Али Шариати — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 51:
== Биографија ==
Али Шариати је рођен 1933. године у Кахаку (село у Мазинану), предграђу Сабзевара, који се налази на североистоку [[Иран]]а.<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=35}}</ref> Чланови породице са очеве стране су били свештеници.<ref>{{cite web|last1=Rakel|first1=E.P.|title=The Iranian Political Elite, State and Society Relations, and Foreign Relations since the Islamic Revolution|url=http://dare.uva.nl/document/104471|publisher=University of Amsterdam}}</ref> Његов отац, Мухамед-Таки, био је учитељ и исламски учењак, и он је 1947. године отворио „Центар за ширење исламских истина“ ([[Мешхед|Машхад]], [[Покрајина Разави Хорасан|Хорасан провинција]]),<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13}}</ref> друштвени [[Ислам|исламски]] форум који се уплео у покрет за национализацију нафте 50.-их година 20. века.<ref>{{cite book|last1=Rahnema|first1=Ali|title=An Islamic Utopian. A Political Biography of Ali Shari'ati|year=2000|publisher=I.B. Tauris|location=London|pages=13--18}}</ref> Шариатијева мајка је пореклом из ситне земљовласничке породице из [
Кроз године проведене на Учитељском факултету у [[Мешхед|Машхаду]], Шариати је био у додиру са младим људима који су били из мање привилегованих економских слојева друштва, и први пут је видео немаштину и потешкоће који су постојали у Ирану у том периоду. Истовремено, био је изложен многим утицајима Западне [[Филозофија|филозофске]] и [[Политика|политичке]] мисли. Покушао је да објасни и пружи решења за проблеме са којима су се суочавала муслиманска друштва кроз традиционалне исламске принципе уплетене са разумевањем савремене [[Социологија|социологије]] и [[Филозофија|филозофије]]. Његови чланци из тог доба, које је писао за машхадске дневне новине ''Khorasan'', показују његов развијајући [[еклектицизам]] и познавање идеја савремених мислилаца, попут Џемалдина ал Афганија, Мухамад Икбала, Пакистанца, као и [[Сигмунд Фројд|Сигмунда Фројда]] и [
1952. год. је постао средњошколски професор и основао је Удружење исламских ученика, што је довело до његовог хапшења након демонстрација 1953. године. Када је збачен Мосадек, постао је члан Националног фронта. Дипломирао је на Универзитету у Машхаду 1955. године. Поново је ухапшен 1957. г. од стране иранске полиције, заједно са још 16 чланова Националног покрета отпора.
Ред 59:
Након тога, Шариати је успео да добије [[Француска|француску]] стипендију и наставио постдипломске студије на [[Сорбона|Сорбони]] у [[Париз]]у. Напустио је [[Париз]] након добијања доктората из [[Социологија|социологије]] 1964. године на [[Сорбона|Сорбони]]. У том периоду, у [[Париз]]у, Шариати је почео да сарађује са [[Алжир|алжирским]] Националним Ослободилачким Фронтом (FLN) 1959. године. Следеће године, почео је да чита Франца Фанона и превео је антологију његовог рада на персијски. Шариати је увео Фанонову мисао у кругове иранских револуционарних емиграната. Ухапшен је у Паризу у току демонстрација-сећања на [[Патрис Лумумба|Патриса Лумумбу]] 17. јануара 1961. године.
Исте године се придружио [
Вратио се у Иран 1964. г. где је био ухапшен због субверзивне политиче активности док је био у [[Француска|Француској]]. Пуштен је након неколико недеља, после чега је почео да предаје на Универзитету у Машхаду.
Ред 67:
Шариатијејев константни успех је поново пробудио интересовање власти, које су га ухапсиле поново, заједно са многим његовим студентима. Распрострањени притисак популације и међународно негодовање су коначно довели до његовог пуштања на слободу, након 18 месеци у самици 20. марта 1975. године.
