Rudarsko-topioničarski basen Bor — разлика између измена

м
нема резимеа измене
(Нова страница: == Rudarsko-topioničarski basen Bor == {{РГФ032017}} '''Rudarsko-topioničarski basen Bor''' je jedini proizvođač [https://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)#…)
 
м
== Rudarsko-topioničarski basen Bor ==
 
{{РГФ032017}}
'''Rudarsko-topioničarski basen Bor''' je jedini proizvođač [https://hr.wikipedia.org/wiki/Bakar_(element)# bakra] i [https://sh.wikipedia.org/wiki/Plemeniti_metal# plemenitih metala] (zlata i srebra) u Srbiji. Svi proizvodi su berzanski i njihov kvalitet, tražnja, prodajne cene i uslovi trgovanja uređeni su pravilima koja propisuju svetske berze obojenih metala. RTB već više od 100 godina kopa i topi rudu bakra, a u borskoj topionici proizvode se katodni bakar i plemeniti metali visokog kvaliteta. Proizvodnja bakra počela je 1903. godine i to na lokalitetima Bora i Majdanpeka.
 
<br />Kao osnova industrije i ekonomije u zemlji, biznis s bakrom državi donosi nekoliko stotina miliona dolara godišnje, a RTB Bor Grupa, kao jedinstven sistem, proizvodi rudu bakra i svojom aktivnošću podstiče razvoj čitavog regiona. Otuda je kombinat bakra, sa svojim potencijalima i obilnim prirodnim resursima, strateški veoma važno preduzeće za razvoj celokupne srpske privrede, a kao veliki potencijal za ekonomski prosperitet vide ga i zemlje u okruženju.
== '''Sastav rudnika bakra Bor''' ==
 
== '''Sastav rudnika bakra Bor''' ==
Čine ga sledeće celine:
* ''Rudnik bakra Veliki Krivelj'' [[File:Kop Veliki Krivelj.jpg|thumb|Kop Veiki Krivelj]]
Raskrivanje je trajalo do 1982., a godinu dana kasnije ležište počelo je da se eksploatiše. Od 1983. godine do danas otkopano je oko 194,6 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem bakra od 0,342 %, što ukupno iznosi oko 665.000 t bakra u rudi. Da bi se dobio ovaj bakar bilo je neophodno da se otkopa oko 178,8 miliona tona jalovine (koeficijent raskrivke 0,92).
 
<br />Preostale overene geološke rudne rezerve iznose preko 617 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 0,32 %, dok su bilansne 474,3 miliona tona, sa prosečnim sadržajem 0,323 %. Ukupno, dakle, ležište „Veliki Krivelj“ sa 1.533.821 tona bakra u rudi i predviđenim povećanjem kapaciteta na 10,6 miliona tona rude godišnje, predstavlja potencijal za eksploataciju u narednih 45 godina.
<br />Rudnik je konvencionalnog tipa, a masovna eksploatacija obavlja se visokokapacitativnom opremom. Za bušenje se koriste bušilice prečnika 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri velikog kapaciteta, čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Transport do drobiličnih postrojenja za rudu i jalovinu obavlja se kamionima nosivosti 220 tona.
 
