Фибер оптички кабл — разлика између измена

[[Датотека:Fiber optic illuminated.jpg|мини|лево|''Оптички кабал'']]

Широка област савремених [[телекомуникација]]. Посебно интензивно развија се после [[1980]]. године. Постоје и бројни примери из раније прошлости који не могу да се сврстају у оптичке комуникације у данашњем смислу. Користили су поступке за пренос порука које су биле видљиве корисницима. (сигнализација, заставице, семафори, светионици, разни оптички системи као француски телеграфски систем који је за 15 мин преносио поруку на удаљеност од 200км, итд.). Први научни покушај кроз млаз воде.

Као резултат, можемо да закључимо следеће: [[светлост]] може да се креће пратећи закривљеност светловода. Примену оптике у данашњем смислу покренуо је изум [[ласера]] 1958, полупроводничког ласера [[1963]]. године и након неколико година, првих оптичких влакана. <ref name="телекомуникација">{{cite web|title=телекомуникација|url=https://www.scribd.com/doc/111601457/Opticke-Telekomunikacije-VETS|website=Opticke Telekomunikacije VETS}}</ref>

 

[[Датотека:Блок шема оптичког предајника.jpg|thumb|лево|420п|Блок шема оптичког предајника]]

'''Оптички предајници''' врше претварање електричног сигнала у светлост.

То су уређаји који служе за слање говорних и других информација у облику светлосног сигнала дуж светловода. Предајник има двоструку улогу. У себи мора да садржи светлосни [[извор]], који ће напајати оптичко влакно, и [[модулато]]р, који треба да модулише ту светлост, тако да она репрезентује бинарни или аналогни улазни сигнал. У [[дигиталним]] системима модулација се најчешће врши променом интензитета светлости, која се шаље на улаз оптичког влакна. Може се рећи да предајник представља неку врсту претварача дигиталног електронског сигнала у светлосни сигнал. Предајник се може посматрати као”[[црна кутија]]”, која испуњава одређене захтеве везане за емитовану оптичку снагу, таласну дужину емитоване светлости, брзину рада оптичког извора, фокусираност зрачења, итд. Предајници се могу упоређивати по два основа. Један је посматрање карактеристика оптичког дела, који представља извор светлости, а други је начин модулације светлосног сигнала. Приликом посматрања карактеристика везаних за оптички део предајника, треба узети у обзир следеће:Физичке карактеристике треба да су усаглашене са оптичким влакном које се жели користити, у смислу да извор треба да обезбеди емитовање светлости у облику [[конуса]], пречника попречних пресека од 8µм до 100µм, иначе оптичко влакно неће бити побуђено светлосним извором;<ref name="Оптички предајник">{{cite web|title=Оптички предајник и пријемник|url=http://www.sectron.rs/sr/product/1460/ft86011-fr86011|website=SECTRON|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>

* Снага извора треба да буде довољно велика даможе да се постигне жељена вредност вероватноће грешке (''[[BER]]'').<ref name="BER">{{cite web|title=BER|url=http://www.photonics.umbc.edu/publications/Theses/Sinkin_PhD_Dissertation_082906.pdf|website=Bit Error Rate for Optical communication systems|accessdate=14. 5. 2017}}</ref>

* Неопходна је лака модулација оптичког извора електричним сигналом, и да су при томе, брзине модулације велике, иначе се предности које поседује оптичко влакно са својим широким опсегом не могу искористити.

* На крају, ту су и захтеви као што су: мале димензије, мала [[тежина]], ниска [[цена]] и висока поузданост.

Постоје две врсте полупроводничких диода које задовољавају наведене захтеве и могу се користити као оптички извори у предајнику. То су:

* ''Некохерентне'' − светлеће диоде, [[LED]] (''Light Emitting Diode'')