Дрво — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 212.200.113.222 (разговор) на последњу измену корисника НиколаБ |
. |
||
Ред 1:
{{Друго значење|дрво као материјал|[[дрво (материјал)|дрво]]}}
[[Датотека:Yanagi.jpg|десно|мини|250п|[[Врба]] у [[Јапан]]у]]
[[Датотека:Grizzly Giant Mariposa Grove.jpg|thumb|thumb|200px|Големи мамутовац је стабло с просечном висином између 60 и 80 метара.]]
[[Датотека:1859-Martinique.web.jpg|thumb|200px|[[Кокосова палма]] на [[Мартиник]]у.]]
'''Стабло''' или '''дрво''' у [[ботаника|ботаници]] је свака вишегодишња [[биљка]], која се састоји из [[корен]]а, видљивог дрвеног [[дебло|дебла]] и грана, које чине [[крошња|крошњу]] дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.<ref>{{Cite book | last = Татић | first = Будислав | title = Билологија | publisher = Завод за уџбенике и наставна средства | series = | volume = | edition = 8 | date = 1995 | location = Београд |pages = | language = | url = | doi = | id = 978-86-17-03773-2 | mr = | zbl = | jfm = }}</ref> Минимална висина која разликује стабло од [[грм]]а обично је од 3 -{m}-<ref>-{Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins ISBN 0-00-220013-9.}-</ref> до 6 -{m}-,<ref>{{cite web |url= http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 |title= Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio }}</ref> зависно од аутора. Неки аутори сматрају, да стабла требају имати најмање 10 -{cm}- пречника дебла.<ref>-{Utkarsh Ghate. "Field Guide to Indian Trees, introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees"}-</ref> Биљке које не испуњавају наведене услове обично се сврставају у грмље. У поређењу с већином других биљака, стабла су дуговечнија, нека живе и неколико хиљада година, а могу нарасти до 115 -{m}- [[висина|висине]].<ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm |title= Sequoia semperviren }}</ref> Стабла су важан део природног крајолика, због спречавања ерозије, производње [[кисеоник]]а, смањења емисије [[угљен-диоксид]]а у атмосфери, служе као извор [[храна|хране]], заштите и сл.
Јављају се у много различитих [[Ред (биологија)|редова]] и [[Породица (биологија)|породица]] биљака. Еволуирала су засебно у неповезаним групама [[биљка|биљака]], као резултат различитих [[екологија|еколошких]] прилика, што је класичан пример паралелних еволуција. Уз процену од 100 000 врста дрвећа, број врста дрвећа широм света чини укупно око 25% свих живих биљних врста.<ref>{{cite web |url= http://www.nbcnews.com/id/24426099/ns/technology_and_science-science/t/scientists-capture-tree-dna-worldwide/ |title=Scientists to capture tree DNA worldwide |author= Deepti Hajela }}</ref> Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима [[свет]]а, а многа од тих подручја [[ботаничар]]и још нису истражили, што даје непотпуне податке о разноликости врста.<ref>-{Friis, Ib, i Henrik Balslev. 2005. "Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen", Danska, 25.–28. svibnja 2003. Biologiske skrifter, 55. Kopenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. pp 57-59.}-</ref>
Стабла расту на просторима, где има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]] и [[вода|воде]]. Према подацима [[Организација за прехрану и пољопривреду|ФАО]]-а [[2000]]. године, 30% копнене површине било је прекривено [[шума|шумом]]. На Балкану шуме чине 35% копнене површине. Шумско дрвеће на једном [[хектар]]у производи 6-20 [[тона]] органског материјала, што је највећа производња [[биомаса|биомасе]] на копну. Укупна количина произведене дрвне масе у свету [[2005]]. године износила је 422 гигатоне. Будући да се око половине дрвне материје састоји од угљеника, шуме су важне у чувању угљеника и постизању равнотеже угљен диоксида у [[Земља|Земљиној]] атмосфери.