Шаријатију је било дозвољено да напусти државу и да оде у Енглеску. Умро је три недеље касније, у болници у Саутхемптону, под „мистериозним околностима“, иако је у [
=== Погледи на свет ===
Ред 75:
Шариати је био истакнути исламски филозоф који је тврдио да добро друштво треба да буде у складу са исламским вредностима; тврдио је да би улога владе требало да буде да води друштво на најбољи могући начин, а не да управља друштвом на најбољи могући начин.<ref>{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=0evSkdzXF_4}}</ref> Он је веровао да најученији чланови улеме (свештенства) треба да играју улогу у вођењу друштва, јер они најбоље разумеју како управљати исламским системом вредности, засниваним на учењима [[Мухамед|пророка]] и [[Dvanaest imama|дванаест имама]].<ref name="youtube1">{{cite web|url=https://www.youtube.com/watch?v=6RjiWLcuyQA}}</ref> Тврдио је да је улога свештенства да води друштво у складу са исламским вредностима како би људи напредовали до својих највиших потенцијала, а не да се служе хедонистичким жељама индивидуалаца као на Западу.<ref name="youtube1"/>
Шаријатијева дела су била под великим утицајем идеологизације Трећег света са којом се сусрео као студент у Паризу, идејама да би класни рат и револуција довели до правичног бескласног друштва, с једне стране, а с друге стране, довели до [[Епистемологија|епистемолошког]] [[Деколонизација|деколонијалистичког]] размишљања његовог времена. Сматра се да је усвојио идеју ''[
Тежио је ка томе да претвори ове идеје у културне симболе [[Шиизам|шиитског ислама]] на које би Иранци могли да прихвате. Веровао је да шиити не би требало само да чекају повратак дванаестог имама, већ да активно раде ка томе да убрзају његов повратак борећи се за социјалну правду, „чак до тачке прихватања мучеништва“, говорећи „сваки дан је [[Ašura|Ашура]], свако место је Карбала“.<ref>{{cite book|last1=Nasr|first1=Vali|title=The Shia Revival|year=2006|publisher=Norton|pages=128--129}}</ref> Кад је писао писма Фанону, за разлику од њега, Шариати је веровао да није истина да се религија мора оставити по страни у борби против [[Империјализам|империјализма]]. Шариати је такође веровао да људи могу да се боре са [[Империјализам|империјализмом]] искључиво кроз опоравак свог културног идентитета. У неким земљама је такав идентитет повезан са верским основама. Позивао се на максиму повратка себи.<ref>{{cite book|last1=Gharagozlu|first1=Naser|title=From blank revolution to Islamic revolution|year=2006|pages=87}}</ref>
Ред 119:
Шариатијеве најбитније књиге и говори:
* ''[
* ''[
* ''[
* ''Марксизам и остале западњачке заблуде: Исламска критика''
* ''Одакле да почнемо?''<ref name="shariati1"/>
Ред 132:
* ''Визија Пророка Мухамеда ''<ref name="shariati1"/>
* ''Поглед на сутрашњу историју ''<ref name="shariati1"/>
* ''[
* ''Манифестација самообнове и реформације''
* ''Селекција и/или избори''
* ''Новруз, Декларација иранског живљења, вечности ''
* ''[
* ''[
* ''[
* ''Abu-Dahr''
* ''[
* ''Џихад и шахадат''
* ''Рефлексије забринутог муслимана на неприлике угњетених народа''
* ''Порука просвећеним мислиоцима''
* ''Уметност која чека Спаситеља''
* ''[
* ''[
* ''Религија против религије''
* ''Човек и ислам''
Ред 171:
== Даља читања ==
* [
* Gheissari, Ali. 1998. ''Iranian Intellectuals in the Twentieth Century''. Austin: University of Texas Press.
* Hosseini, S A. 2000 "[Ali Shariati's Islamic-Critical School of Thought (1)] مکتب انتقادی دکتر علی شریعتی (1)", Farhang-e-Tose'eh, 9, 44, [http://g.1asphost.com/hamedhosseini/Shariati1.pdf [1]][''[
* Hosseini, S A. 2000 "[Ali Shariati's Islamic-Critical School of Thought (2)] مکتب انتقادی دکتر علی شریعتی (2)", Farhang-e-Tose'eh, 9, 47. [http://g.1asphost.com/hamedhosseini/Shariati2.pdf [2]][''[
== Спољашње везе ==
{{commonscat|Ali Shariati}}
*
* [http://www.shariati.com/index.html Biography and publications]
* [http://www.culturewars.org.uk/2008-05/rahnema.htm 'Ali Shari'ati: Between Marx and the Infinite' A review essay of Ali Rahnema's biography of Shari'ati with an extensive discussion on the philosopher's political significance] by Nathan Coombs
|