Нова Варош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м sitno
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 39:
Нова Варош је настала у средином [[16. век]]а. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из [[Босна|Босне]] за [[Истанбул|Цариград]] (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине [[Златар (планина)|Златар]] и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је ''Скендер-пашина Паланка''. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ ([[Евлија Челебија]]). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше ''Јени Касаба'', што на српском значи Нова Варош.
 
Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо расвијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима [[Руска Империја|руског]] [[Конзул (дипломатија)|конзула]] и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Варши има чак. 2.000 кућа“.<ref>Др Слободан Ристановић:''Кроз Србију и Црну Гору'' Београд (2005). стр. 245.</ref>
 
Почетком 19. века (1809), град су од [[Османско царство|Турака]] ослободили [[Карађорђе Петровић|Карађорђеви]] устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.
Ред 45:
После више окршаја у [[Први српски устанак|Првом]] и [[Други српски устанак|Другом српском]], а затим и у [[Невесињска пушка|Невесињском устанку 1875. године]] (велика борба у суседном селу [[Радоиња|Радоињи]]), народ овог краја ослободио се турског ропста победом у [[Први балкански рат|Првом балканском рату 1912.]] године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.
 
У времену од [[1865]]. до [[1902]]. године, Нова Варош је припадала [[Новопазарски санџак|Новопазарском санџаку]], а потом је од [[1902]]. до [[1912]]. године била у саставу посебног [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]]. На почетку [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]].<ref name="Samardžić1983-189">{{citeCite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга|pages=189}}</ref>
 
И у [[Први светски рат|Првом светском рату]] нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода [[Петар Бојовић]], родом из села [[Мишевићи (Нова Варош)|Мишевићи]] испод планине Златар , командовао је српском Првом армијом.
Ред 172:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Šabanović|first=Hazim|title=BosanskiИсторија pašalukсрпског народа (књ. 6, св. 1): postanakОд iБерлинског upravnaконгреса podjelaдо Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJuHNpAAAAMAAJ|year=19591983|publisher=NaučnoСрпска društvoкњижевна Bosne i Hercegovineзадруга|pages=189}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Šabanović|first=Hazim|title=Bosanski pašaluk: postanak i upravna podjela|url=https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ|year=1959|publisher=Naučno društvo Bosne i Hercegovine}}
* {{Cite book|title=Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|year=1983|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документи о Рашкој области: 1900-1912|url=https://books.google.com/books?id=L1K5AAAAIAAJ|year=1995|location=Београд|publisher=Архив Србије}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Петровић|first=Милић Ф.|title=Документа о Рашкој области: 1890-1899|url=https://books.google.com/books?id=kobiAAAAMAAJ|year=1997|location=Београд|publisher=Историјски музеј Србије}}
* Салих Селимовић, ''Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама'', Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
* {{Cite book |ref= harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ|year=2010|publisher=[[Историјски институт Београд|Историјски институт САНУ]]}}
* Милош Јагодић, ''Нови крајеви Србије (1912-1915)'', Београд 2013.
{{refend}}