Википедија

Рат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Поништена измена 12484713
.
Ред 1:
{{Infobox
{{bez_inlajn_referenci}}
|image = <div style="white-space:nowrap;">
'''Рат''' је организован [[конфликт|сукоб]] [[оружје|наоружаних]] људи, као продужење политике [[држава]], [[нација]], [[друштвена класа|класа]], средствима оружаног насиља у циљу остваривања одређене [[Политика|политичке]], [[Економија|економске]] и друге [[профит|добити]].
[[File:Stele of Vultures detail 01a.jpg|240px| Ancient Warfare: [[Stele of the Vultures]], [[Early Dynastic Period (Mesopotamia)|c 2500 BC]] ]][[File:MS Ghent - Battle of Tewkesbury.jpg|127px | Medieval Warfare: [[Battle of Tewkesbury]], 1471 ]]<br />[[File:Napoleons retreat from moscow.jpg|188px | Early Modern Warfare: [[Retreat from Moscow]], 1812 ]][[File:British Mark I male tank Somme 25 September 1916.jpg|179px | Industrial Age Warfare: [[Battle of the Somme]], 1916 ]]<br />[[File:Into the Jaws of Death 23-0455M edit.jpg|197px | Modern warfare: ''[[Into the Jaws of Death]]'', 1944 ]][[File:Castle Romeo.jpg|127px | Nuclear War: [[Nuclear weapon]] test, 1954 ]]}}
 
'''Рат''' је сукоб који укључује организовану употребу [[оружје|оружја]] и физичке силе од стране [[држава]] или других друштвених група.<ref>{{cite book|author1=Small, Melvin |author2=Singer, Joel David |title=Resort to arms: international and civil wars, 1816–1980 |url=http://books.google.com/books?id=rvASAQAAMAAJ |year=1982 |publisher=Sage Publications |isbn=978-0-8039-1776-7 }}</ref><ref>{{cite book |author=Smith, David Livingstone |title=The Most Dangerous Animal: Human Nature and the Origins of War|url=http://books.google.com/books?id=FwBUuzr6QFAC |date= 2009 |publisher=Macmillan |isbn=978-0-312-53744-9 }}</ref> Зараћене стране обично држе [[територија|територију]], коју могу добити или изгубити; а свака поседује водећег појединца или тело које се може предати или колапсирати, те тако завршити рат. Све до краја [[Други светски рат|Другог светског рата]], владао је обичај да учесници у рату издају формалне [[објава рата|објаве рата]].<ref>{{cite journal |last=Sekulić|first=Nada |year=2011 |url= http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2011/0038-03181102129S.pdf |title= Fullerova teorija rata i promene u konceptima vođenja rata u drugoj polovini XX veka — nastanak „kreativnog” rata |journal= Sociologija |volume= LIII/2 |pages= |ref = harv}}</ref>
 
У последње време се често користе алтернативни изрази за рат, најчешће у сврху [[еуфемизам|еуфемистичког]] избегавања [[#Ограничења рата|ограничења рата]], што укључује '''оружани сукоб''', '''непријатељства''' и '''[[полицијска акција]]'''.<ref>{{cite book |author= Šmihula, Daniel |date= 2013 |title= The Use of Force in International Relations |page= 67 |id= ISBN 978-80-224-1341-1}}</ref><ref name="Sage Publications">{{Cite book | year= 2006 | last1= James | first1= Paul | authorlink= | last2= Friedman | first2= Jonathan | title= Globalization and Violence, Vol. 3: Globalizing War and Intervention | url= http://www.academia.edu/3587732/Globalization_and_Violence_Vol._3_Globalizing_War_and_Intervention_editor_with_Jonathan_Friedman_Sage_Publications_London_2006 | publisher= Sage Publications | location= London}}</ref> Време када нема формалног рата, успркос могућности [[међународни односи|међународних]] и [[унутрашња политика|унутрашњих]] напетости, се назива [[мир]]. Међутим, неки сматрају да је дефиниција мира сложенија. При томе се често цитира [[Барух Спиноза]] (1632-1677) који је рекао да “[[мир]] није одсутство рата, него врлина, душевно стање, односно склоност доброј вољи, поверењу и правди.”
 
Ратови се обично одвијају у низовима [[војни поход|војних похода]] између две зараћене стране, а повод су им, осим других ствари, несугласице око питања [[суверенитет]]а, [[територија|територије]], [[природни ресурси|природних ресурса]], [[религија|религије]] или [[идеологија]]. Рат који за сврху има [[ослобођење]] [[окупација|окупиране]] земље се назива [[ослободилачки рат]]; рат између фракција унутар једне државе је [[грађански рат]].
 