Раст и метаболизам дрвећа подложни су унутарњим (генетски одређени) и вањских чиниоцима ([[екологија|еколошки]], [[клима]]тски и др). Дрвеће има раздобље мировања и раздобље вегетацијског раста и развоја. Почетак и крај вегетацијског раздобља разликује се зависно од врсте дрвећа, дужине [[дан]]а и [[ноћ]]и, доступности [[вода|воде]] и сл. Раст контролишу [[биљни хормон]]и (фитохормони). Стабла су у могућности да се прилагоде промењивим условима у природи. У време мировања, дрвеће смањује своју активност на најмању меру.<ref>-{Sasier D.& M., Averue P.: Biljke, cvijeće, drveće, Svjetlost Sarajevo 1990.}-</ref> На почетку вегетацијског раздобља, отварају се [[пупољак|пупољци]] и започиње даљњи раст и развој.
== Морфологија ==
[[Датотека:Emirgan 04589.jpg|thumb|200px|Дебло и крошња стабла у [[Турска|Турској]].]]
[[Датотека:Urueña almendro2 lou.jpg|thumb|200px|[[Цвет]]ови [[бадем]]а у [[Шпанија|Шпанији]].]]
[[Датотека:Corylus avellana.jpg|thumb|200px|Лишће и [[плод]]ови [[Обична леска|обичне леске]]]]
Основни делови стабла су: [[корен]], [[дебло]] и [[крошња]]. Дебло се састоји од срчике, примарног и секундарног [[ксилем]]а те примарних и секундарних зрака срчике. Изван је обавијено [[кора|кором]]. Дебло је најважнији део стабла, који се може искористити у економске сврхе.
Дрвеће се може груписати у егзогено и ендогено с обзиром на начин раста и повећања пречника. Егзогена стабла, међу која се убраја велика већина стабала (сва [[четинарске шуме умерених предела|црногорица]] и готово сва [[листопадна биљка|белогорица]]), расту додавањем нових [[год]]ова према спољашњости, одмах испод коре у облику концентричних [[круг]]ова. Ендогена стабала, (нпр. [[палме]], такође и кактуси који не спадају у дрвеће), расту према унутра. Помоћу годова може се одредити старост стабла и пратити како је текао раст у појединој години. Тиме се бави [[год|дендрохронологија]]. Код велике већине тропских врста дрвећа не може се одредити тачна старост на овај начин, као ни код ендогених стабала.
Анатомска грађа стабла, проучава се на карактеристичним пререзима (пресецима). Постоје три таква пресека:
попречни, уздужни радијални и уздужни тангентни.
Корен стабла пружа стабилност за надземни део, упија [[вода|воду]] и храњиве материје из [[тло|тла]]. Најчешће расте према доле, али расте и пострано зависно од врсте дрвећа и размештају храњивих материја и воде у тлу. У сувом тлу неће расти или ће расти споро. Раст корена из апикалног меристема је примарни раст. Секундарни раст се догађа у бочним меристемима.
[[Лист]] [[Скривеносеменице|скривеносеменица]] састоји се од плојке, базе, петељке и палистића, који се налазе с обе стране базе петељке. Петељка се налази у пазушцу листа. Све те делове листа, немају све врсте скривеносеменице. [[Лист]]ови четинара обично су иглице, могу бити кратке, као код [[Европска тиса|тисе]] (око 1,5 -{cm}-) или дугачке и до 25 -{cm}-, као код [[Вајмутов бор|Вајмутовог бора]]. Неки четинари (као што су [[туја]] и [[чемпрес]]) уместо иглица имају листове у облику љускица. Сувишне и штетне материје стабло складишти у лишћу, које пада у [[јесен]] код листопадног дрвећа. Код зимзеленог дрвећа, иглице падају постепено током године, а у времену од око пет година, зимзелено стабло замени све иглице новима. Отпало лишће чини отпад, који се постепено разграђује и пропада. Распоред грана у крошњи најчешће је онакав каквим се постиже оптимална изложеност [[лист|лишћа]] сунчевој светлости. Свака врста дрвећа има карактеристично лишће па се помоћу лишћа утврђује о којој се врсти дрвећа ради. При томе се гледа [[облик]], [[боја]] и [[величина]] лишћа и сл. Као помоћ при одређивању врсте дрвећа, осим лишћа служе и [[Пупољак|пупољци]], кора, изглед крошње и сл. Ботаничари су развили богату терминологију за опис карактеристика лишћа, пупољака, коре и др. Стабла с најдужим лишћем су палме, чије је лишће дуго и до 9 метара.
