Конрад Аденауер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 82:
До почетка фебруара Аденауер је коначно схватио да су све приче и сви покушаји компромиса са нацистима били узалудни. Градско веће Келна и пруски парламент су распуштени; 4. априла 1933. званично је разрешен градоначелничке функције и његови банковни рачуни су замрзнути.
Био је затворен два дана након [[Ноћ дугих ножева|Ноћи дугих ножева]] 30. јуна 1934, али је већ 10. августа 1934, преговарајући за своју пензију, он написао писмо од десет страница [[Херман Геринг|Херману Герингу]] наводећи, између осталог, да је као градоначелник чак прекршио Пруске законе како би се омогућио [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичкој партији]] да организује догађаје у јавним зградама и да би омогућио истицање нацистичких застава на градским копљима, и додао да је 1932. јавно говорио да нацисти треба да уђу у владу Рајха као странка са највећом улогом.<ref>Cited by Peter Koch: ''Adenauer.'' Reinbek 1985</ref><ref>Letter to the Prussian Interior Minister of 10 August 1934 (after his firing), available online in: http://www.konrad-adenauer.de/index.php?msg=10045. Additional letter of 18 September 1962 that confirms the content of the 1934 letter, both reproduced in: Delmer, Sefton; Die Deutschen und ich; Hamburg 1963, S.751 (1962 Faksimilie), 752-60 (1934)</ref> Заиста, крајем 1932. године, Аденауер је захтевао заједничку владу његове Партије центра и нациста.<ref>{{Cite web|title=Ein Hohenzoller oder meinetwegen auch Hitler|last=Augstein|first=Rudolf|date=29. 9. 1986|work=[[Der Spiegel]]|language=
Током наредне две године, Аденауер је често мењао резиденције из страха од одмазде против њега. Уз помоћ адвоката у августу 1937. године успео је да обезбеди пензију; добио је новчану накнаду за своју кућу, коју је преузео град Келн, а његова неисплаћена хипотека, казне и порези су укинуте. После [[Јулска завера|неуспелог атентата на Хитлера]] 1944. године, био је затворен по други пут као противник режима. Аденауер се након овога разболео и касније се захвалио и одао признање Еугену Зандеру, бившем општинском раднику у Келну и припаднику комуниста, зато што му је спасио живот. Наиме, Еуген Зандер, припадник [[Капо]] јединица радног логора у близини Бона, открио је да је име Аденауер на листи за депортацију на Исток и успео да издејствује да он буде примљен у болницу. Аденауер је касније поново ухапшен, али услед недостатка било каквих доказа против њега, пуштен је из затвора у новембру 1944. године.
| |||