Рат је друштвена појава условљавана и повезана са појавом и развитком класног друштва чији су основни закони уједно и општи закони развоја рата. Основни садржај рата чини [[оружана борба]], али се рат не своди само на њу, он је шири, сложенији, јер укључује и друге облике борбе (политичке, психолошке, пропагандне, економске, итд.) које имају велико значење за припрему и вођење рата.
 
{{цитат|Рат није ништа друго до политика продужена другим средствима|Карл фон Клаузевиц}}
 
== Етика рата ==
 
Рат је кроз историју био извор озбиљних [[етика|етичких]] дилема. Иако су многе древне државе, народи и културе, исто као и неке данас, на рат гледали као племениту делатност и углавном позитивни друштвени феномен, с временом су се појавиле дилеме о етичкој оправданости рата.
 
Данас се на рат генерално гледа као на непожељну, а за неке и морално неприхватљиву делатност. С друге стране многи верују како је рат, или барем приправност за њега у сврху одвраћања, нужан за обрану земље и других вредности. [[Пацифизам|Пацифисти]], пак, верују да је рат по природи неморалан, те да се не би смео никада водити под било каквим околностима. Тај је став страствено проповедио индијски вођа [[Махатма Ганди]].
 
С друге стране, негативан приступ према рату је у историјском смислу тек релативно недавно постао широко уврежен. Пре тога су многи велики мислиоци, као [[Heinrich von Treitschke|Хенрих фон Трејчке]], видели рат као најплеменитију делатност човечанства, односно ону у којој врлине као [[храброст]] и [[част]] играју много важнију улогу него неке друге. На самом почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]] је познати писац [[Томас Ман]] написао, „Није ли мир ништа друго до процес грађанског онечишћења, а рат елемент прочишћења, ослобођења и велике наде?“ Овакав став је био службено прихваћен код многих древних друштава као што су [[Спарта]] и [[антички Рим|Рим]], а [[1930-е|1930-их]] у [[фашизам|фашистичким]] државама.
 
Пораз фашистичких држава и [[милитаризам|милитаристичких]] режима у [[Други светски рат|Другом светском рату]], шок због дотада незапамћених разарања и употребе [[нуклеарно оружје|нуклеарног оружја]], те послератни пораст дужине и квалитета живота је, поготово у западним индустријским земљама, доста придонео да се на рат гледа као негативну појаву.
 
Многи данас сматрају да је једино тзв. [[Теорија праведног рата|праведни рат]] [[легитимитет|легитиман]], односно верују да се може водити једино кроз међународне организације попут [[УН]] које би требале зауставити ратове и неправедну агресију. Други, пак, сматрају да су међународне организације, с обзиром на њихову праксу последњих деценија, оптерећене истим оним етичким проблемима као и суверене државе, па немају никакво право да суде шта јесте, а шта није праведан рат.
 
== Узроци рата ==
 
О узроцима рата не постоји консензус, с обзиром да се рату као феномену често приступа из искључивих перспектива, било да је реч о једној јединој грани науке, било да је реч о специфичној идеологији.<ref>{{cite book |author= Geoffrey Blainey |title= The Causes of War |publisher= Free Press |edition= 3. |date= 7. 9. 1988 |id= ISBN 0029035910 }}</ref>
 
У литератури се, међутим, узроци рата најчешће деле на:
* економске - односно настојање да се добаве или очувају економски ресурси који се сматрају виталним за неку друштвену заједницу или државу (за што постоји безброј примера, од сукоба праисторијских племена око ловишта до [[заливски рат|заливског рата]] који се водио због контроле над нафтним изворима [[Кувајт]]а)
* политичке - односно настојање да одређена држава или друштвена група освоји или сачува власт или утицај на одређеној територији (пример за то су династијски сукоби у средњовековним монархијама попут [[Ратови ружа|ратова ружа]] у [[Енглеска|Енглеској]] или [[француско-пруски рат]] у [[19. век]]у).
* идеолошке - који настају због културне, верске или идеолошке нетрпељивости између одређених друштвених група или држава (примери за то су сукоби домородачких племена с [[Европа|европским]] истраживачима у [[Доба открића]], [[крсташки походи]] и [[Шпански грађански рат]]).
 
За детаљна објашњења узрока рата с различитих стајалишта пгледајте [[Рат#Теорије о рату|теорије о рату]].
 