Из пупољака се развија изданак. Могу неко време да мирују, па се касније активирају. Вршни или терминални пупољак налази се на врху [[стабљика|стабљике]], а остали су пострани или латерални пупови. Ако вршни пупољак пропадне, код неких врста, неки други пупољак преузеће његову улогу. На стабљици могу бити распоређени наизменично или насупротно. Из вегетативних пупољака развиће се листови, а из репродуктивних пупољака уз листове, развиће се и цветови, а из њих плодови.
[[Цвет]] као преображени део изданка, носи расплодне органе биљака и има органе за примамљивање [[инсект|инсеката]], ради [[опрашивање|опрашивања]]. [[Плод]] је репродуктивни орган скривеносеменица, који се након оплодње развија из плоднице, а састоји се од семенке и љуске.
Код голосеменица и скривеносеменица, након опрашивања ([[ветар|ветром]], инсектима и сл.) и оплодње настаје [[семе]]. Оно је пресудно за размножавање дрвећа, за разлику од примитивних биљака као што су [[папрати]], [[Маховина|маховине]] и [[лишај]]еви, који немају семенке, већ друге начине размножавања. Семе је припомогло, да се голосеменице и скривеносеменице размноже на великим удаљеностима и да заузму велике површине [[копно|копна]] у топлим и хладним подневљима. Плодоношење или рађање плодом (семеном) зависи од многих фактора: од унутрашњих (биолошких) својстава биљке (врста, старост, периодичност урода), од спољашњих услова ([[клима]], [[тло]]) и о социјалном положају (густина садње, класа). Већина врста дрвећа и [[грм]]ља рађа семеном у прилично редовиним временским интервалима.
== Еволуција ==
[[Датотека:Devonianscene-green.jpg|thumb|200px|Приказ флоре у геолошком раздобљу [[девон]]а.]]
У [[геолошка хронологија|геолошком раздобљу]] младог [[девон]]а (пре око 415 милиона година), није било [[вегетација|вегетације]] више од висине струка. Да би добиле облик стабла, ране [[биљка|биљке]] требале су да развију дрвенасто ткиво, које ће упијати [[вода|воду]] и служити као потпор. Прве биљке које су развиле дрвенасто ткиво биле су [[папрати]], а средином девона врста изумрле папрати -{''Wattieza''}- досегла је висину 8 метара и попримила облик стабла.<ref>-{Stein, W.E.; Mannolini, F.; Hernick, L.V.; Landing, E.; Berry, C.M. (2007). "Giant cladoxylopsid trees resolve the enigma of the Earth's earliest forest stumps at Gilboa.". Nature 446 (7138): 904–7. doi:10.1038/nature05705. PMID 17443185.}-</ref> У касном девону, врсте из изумрлог рода -{''[[Archaeopteris]]''}- досегле су 30 [[метар]]а, наликовале су на стабла, а [[лист|лишће]] им је било слично папратима. То су прве биљке, које су развиле право дрво. Ускоро су се појавиле врсте из рода -{''Lepidodendron''}- које су расле и до 50 метара у висину и 2 метра у [[ширина|ширину]] при бази. Оне доминирају у наслагама [[угљен]]а из касног девона и [[угљеник|карбона]].<ref>-{Davis, P; Kenrick, P. (2004). Fossil Plants. Smithsonian Books, Washington D.C.}-</ref>
Имале су дрво слабог квалитета с пуно шупљина. У карбону се јављају врсте из изумрлог рода -{''Calamites''}-. Развиле су дрво и расле до висине веће од 10 м, што није случај с данашњим сродницима.
