Географија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje
м razne ispravke
Ред 20:
Почетак развоја научне географије приписује се холандском географу [[Бернард Варенијус|Бернарду Варенијусу]], који је написао значајно дело под насловом [[Општа географија]]. Упркос значајним техничким открићима која су утицала на развој географије у 17. и 18. веку, она остаје углавном дескриптивна наука све до појаве великог географског истраживача њемачког порекла [[Александар фон Хумболт|Александра Хумболта]] који почетком [[19. век]]а удара темељ савременој географији. Уз њега је веома значајан и [[Карл Ритер]] који је био под јаким утицајем филозофије [[Имануел Кант|Имануела Канта]]. Значајан допринос из тог доба дали су [[В. М. Девис]] у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-теорија развитка [[рељефа]] као [[географски циклус]] и [[Владимир Докучајев]] у [[Русији]]-[[географска зоналност тла]] и његова класификација по генетској основи.
 
Током 19. века оснивају се катедре за географију на универзитетима широм [[Европе]] а њена тадашња карактеристика је вештачка одвојеност на природну и друштвену. Крајем истог века појављује се под утицајем учења [[Фридрих Рацел|Фридриха Рацела]] тзв. [[географски детерминизам]] као један погрешан правац унутар географије. Као реакција на та застрањивања јављају се почетком [[20. век]]а нове генерације географа које истичу јединство географске науке. Појављују се [[посибилизам]] у географији, чији је заступник [[Пол Видал де ла Блаш|Пол Видал де ла Бланш]] и [[хорологиза]] коју је увео [[Алфред Хетнер]] што је утицало на настанак и развој [[регионалне географије]]. Познати географски теоретичар из тог доба је и [[А. А. Григоријев]] са својом разрадом учења о географском омотачу.
 
Данас постоји велика потреба за синтетичким географским радовима посебно у вези са материјалном производњом и актуелним проблемима квалитета и преображаја природне средине, као и разумног кориштења [[природних ресурса]].