== Ограничења начина ратовања ==
[[Датотека:Battle of Waterloo - Robinson.jpg|right|300px|thumb|[[Битка код Ватерлоа]]]]
[[Датотека:Nagasakibomb.jpg|250px|ригхт|thumbnail|[[Сједињене Државе]] детонирају [[Фат Ман|атомску бомбу]] над [[Нагасаки]]јем 9. 8. [[1945]].]]
 
Кроз историју, поготово у економски и културно развијенијим друштвима, спознаја о високој цени рата у људстрву и материјалним богатствима је резултирала покушајима да се та цена смањи кроз његову формализацију, односно да се начин ратовања ограничи [[обичај]]има, [[закон]]има и [[међународни уговор|међународним уговорима]].
 
У неким од раних цивилизација, те су се забране односиле на тачно одређено доба године када се могао водити рат (што је зараћеним странама омогућавало несметану жетву), односно ограничење суделовања у рату на тачно одређене категорије становништва (по правилу мушкарце тачно одређеног доба и друштвеног статуса) или искључиво кориштење тачно одређених врста оружја и тактике.
 
Осим из економских и политичких, некада су ограничења ратовања била мотивирана верским увјерењима. Један од примера су [[Астеци]], чија су тактика и наоружање имали сврху физичког онеспособљавања и заробљавања непријатеља уместо њиховог убијања, а што је требало послужити за њихово жртвовање боговима.
 
Ограничења ратовања, што из политичких, што из економских, што из верских мотива, су понекад доводила до тога да ратови имају [[ритуал]]ни карактер.
 
Након што су [[индустријска револуција]] и развој оружја средином [[19. век]]а указали на дотада незабележену деструктивну могућност рата, покрет за ограничење рата, односно начина његовог вођења је резултирао низом међународних конвенција које чине основ савременог [[ратно право|ратног права]]. Од свих њих су најпознатије [[Женевске конвенције|Женевске]] и [[Хашке конвенције]]. Концепт ограничења рата и његовог вођења је, међутим, предмет критике. С једне стране га нападају [[пацифизам|пацифисти]], држећи како формализација и установљење „правила“ дају легимитет рату који је по њима у било каквој форми апсолутно неприхватљив. С друге стране је концепт ограничења рата одбацују разни револуционарни покрети и заговорници [[асиметрично ратовање|асиметричног ратовања]] који држе да су ратна правила ништа друго до пропагандно средство којим у класичном војничком смислу јача страна настоји цементирати свој супериорни положај на рачун слабије стране која јој се не може ефикасно супротставити на начин дозвољен ратним правом. Такви ставови су се у модерно доба први пут јавили у доба [[француска револуција|француске револуције]], када се по први пут јавља и концепт [[тотални рат|тоталног рата]] као негације свих ограничења ратовања.
 
== Порекло, природа и карактер рата ==
{{Main|Историја ратовања}}
 
Већина стручњака верује да рат или феномени слични рату постоје од настанка модерне људске врсте, односно од времена настанка организованих људских друштава. Рат се јавља током развоја приватног власништва над производним средствима, поделе друштва на класе и појаве државе као органа и оруђа владајуће класе.<ref>{{cite book |author= Codevilla, Angelo |author2= Seabury, Paul |url= http://www.toreadnext.com/9781574886108 |title= War: Ends and Means |publisher= Potomac Books |edition= second |editor= Angelo Codevilla |date= 2006 }}</ref> Док је [[праисторијско ратовање]] у много чему било слично [[лов]]у, односно имало облик [[заседа]] и [[препад]]а, односно пљачкашких похода међу групама [[ловци-сакупљачи|ловаца-сакупљача]], развој цивилизације је са собом донео значајне промене у начину њиховог вођења. Седилачке, односно [[пољопривреда|пољопривредне]] друштвене групе су далеко више везане уз одређену територију, а вишак хране и подела рада омогућава да се почне производити боље [[оружје]], односно долази до развоја посебне друштвене групе ратника које ће представљати прве организоване [[војска|војске]].<ref>{{cite book |author= John Keegan |date= 1993 |title= A History of Warfare |publisher= Vintage Books |url= https://books.google.com/books/about/A_History_of_Warfare.html?id=aloBICDFR2MC |id= ISBN 0679730826}}</ref>
Историјски гледано, рат се јавља током развоја приватног власништва над производним средствима, поделе друштва на класе и појаве државе као органа и оруђа владајуће класе.
 
