (откриће се приписује [[Талес из Милета|Талесу]], а [[Ератостен]] је први одредио климате – климатске појасе), и још у старој Кини са великом тачношћу израчунали нагиб [[Еклиптика|еклиптике]], док је Ератостен око 320.г.пре н.е. за нагиб еклиптике добио вредност ''ε''=23°51´20´´.Талес је помоћу гномона измерио висину [[Кеопсова пирамида|Кеопсове пирамиде]]. Обичним људима гномон је користио као часовник. У најстарија времена, сваки човек био је живи гномон и на основу дужине своје сенке (у стопама) оријентисао се у времену током дана. <ref name="тм" /><ref>{{cite book|last1=Тадић|first1=Милутин|title=Математичка географија|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|edition=2004.}}</ref><ref>{{cite book|last1=Тадић|first1=Милутин|title=Географска мерења ван школске учионице|publisher=Креативни центар|location=Београд|edition=2013.}}</ref><ref name="еаае" />
 
Гномон је део [[сунчани часовник|сунчаног сата]] који баца сенку. На северној хемисфери, врх показивача сенке је нормално оријентисан према северу и паралелен је с осом ротације Земље. То значи да је нагнут према хоризонту под углом који је једнак [[Географска ширина|географској ширини]] где се сат налази. На неким сунчаним сатовима гномон је вертикалан. Овакав гномон се обично користио у ранијим временим за посматрање географске ширине сунца, нарочито на [[Меридијан (географија)|меридијану]]. „Писаљка“ је део гномона који баца сенку. Сенка се помера како се сунце помера. На пример: горња западна страна гномона може бити писаљка ујутру а горња источна страна поподне.
 
== Референце ==
 
{{reflist}}
{{извори}}
 
363.220

измена