Живот — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 27:
|}
Остале поменуте особености живих система јављају се, уствари, као услови и/или последице одржавања ових њихових најбитнијих функција.<ref>-{Campbell N. A. : Biology. The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc., Menlo Parc (CA), USA. {{page|year=1996|isbn=978-0-8053-1957-6|pages=}}}-</ref><ref>-{Lawrence E. : Henderson's Dictionary of biological terms. Longman Group Ltd., London. {{page|year=1999|isbn=978-0-582-22708-8|pages=}}}-</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, "Svjetlost", Sarajevo. {{page|year=2004|isbn=978-9958-10-686-6|pages=}}</ref><ref>-{King R. C., Stransfield W. D. : Dictionary of genetics. Oxford niversity Press. New York, Oxford.
== Преглед ==
Ред 110:
Један од системских погледа на живот скупно третира околинске и биолошке [[Пренос сигнала (биологија)|флуксеве]], као „реципроцитет утицаја“ и да је реципрочни однос са околином дискутабилан као важан за разумевање живота као што је у примеру разумевања [[екосистем]]а. Тако и [[Harold J. Morowitz|Харолд Џ. Морович]] ([[1992]]) објашњава да је живот својствен [[екосистем|еколошким систему]], а не једном [[организам|организму]] или [[Врста (биологија)|врсти]]. Он тврди да је екосистемска дефиниција живота боља да се нагласи његова биохемијска или физичка природа. [[Robert Ulanowicz|Роберт Уланович]] ([[2009]]) истиче симбиозу као кључ за разумевање системских остварења у понашању живота и екосистема.
[[Биологија комплексних система]] је област науке која проучава појаву функционалне и организацијске сложености организама са становишта теорије динамичких система. Потоњи се често називају и биолошки системаи и имају за циљ схватање најосновнијих аспеката живота. Уско везан приступ биологији система је релацијска биологија, која се углавном бави разумевањем животних процеса у смислу најважнијих односа и категоризирањем таквих односа међу битним функционалним компонентама организама. За вишећелијске организаме, ово је дефинисано као „категоријска биологија“ или модел представљања организама према [[теорија категорија|теорији категорија]] биолошких односа, а такође и [[алгебарска топологија]] [[физиологија|функционалне организације]] живих организама у смислу њихове динамичне, сложене мреже [[метаболизам|метаболичких]][[генетика|генетичких]], [[епигенетика|епигенетичких]] процеса и [[signal|сигнални пут|сигналних путева]].
Такође је тврдио да је еволуцијски ред код живих система у одређеним физичким системима усаглашен са заједничким основним принципом, који је назвао Дарвиновом динамиком. Дарвинова динамика је први пут формулисана према макроскопском нивоу стварања једноставних небиолошких систем далеко од термодинамичке равнотеже, а затим се протеже на разматрање живих система. Укратко, молекули [[РНК]] су били основа генерисање процеса за обе врсте система, а закључено је да су у основи слична.
Ред 276:
{{refbegin}}
* -{Kauffman, Stuart. [http://www.edge.org/3rd_culture/kauffman03/kauffman_index.html The Adjacent Possible: A Talk with Stuart Kauffman]}-
* -{''[http://www.astro-ecology.com/PDFSeedingtheUniverse2005Book.pdf Seeding the Universe With Life]'' Legacy Books. Washington D. C., }
* -{Walker, Martin G. [http://rationalphilosophy.net/index.php/the-book ''LIFE! Why We Exist...And What We Must Do to Survive''] Dog Ear Publishing, }
{{refend}}
| |||