=== Првобитна заједница ===
У првобитној заједници није било ратова,. Сукоби између родова и племена имају нека обележја рата, али им је природа сасвим различита. У тим сукобима није било издвојене организације за вођење рата, сваки члан рода или племена је био ратник. Ти сукоби су били засновани више на зависности људи од природе, из потребе за подручјима у којим се налази храна или због крвне освете, а не на присвајању туђег власништва или за прибављање радне снаге. У тим сукобима није било заробљеника и искориштавања побеђених.<ref>{{cite book |author= Keeley, Lawrence |title= War Before Civilization |publisher= Oxford University Press |date= 1996 }}</ref><ref>{{cite book |author= Kelly, Raymond C. |date= 2000 |title= Warless Societies and the Origin of War |publisher= University of Michigan Press }}</ref>
 
Са развитком првих облика [[држава|државних организација]] јавља се и [[војска]], као посебна издвојена организација унутар државе задужена за вођење рата са спољашњим непријатељем или овладавањем отпора унутар државе.
Линија 44 ⟶ 89:
== Теорије о рату ==
 
Још у време [[антика|антике]], грчки [[Филозофија|филозофи]] идеалисти, су тврдили да је ''рат природно стање духа'' ([[Платон]]) и ''природан начин стицања имовине'' ([[Аристотел]]). Обема тезама су се правдали ратови робовласничке класе и представљале израз њених интереса.<ref>{{cite book |author= Lebow, Richard Ned |date = 2008 |title= A Cultural Theory of International Relations |publisher= Cambridge University Press }}</ref><ref>{{cite book |author= Lindemann, Thomas |date= 2010 |title= Causes of War. The Struggle for Recognition |location= Colchester |publisher= ECPR Press }}</ref>
 
У [[средњи вијек|средњем веку]] црква је као најјачи феудалац била носилац и стваралац религиозне идеологије, према којој су ратови израз [[Бог|Божје]] воље, натприродне појаве пред којим је човек немоћан. У то име, црква води и [[Крсташки ратови|Крсташке ратове]] и тиме прикрива њихов прави карактер.
Линија 78 ⟶ 123:
 
== Подела ратова ==
{{refbegin|30em}}▼
* према простору деловања, и употреби ратних средстава и оружја:
** [[тотални рат]] (општи, глобални, [[светски рат]])
Линија 106 ⟶ 152:
* [[мали рат|герилски рат]]
* [[свети рат]]
 
== Литература ==▼
▲{{refbegin}}
* {{cite journal |last=Sekulić|first=Nada|year=2011|title= [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0038-0318/2011/0038-03181102129S.pdf Fullerova teorija rata i promene u konceptima vođenja rata u drugoj polovini XX veka — nastanak „kreativnog” rata]|journal= Sociologija|volume= LIII/2|pages=|ref = harv}}
{{refend}}
 
