Дивља гуска — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 3 године
м
Бот: Сређивање датума; пражњење категорије CS1 грешке: датуми
м (Разне измене)
м (Бот: Сређивање датума; пражњење категорије CS1 грешке: датуми)
 
== Таксономија ==
Дивља гуска је члан породице [[Anatidae]]. [[Карл фон Лине]] је први забележио и описао ову гуску 1758, две године касније француски зоолог Матурја Жак Барисон ({{јез-фр|Mathurin Jacques Brisson}}) премешта је у нови род [[Anser]]. Постоје две признате подврсте: западна подврста A. a. anser (пари се на [[Исланд]]у северној и централној Европи) и источна подврста A. a. rubrirostris (пари се у [[Румунија|Румунији]], [[Турска|Турској]], [[Русија|Русији]] и северној [[Кина|Кини]]). Дивља гуска се понекад укршта са другим врстама гуски као нпр. [[Branta leucopsis|белоликом гуском]] и [[Канадска гуска|канадском гуском]] и ретко са [[Црвенокљуни лабуд|црвенокљуним лабудом]].{{sfn|Carboneras|Kirwan|Garcia|2014}} Дивља гуска је једна од првих [[животиња]] које је [[човек]] припитомио, то се десило бар пре 3000 година у [[Стари Египат|старом Египту]], латински назив припитомљене врсте A. a. domesticus.<ref>{{cite book|last1=Hugo|first1=Susanne |editor1=Buckland, Roger |editor2=Guy, Gérard |title=Geese: the underestimated species |publisher=FAO Agriculture Department |year=2002|chapter=Chapter 1: Origins and Breeds of Domestic Geese |chapterurl=http://www.fao.org/docrep/V6200T/v6200T0n.htm |issn=0254-6019 }}</ref> Пошто је домаћа гуска подврста дивље могу се без проблема укрштати а њихово [[потомство]] има особине и једне и друге [[врсте]].<ref>{{cite web |url=http://www.waterfowl.org.uk/keeping-geese.html |title=Domestic Geese |publisher=British Waterfowl Association |accessdate = 2. June06. 2016}}</ref>
 
== Опис ==
Дивља гуска је највећа гуска у роду [[Anser]] али је лакше грађена и више агилна од свог припитомљеног ''рођака'' [[A. a. domesticus]]-а. Има кружно, масивно тело са дугим и танким вратом и велику [[глава|главу]] и [[кљун]]. Ноге су јој ружичасте, кљун наранџаст са белим или браон врхом.<ref name="Madge">{{harvnb|Madge|Burn|1988|pp=140–141}}</ref> Дужина јој се креће од 74 до 91 cm, крило од 41.2 до 48 cm, [[реп]] од 6.2 до 6.9 cm, кљун од 6.4 до 6.9 cm, тежина од 2.16 до 4.56 kg (просек 3.3 kg) а распон крила од 147 до 180 cm.<ref name="CRC">{{harvnb|Dunning|1992}}</ref><ref>{{harvnb|Ogilvie|Young|2004}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.oiseaux-birds.com/card-greylag-goose.html|accessdate = 17. October10. 2011|title=Greylag Goose|work=oiseaux-birds.com}}</ref> Мужјаци су већи од женки, [[полни диморфизам]] је изражени у источној подврсти.<ref name="Madge"/> Перје гуске је сиво браон боје, глава је тамна, груди и стомак су бледи са црним тачкама.
 
== Распрострањеност и станиште ==
 
== Понашање ==
Дивље гуске су [[биљојед]]и и хране се [[трава]]ма. Једу махом младу траву и често се могу наћи на [[пашњак|пашњацима]] заједно са [[овца]]ма и [[крава]]ма.{{sfn|Scheiber|Weiß|Hemetsberger|Kotrschal|2013|pages=[https://books.google.com/books?id=fTgoAAAAQBAJ&pg=PA9 9–10]}} Због ниске [[Nutrijent|хранљивости]] трава, већи део свога времена троше на исхрану.<ref name=ARKive>{{cite web |url=http://www.arkive.org/greylag-goose/anser-anser/ |title=Greylag goose (''Anser anser'') |publisher=Wildscreen Arkive |accessdate = 20. October10. 2015}}</ref> Хране се такође воденим биљкама као што су [[Lemna]] и [[Glyceria fluitans]]. Зими се хране травама, [[лишће]]м, [[житарица]]ма односно пољопривредним усевима (нарочито ноћу). Познато је да се хране [[овас]]ом, [[пшеница|пшеницом]], [[јечам|јечмом]], [[хељда|хељдом]], [[лећа|лећем]], [[грашак|грашком]] и уопште коренским усевима. Понекад се такође хране [[жирови]]ма а на обалама [[морска трава|морском травом]].{{sfn|Witherby|1943|pages=149–186}}
 
== Референце ==
147.074

измене