Милграмов експеримент — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м Greška u kucanju
Ред 23:
 
== Резултати ==
Пре него што је експеримент започет Милграм је питао четрнаест студента психологије са четврте година студија на [[Јејл]] универзитету да предвиди понашање сто хипотетичких „учитеља“. Већина испитаника је веровала да врло мали број „учитеља“ ће бити спреман да по налогу експериментатора нанесе највећи напон. Милграм је такође неформално анкетирао своје колеге и утврдио да и они, такође, верују да ће врло мало субјекта бити спремно да пусти најјаче ударе. Милграм је испитао и четрдесет психијатра са медицинског факултета, који су веровали да до десетог шока, када „ученик“ захтев да буде ослобођен, већина субјекта ће престати експеримент, док код шока од 300 волти, када „ученик“ одбија да одговори, само 3,73 % испитаника би и даље наставило. ВверовалиВеровали су да би само нешто више од једне десетине једног процента испитаника пустило најјаче ударе.
 
Стварни исоди експеримента били су изненађујући, око 60% испитаника ишло је до краја, мада су преко интеркома могли да чују крике и агонију особе из друге собе, што им је тешко падало. У једном од протокола је записано да је озбиљан и уравнотежен пословни човек који је ушао у лабораторију са осмехом и самоувереним држањем кроз двадесетак минута био на ивици „нервног слома“, молећи да се са експериментом престане, па ипак се покоравао захтеву експериментатора и остао послушан до краја. Субјекти су били у конфликтној ситуацији јер су морали да бирају између