Линија 118 ⟶ 160:
* [[ратно стање]]
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
▲== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book |author= Barzilai Gad |title= Wars, Internal Conflicts and Political Order: A Jewish Democracy in the Middle East |location= Albany |publisher= State University of New York Press |date= 1996 }}
* {{cite book |author= Chagnon, N. |title= The Yanomamo |publisher= Holt, Rinehart & Winston |date= 1983. }}
* {{cite book |author= Clausewitz, Carl Von |date= 1976 |title= On War |publisher= Princeton and New Jersey: Princeton University Press) }}
* {{cite book |author= Codevilla, Angelo |title= No Victory, No Peace |publisher= Rowman and Littlefield |date= 2005 }}
* {{cite book |author= Fornari, Franco |date= 1974 |title= The Psychoanalysis of War. Tr. Alenka Pfeifer. Garden City |location= New York |publisher= Doubleday Anchor Press }}
* {{cite book |author= Fry, Douglas |date= 2004 |title= Conclusion: Learning from Peaceful Societies. In ''Keeping the Peace'' |editor= Graham Kemp |location= New York |publisher= Routledge }}
* {{cite book |author= Fry, Douglas P. |date= 2005 |title= The Human Potential for Peace: An Anthropological Challenge to Assumptions about War and Violence |publisher= Oxford University Press }}
* {{cite book |author= Fry, Douglas |date= 2009 |title= Beyond War |publisher= Oxford University Press }}
* {{cite book |author= Gat, Azar |date= 2006 |title= War in Human Civilization |publisher= Oxford University Press }}
* {{cite book |author= Heinsohn, Gunnar |title= Söhne und Weltmacht: Terror im Aufstieg und Fall der Nationen ("Sons and Imperial Power: Terror and the Rise and Fall of Nations") |editor= Orell Füssli |date= 2003 |url= http://www.pdf4ebook-verlag.de/ShneundWeltmacht.html#Zweig4 }}
* {{cite book |author= Howell, Signe |author2= Roy Willis |date= 1990 |title= Societies at Peace: Anthropological Perspectives |location= London |publisher= Routledge }}
* {{Cite book | year= 2006 | last1= James | first1= Paul | authorlink= | last2= Friedman | first2= Jonathan | title= Globalization and Violence, Vol. 3: Globalizing War and Intervention | url= http://www.academia.edu/3587732/Globalization_and_Violence_Vol._3_Globalizing_War_and_Intervention_editor_with_Jonathan_Friedman_Sage_Publications_London_2006 | publisher= Sage Publications | location= London }}
* {{Cite book | year= 2006 | last1= James | first1= Paul | authorlink= | last2= Sharma | first2= RR | title= Globalization and Violence, Vol. 4: Transnational Conflict | url= http://www.academia.edu/3587761/Globalization_and_Violence_Vol._4_Transnational_Conflict_editor_with_R.R._Sharma_Sage_Publications_London_2006| publisher= Sage Publications | location= London}}
* -{Kemp, Graham, and Douglas Fry. 2004. ''Keeping the Peace.'' New York: Routledge.}-
* {{Cite book |last= Kolko |first= Gabriel |authorlink= |year= 1994 |title= Century of War: Politics, Conflicts, and Society since 1914 |location= New York,&nbsp;NY |publisher= The New Press |isbn= 978-1-565-84191-8 |ref= harv }}
*{{cite book|author=Maniscalco, Fabio |title=World heritage and war: linee guida per interventi a salvaguardia dei beni culturali nelle aree a rischio bellico |url=http://books.google.com/books?id=lelEGQAACAAJ |accessdate=31. 5. 2012 |year=2007 |publisher=Massa |isbn=978-88-87835-89-2 }}
* -{McIntosh, Jane. 2002. ''A Peaceful Realm: The Rise and Fall of the Indus Civilization.'' Oxford, UK: Westview Press.}-
* -{Metz, Steven and Philip R. Cuccia, 2011, [http://purl.fdlp.gov/GPO/gpo4171 ''Defining War for the 21st Century,''] Strategic Studies Institute, United States Army War College. ISBN 978-1-58487-472-0}-
* Montagu, Ashley. 1978. ''Learning Nonaggression.'' New York: Oxford University Press.
* Otterbein, Keith, 2004, ''How War Began''. College Station TX: Texas A&M University Press.
* {{cite book |author= Pauketat, Timothy |title= North American Archaeology |date= 2005 |publisher= Blackwell Publishing }}
* {{cite journal |author= Pearson, Richard |date= 2004 |title= New Perspectives on Jomon Society |journal= Bulletin of the International Jomon Culture Conference |volume= 1 }}
* {{cite book |author= Sponsel, Leslie |author2= Thomas Gregor |date= 1994 |title= Anthropology of Peace and Nonviolence |publisher= Lynne Rienner Publishing }}
* {{cite book |author= Hew Strachan |date= 2013 |title= The Direction of War }}
* {{cite book |author= Turchin, P. |date= 2005 |title= War and Peace and War: Life Cycles of Imperial Nations |location= New York, NY |publisher= Pi Press }}
* {{cite book |author= Van Creveld, Martin |title= The Art of War: War and Military Thought |location= London |publisher= Cassell, Wellington House }}
* {{cite book |author= Walzer, Michael |date= 1977 |title= Just and Unjust Wars |publisher= Basic Books }}
* {{cite book |author= Wade, Nicholas |title= Before the Dawn |publisher= Penguin |location= New York |date= 2006 }}
* {{cite book |author= Zimmerman, L. |title= The Crow Creek Site Massacre: A Preliminary Report |publisher= US Army Corps of Engineers |location= Omaha District |date= 1981 }}
 
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons = War
Линија 128 ⟶ 208:
| wikinews = Рат
}}
* [http://www.warscholar.com/Timeline.html A timeline of War and Conflict across the globe: 3000 B.C. to A.D. 1999]
* [http://battles.nodegoat.net/viewer.p/23/385/scenario/1/geo/fullscreen An Interactive map of all the battles fought around the world in the last 4,000 years]
* [http://histropedia.com/timeline/hpwksw29tp1/Wars Timeline of wars on Histropedia]
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Политика]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рат”