<br />Rudnik je konvencionalnog tipa, a masovna eksploatacija obavlja se visokokapacitativnom opremom. Za bušenje se koriste bušilice prečnika 250 do 310 mm, a za utovar minirane rude i jalovine bageri velikog kapaciteta, čija je zapremina kašike 15 m3 i 22 m3. Transport do drobiličnih postrojenja za rudu i jalovinu obavlja se kamionima nosivosti 220 tona.
* ''Flotacija Veliki Krivelj'' [[File:Flotacija u Velikom Krivelju.jpg|thumb|Flotacija u Velikom Krivelju]]
Projektovana je i izgrađena za godišnji kapacitet od osam miliona tona rude, sa trostepenim drobljenjem rude i dvostadijalnim mlevenjem u tri identične mlinske sekcije. Tri godine kasnije, Institut za bakar iz Bora izvršio je reprojektovanje, pa se u kriveljskoj flotaciji 1985. godine sa selektivnog flotiranja rude prešlo na kolektivno.<br />Od početka proizvodnje 1983. godine do danas, Flotacija je proizvela 2.765.063 tona suvog koncentrata bakra sa prosečnim kvalitetom od 19,68% Cu i iskorišćenjem od 81,6%, što ukupno iznosi 544.112 tona bakra u koncentratu.
* Fabrika kreča Zagrađe [[File:Fabrika kreča Zagrađe.jpg|thumb|Fabrika kreča Zagrađe]]
Dosadašnja geološka istraživanja na području Timočke krajine ukazuju da je ovaj region bogat i nemetalima. Istraživanja krečnjaka usmerena su na Zagrađe kod Bora. Prva istraživanja kvaliteta i potencijala urađena su još daleke 1958. godine. Na osnovu tih rezultata i kasnijih analiza došlo se do zaključka da je krečnjak sa ovog lokaliteta dobrih fizičko-mehaničkih osobina i povoljnog hemijskog sastava, te da se može koristiti za proizvodnju kreča.<br />Prve peći za dobijanje komadnog kreča izgrađene su po italijanskoj tehnologiji i potpaljene 1967. godine. Pored komadnog kreča, u Zagrađu se za potrebe flotacija u Boru i Majdanpeku, proizvodi i hidratisani kreč za potrebe građevinarstva.
 
==''' Istorijat''' ==
Jedan od najstarijih tragova rudarstva u Evropi koji datiraju od 4500 godine pre nove ere je pronađen i u oblasti Bora i Majdanpeka.
Prvo geološko istraživanje rude bakra u Boru sprovedeno je još 1897 god. i pokrivalo je oblast Tilva Roš. Kada je reč o vodećim imenima u oblasti istraživanja i otkrivanja borskog rudnika, onda je to u naučnoj oblasti Feliks Hofman, u tehničkoj Franja Šistek i u finansijskoj Đorđe Vajfert, što je zabeleženo i na freski iz borske crkve, koja se nalazi u borskom muzeju rudarstva i metalurgije. Đorđe Vajfert je kasnije obezbedio priliv francuskog kapitala i osnovao preduzeće pod nazivom „Francusko društvo borskih rudnika, koncesija Sveti Đorđe“. Preduzeće sa središtem u Parizu, počelo je sa radom 1. juna 1904 god.
U cilju harmonizacije poslovanja sa tadašnjim zakonskim propisima, 1999 god. kompanija je promenila svoju organizacionu strukturu i nastavila da posluje preko mreže nekoliko preduzeća organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću koja neformalno sačinjavaju RTB Bor Grupu.
 
==''' Matično preduzeće''' ==
Matično preduzeće je jedno od četiri preduzeća u sastavu RTB Bor Grupe.
Osnovna delatnost ovog preduzeća je upravljanje globalnom poslovnom politikom kompanije, njenim kapitalom, razvojem, investicijma, kao i nabavkom i prodajom basenskih proizvoda. U Matičnom preduzeću zaposlena su 123 radnika.
 
<br />
U okviru Matičnog preduzeća posluju sledeće službe:
* Finansije
[[File:Geološka karta Timočke eruptivne oblasti.jpg|thumb|Geološka karta Timočke eruptivne oblasti]]
Ležišta RTB Bor-a se nalaze u zapadnom delu Karpatskog luka i većinom su ležišta porfirnog tipa u okviru Gornje Timočke eruptivne oblasti. Trenutno nerazvijeno podzemno nalazište „Borska reka“, locirano u okviru rudnika Jame predstavlja veoma značajan potencijalni mineralni resurs.
 
<br />Pregled ukupnih resursa
{| class="wikitable"
|-
|}
 
== '''Spoljašnje veze''' ==
[http://rtb.rs/]