Данас су две доминантне дивизије стабала: [[голосеменице]] и [[скривеносеменице]]. Дуго се веровало, да су скривеносеменице настале од голосеменица, али недавна молекуларна истраживања сугеришу, да потичу из две различите групе.<ref>-{Bowe, L.M.; Coat, G.; Depamphilis, C.W. (2000). "Phylogeny of seed plants based on all three genomic compartments: Extant gymnosperms are monophyletic and Gnetales' closest relatives are conifers". Proceedings of the National Academy of Sciences 97 (8): 4092. doi:10.1073/pnas.97.8.4092.}-</ref> Обе групе вероватно су настале из -{''[[Pteridospermatophyta]]''}- у геолошком раздобљу [[перм]]а.<ref>-{Frohlich, M.W.; Chase, M.W. (2007). "After a dozen years of progress the origin of angiosperms is still a great mystery.". Nature 450 (7173): 1184–9. doi:10.1038/nature06393. PMID 18097399.}-</ref> Скривеносеменице су имале малу заступљеност до средине геолошког раздобља [[креда (период)|креде]], након чега су постале доминантне врсте у [[шума]]ма.
== Корисност ==
[[Датотека:Bay Makarska.jpg|thumb|200px|Стабла имају естетску улогу корисну у [[туризам|туризму]]. На слици је плажа у [[Макарска|Макарској]].]]
Дрвеће је важан део [[природа|природног]] крајолика, спречава [[ерозија|ерозију]] и одроне [[тло|тла]]. Повољно утиче на [[клима|климу]] у подручјима, где су велики [[шума|шумски]] комплекси. Дрвеће задржава и чува [[вода|воду]] у тлу, производи [[кисеоник]], а веже [[угљен-диоксид]], па се тако смањују емисије угљен диоксида у [[атмосфера|атмосфери]]. Дрвеће има естетску улогу, која је нарочито важна у [[туризам|туризму]].
Многе врсте дрвећа користе се као украсне биљке у двориштима, окућницама, парковима и на улицама. Стабло пружа заштиту од прекомерне сунчеве светлости и јаког ветра. Дрвеће је главни елемент [[парк]]ова, [[ботанички врт|ботаничких вртова]], [[арборетум]]а, а често и [[национални парк|националних паркова]]. Дрвеће има и здравстену, лечилишну улогу, [[станиште]] је за бројне [[животиње]]. Извор је хране, што се посебно односи на [[воће]] које расте на дрвећу. Од [[Јавор|шећерног јавора]] добија се сируп, а од [[каучуковац|каучуковца]] [[гума]]. У крајевима богатим дрвом израђују се дрвене куће, нарочито у [[Северна Европа|Северној Еуропи]] и [[Северна Америка|Северној Америци]]. Дрво пружа топлотну изолацију бољу од [[бетон]]а или [[челик]]а. Од дрвећа добивају се и [[танин]], [[балзам]]и, [[лекови]], биљне смоле, [[етерично уље|етерична уља]], [[зачин]]и и др.<ref>Figurić, M.: Uvod u ekonomiku šumskih resursa, Šumarski fakultet, Zagreb 1996.</ref> Оборено дрво може се искористити у економске сврхе за израду [[намештај]]а, као [[дрво (материјал)|дрвна грађа]], [[фурнир]], [[иверица]] или се користити за грејање у облику цепаница, [[брикети|брикета]] или [[пиљевина|пиљевине]].
== Распрострањеност ==
[[Датотека:Rain forest around Mt Kenya 2.JPG|thumb|Већина врста дрвећа расте у [[Тропи|тропским]] крајевима [[свет]]а.]]
Стабла су распрострањена на готово целој [[Копно|копненој]] површини [[Земља|Земље]]. Не расту једино у врло екстремним подручјима попут трајно залеђених простора, [[пустиња]] (изузев [[оаза]]), у пределима изразито високе [[надморска висина|надморске висине]] изнад црте појављивања стабала и сл.
Поједине врсте дрвећа имају врло широко подручје природног распростирања и расту на више континената попут [[црни бор|црног бора]], који расте у [[јужна Европа|јужној Еуропи]], северозападној [[Африка|Африци]] и [[Мала Азија|Малој Азији]]. Постоје и [[ендем]]ске врсте дрвећа које се у природи појављују само на једном или неколико подручја и негде другде. [[Wollemia|Аустралски стрибор]] једна је најређих живућих врста, у дивљини расте само на три мала локалитета. [[Реликт]]и су врсте, које су у прошлости обитавале на широком подручју, али им је услед климатских промена знатно смањен [[ареал]]. Реликтне врсте дрвећа су: [[Панчићева оморика]], [[араукарија]], [[ликвидамбар]] и др.
