Црвени крст Србије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Crveni krst Srbije logo.gif|мини|десно|Лого Црвеног крста Србије]]
'''Црвени крст Србије''' је хуманитарна, независна и добровољна организација и једино национално друштво у Републици [[Србија|Србији]], основаносновано [[1876]]. године.<ref>{{cite journal |last=Грмуша|first=Адријана|year=2015|title= [http://www.nacionalniinteres.rs/CD-NI%202-2015.pdf Српско друштво Црвеног крста у ратовима за ослобођење Србије од 1876. до 1918. године]|journal= Национални интерес|volume= 23|pages=201—217|ref = harv}}</ref>
 
== Историјат Црвеног крста Србије ==
=== Оснивање организације ===
Двадесетпетог јануара, по старом календару, односно 6. фебруара по новом, 1876. године, на иницијативу др [[Владан Ђорђевић|Владана Ђорђевића]], угледног војног лекара, у Дворани београдске општине, основано је Српско друштво Црвеног крста. За првог председника изабран је митрополит [[митрополитМихаило Јовановић (митрополит)|Михаило Јовановић]], а Управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије.<br /><br />
Након избора, Главни одбор обратио се Прогласом народу, излажући своје циљеве и дужности Друштва, позивајући грађане да се упишу у чланство и оснују пододборе у целој земљи. Први задатак новооснованог Друштва био је збрињавање избеглица које су долазиле због Херцеговачког устанка. У години оснивања, Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2000 чланова и основало је 35 пододбора у земљи.
 
Исте године, 24. марта на иницијативу Српског друштва Црвеног крста Кнежевине Србије приступила је Женевским конвенцијама. Кнежевина Србија високо је ценила залагање Друштва у помоћи људима, а основни задатак тадашњег Црвеног крста био је помоћ војном санитету. Кнез [[Милан Обреновић]] одликовао је председника Црвеног крста Великим крстом Таковског реда, а 11. јуна 1876. године Међународни комитет Црвеног крста признао је Српско друштво Црвеног крста.
[[Датотека:Гдфгсдг.JPG|мини|[[Дом друштва Црвеног крста]]]]
 
Ред 13:
Рад Друштва био је усмерен на прикупљање новчаних и материјалних средстава, организовање болница, обуку добровољних болничарки, набавку санитетског материјала, ангажовању лекара и пружао је велику помоћ војном санитету.
 
Без обзира на тешкоће и узастопне ратове, велики број рањеника, избеглица и све тешкоће кроз које је пролазио народ на овим просторима, хумана идеја Црвеног крста се ширила, тако да је 1885. године Српско друштво Црвеног крста имало 105 пододбора. У Српско-бугарским ратовима, Српско друштво Црвеног крста обављало је евакуацију и збрињавање рањеника са својих 45 санитетских возила, 37 покретних болница и санитетским возом. Српско друштво Црвеног крста је издејствовало да врховни командант [[Милан Обреновић|Краљкраљ Милан]], дозволи транспорте европских друштава Црвеног крста преко Србије као помоћ за Бугарску, са којом је Србија била у рату, поштујући [[Женевске конвенције|Женевску конвенцију]].
 
Законским одредбама из 1896. године Друштво је постало аутономно, његов амблем је заштићен од злоупотреба, добијене су повластице на желеници, право на бесплатно коришћење телеграма, ослобођење од царинских дажбина, као и од свих такси од земаљских власти. Темељи Дома Црвеног крста ударени су јуна 1879. године у Симиној улици у [[Београд]]у, где се Црвени крст Србије и данас налази.