Историја Београда у средњем веку — разлика између измена

 

=== Досељавање Словена ===

Долазак Словена на просторе око Београда представља догађај од прворазредне важности не само за подручје града већ и за шире подручје [[Балканско полуострво|Балкана]].<ref>Београд у средњем веку, 24.</ref><ref>Група аутора, Историја Београда 1. Стари, средњи и нови век, Београд 1974, 119. (даље као Историја Београда)</ref> Етничка слика поднебља из корена је промењена. Напади које су Словени вршили заједно са Аварима и који су по своме карактеру пре свега били пљачкашки нису уздрмали добро утврђени византијски град Сингидунум. Тек када је почело словенско насељавање византијске територије јужно од Саве и Дунава њихово присуство се почело осећати и у околним утврђењима. Било је питање времена када ће ова утврђења подлећи под словенским притиском. Током VI века Византисјко царство је углавном успешно одолевало нападима варвара да би почетком VII века, када је унутрашња криза озбиљно уздрмала снаге царства, масовни продор Словена на Балкан постао неминован.<ref>за насељавање Словена у овом периоду видети [[Фрањо Баришић|Ф. Баришић]], [[Фока (византијски цар)|Цар Фока]] ([[602]]-[[610]]) и подунавски Аваро-Словени, [[ЗРВИ]] 4 (1956), 73-88</ref> Словени су област Сингидунума освојили на почетку владавине цара Ираклија .<ref>Ф. Баришић, Византијски Сингидунум, ЗРВИ 3 ([[1955]]), 12.</ref> Кулминација ових дешавања је [[Опсада Цариграда (626)|опсада Цариграда]] [[626]]. године која се завршила поразом аварско-словенских нападача.<ref name=autogenerated11>Историја Београда, 120.</ref> И поред податка који нам даје [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] да је цар Ираклије преко стратега у Београду дозволио Словенима да се населе на територију царства у науци је прихваћено да је у ово време византијска власт око Сингидунума била готово сасвим сузбијена.<ref name=autogenerated11 />