[[Тропска кишна шума|Тропске кишне шуме]] богате су великим бројем разних врста дрвећа, док у подручју [[тундра|тундре]] и другим неповољнијим подручјима за раст дрвећа, расте јако мали број врста дрвећа. Појављивање дрвећа на одређеном подручју зависи о доступности [[вода|воде]], врсти терена, [[температура|температури]] и сл. У средишту природног подручја распростирања расту најздравија и најразвијенија стабла. На рубовима природног појављивања врсте, стабла су слабије развијена и подложнија болестима.
Већи број [[биом]]а дефинисан је дрвећем које их настањује, као што су: [[широколисне и мешовите шуме умерених предела]], [[тајга]], [[четинарске шуме умереног појаса]], [[тропске и субтропске четинарске шуме]], [[медитеранске шуме и шикаре]], [[тропске и субтропске влажне широколисне шуме]], [[тропске и субтропске суве широколисне шуме]] итд.
Мала група стабала која расте заједно чини шумарак, а [[крајолик]] покривен великим бројем густорастућих стабала зове се [[шума]]. [[Прашума]] је тип вегетације којим се називају оне шуме, које су се од свог настанка развијала уз мало (секундарне) или без утицаја [[човек]]а (примарне), односно настале су деловањем [[природа|природе]].
== Оштећења стабала ==
[[Датотека:Dead Vlei 4.jpg|thumb|200px|Одумрла стабла акације у [[Намибија|Намибији]].]]
Два су извора оштећења стабала: биотски, узрокован живим бићима или абиотски од неживих утицаја. Биотски извори оштећења су нпр.: [[инсект]]и који једу [[лист|лишће]], [[дивљач]] која оштећује кору, затим штетне [[гљива|гљиве]], штетно деловање [[човек]]а и др. Абиотски извори оштећења су: [[муња|муње]], неповољни еколошки услови и сл.
Шумарски стручњаци раде процене оштећености и угрожености стабала. Процењује се интезитет, опсег и трајање оштећења. У време мировања вегетације, теже је уочити оштећења стабала. Често пута дрвеће не показују одмах симптоме оштећења, него понекад тек након 24 месеци или дуже након што је дошло до оштећења.
Врсте дрвећа различито су отпорне на оштећења. Поједине врсте дрвећа отпорне су на градска загађења па се саде и тамо где је загађен ваздух попут: [[платана]], [[Багрем|обичног багрема]], [[гинкго|гинкга]], [[каталпа|каталпе]] и др.<ref>Russel T & Cutler C.: Svjetska enciklopedija drveća, Leo commerce, Rijeka 2004.</ref>
Стабла масовно нестају с површине [[Земља|Земље]] процесом дефорестације. [[Површина (геометрија)|Површина]] тропских шума смањује се због [[шумски пожар|шумских пожара]], узрокованих људском непажњом или насталих намерно, како би се ослободио простор за [[пољопривреда|пољопривредне]] културе, које дају веће економске резултате у кратком року, нпр. за пашу стоке или за узгој [[соја|соје]]. Негативне последице су: губитак станишта за разне врсте животиња и биљака, [[ерозија]], исушивање [[тло|тла]] деловањем ветра и сл. Излаз је у рационалном искориштавању шума и [[пошумљавање|пошумљавању]].
== Рекордна стабла ==
=== Највиша стабла ===
[[Датотека:Costal Redwood.jpg|thumb|200px|Секвоје су највиша стабла на свету.]]
[[Висина|Висине]] највиших стабала на [[свет]]у предмет су спора и претеривања. [[мерење|Мерења]] с новим поузданим [[инструмент]]има као што је [[ласерски даљиномер]], показала су, да су била одступања код неких пређашњих мерења од 5 до 15% изнад стварне висине. Историјски списи у којима се тврдило, да су нека стабла била висока 130 или чак 150 [[метар]]а, данас се сматрају непоузданим те се одбацују.
