Географија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Педологија, Карта, Хипократ користећи Dab solver
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 53:
| [[Датотека:Línea de Wallace.jpg|96px]] || [[Датотека:Gavin Plant.JPG|96px]] || [[Датотека:Meridian convergence and spehrical excess.png|96px]] || [[Датотека:Delicate Arch LaSalle.jpg|96px]]
|-
| [[биогеографија]] || [[еколошка географија|екогеографија]] и<br />[[Environmental resource management|управљање ресурсима животне средине]]<br />|| [[геодезија]] || [[геоморфологија]]
|-
| [[Датотека:Receding glacier-en.svg|96px]] || [[Датотека:Meander-en.svg|96px]] || [[Датотека:Cyclone Catarina from the ISS on March 26 2004.JPG|96px]] || [[Датотека:Khajuraho-landscape.jpg|96px]]
|-
| [[глациологија]] || [[хидрологија]] и [[хидрографија]] || [[климатологија]] и<br />[[палеоклиматологија]]<br />|| [[пејзажна екологија]]
|-
| [[Датотека:Milankovitch Variations sv.png|96px]] || [[Датотека:90 mile beach.jpg|96px]] || [[Датотека:World11.jpg|96px]] || [[Датотека:Soil profile.jpg|96px]]
Ред 156:
:''Главни чланак: [[Историја географије]]''
 
Најстарије познате карте света потичу из 9. века п. н. е., а припадале су [[вавилон|Вавилонцима]]. <ref>-{Kurt A. Raaflaub & Richard J. A. Talbert . Geography and Ethnography: Perceptions of the World in Pre-Modern Societies. John Wiley & Sons. стр. 147.}-. {{page|year=|id=ISBN 1-4051-9146-5|pages=}}</ref> Тежња за спознајом просторног распореда свих појава на Земљиној површини сеже у најдаљу познату историју, али је она остварена тек у [[античка Грчка|античкој Грчкој]]. [[Хипократ са Хиоса|Хипократ]], [[Аристотел]], [[Хипарх]], особито [[Ератостен]] (један од првих који је мерио пречник Земље),<ref>-{Jean-Louis and Monique Tassoul (1920). A Concise History of Solar and Stellar Physics. London: Princeton University Press. {{page|year=2009|id=ISBN 0-691-11711-X|pages=}}}-</ref> настојали су да објасне опште феномене [[Земља|Земље]] као целине. Касније се [[Агрипа (астроном)|Агрипа]], [[Страбон]] и [[Плиније Старији]], према практичним потребама (експанзија [[Римско Царство|Римског Царства]]), оријентишу на описе земаља. Док је прва, старија географска оријентација готово искључиво природонаучна и спекулативна, друга је практичарска и описна, с посебним нагласком на човеку и његову деловању на Земљи. Од [[3. век]]а, кинеске методе географских истраживања и њихова географска литература много су сложенији него у Еуропи тога времена, што је случај све до [[13. век]]а.
 
У [[средњи век|средњем веку]] оријентална, арапска географија наставља углавном природонаучну античку традицију. Проширење општих сазнања надопуњено је тада и значајнијим описима, практичарским радовима ([[Масуди]], [[Ал-Идриси|Ал Идриси]], [[Ибн Батута|Ибн Баттута]], [[Ибн Кхалдун]]). [[Европа|Еуропска]] средњовековна географија ([[космографија]]) заостаје за античком и арапском географијом.<ref>-{Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3. Taipei: Caves Books, Ltd. Str. 512.}-</ref> Након путовања [[Марко Поло|Марка Пола]] те поновним оживљавањем интереса за дела античких писаца (посебно након [[велика географска открића|великих географских открића]]) почиње живљи рад који има само описно значење, с великим баластом сувишних појединости и необичних, често фантастичних прича и описа.
Ред 165:
 
''Антропогеографија'' је с [[Фридрих Рацел|Фридрихом Рацелом]] ([[1844]]. - [[1904]].) почела јачати хуманистички смер у географији, али се ипак није развила ни осамосталила као физичка географија, јер је тешко било тачно разграничити предмет проучавања и наћи праве методе рада. Неки су антропогеографи сматрали њезиним објектом само појаве материјалне људске активности, а други и [[Култура|културне]], [[Политика|политичке]], [[Религија|религиозне]], [[Психологија|психичке]] и др. Дуализам у географији (одвајање физичке од антропогеографије) није се могао одржати, јер је настао као последица недостатка јединственог школовања. Готово су све новоосноване катедре из географије на [[универзитет]]има попуњавали у другој половини [[19. век]] стручњаци из других сродних наука. Тек под крај 19. и на почетку [[20. век]]а нове генерације географских стручњака истичу јединство географске науке. У Француској [[Пол Видал де ла Блаш|Видал де Ла Блаш]] удара темеље модерној регионалној географији, која је дала низ добрих синтетичко-географских студија. У [[Немачка|Немачкој]] је обележен нов смер појавом [[Alfred Hettner|А. Хетнера]]. Велика потреба за синтетичким географским радовима, посебно током [[Први светски рат|Првога светског рата]], подстакла је развој, модерне, јединствене географије код Енглеза, Американаца, Руса и других народа, а то је појачано после [[Други светски рат|Другог светског рата]].
 
== Види још ==
* [[Списак држава]]
* [[Списак политичко-територијалних промена у свету током историје]]
* [[Географски појмови и локалитети]]
* [[Списак географа]]
* [[Балканско полуострво]]
* [[Карта (мапа)|Карта]]
 
== Извори ==