Попис стабала која су прихваћена као десет највиших:
* 1. [[Обална секвоја]] ([[латински језик|лат]]. -{''Sequoia sempervirens''}-): 115.56 -{m}-, [[Национални парк Секвоја]], [[Калифорнија]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title= Gymnosperm Database: Sequoia sempervirens. "Hyperion, Redwood National Park, CA, 115.55 m" |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm }}</ref>
* 2. [[Еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus regnans''}-): 99.6 -{m}-, јужно од [[Хобарт]]а, [[Тасманија]], [[Аустралија]] <ref>{{cite web |title= "Tasmania's Ten Tallest Giants". Tasmanian Giant Trees Consultative Committee; "Height (m): 99.6; Diameter (cm): 405; Species: E. regnans; Tree identification: TT443; Name: Centurion; Location: south of Hobart; Year last measured: 2008" |url= http://www.gianttrees.com.au/tall.htm }} </ref>
* 3. [[Obična američka duglazija]] (лат. -{''Pseudotsuga menziesii''}-): 99.4 -{m}-, Брамит крик, [[Орегон]], Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title = Gymnosperm Database: Pseudotsuga menziesii var. menziesii, "The Brummit Fir: Height 99.4 m, dbh 354 cm, on E. Fork Brummit Creek in Coos County, Oregon; in 1998"|url= http://www.conifers.org/pi/ps/menziesii2.htm }}</ref>
* 4. [[Ситканска смрека]] (лат. -{''Picea sitchensis''}-): 96.7 -{m}-, Парк -{„''Prairie Creek State Redwoods Park''“}-, [[Калифорнија]], Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title= "Gymnosperm Database: Picea sitchensis"; "This tree also has a sign nearby proclaiming it to be 'the world's largest spruce'. The two tallest on record, 96.7 m and 96.4 m, are in Prairie Creek Redwoods State Park, California" |url= http://www.conifers.org/pi/pic/sitchensis.htm }} </ref>
* 5. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 94.9 -{m}-, [[Национални парк Кингс кањон]], Калифорнија, Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title= "Gymnosperm Database: Sequoiadendron giganteum"; "The tallest known giant sequoia is a specimen 94.9 m tall, first measured August 1998 in the Redwood Mountain Grove, California" |url= http://www.conifers.org/cu/se2/index.htm }}</ref>
* 6. [[Плави еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus globulus''}-): 90.7 -{m}-, Тасманија, Аустралија <ref>-{"Tasmanian Giant Trees Register". Forestry Tasmania.}- </ref>
* 7. [[Усколисни еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus viminalis''}-): 89 -{m}-, Тасманија, Аустралија
* 8. -{''Shorea faguetiana''}-: 88,3 -{m}- [[Национални парк Тајвау хилс]], на острву [[Борнео]], [[Малезија]]<ref>{{cite web |title= Tallest Tropical Trees |url= http://www.landmarktrees.net/tropical.html }}</ref>
* 9. Еукалиптус (лат. -{''Eucalyptus delegatensis''}-): 87.9 -{m}-, Тасманија, Аустралија
* 10. [[Племенита јела]] (лат. -{''Abies procera''}-): 87.5 -{m}-, Национални вулкански споменик Сент Хеленс, [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]], Сједињене Америчке Државе<ref>-{Prof Stephen Sillett's webpage with photogallery including: a general gallery, canopy views, epiphytes, and arboreal animals.}-</ref>
=== Стабла највећег опсега ===
[[Датотека:Baobab and elephant, Tanzania .jpg|thumb|200px|[[Баобаб]] у [[Танзанија|Танзанији]].]]
[[Датотека:Tronco-Detalles-Árbol-del-Tule-Oaxaca-Mexico.jpg|thumb|200px|[[Taxodium mucronatum|Мексички таксодијум]], Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, [[Мексико]].]]
Обим стабла обично се лакше мери од висине стабла. Упркос тога, могуће су погрешке у [[мерење|мерењу]]. Обим се мери помоћу мерне траке на прсној висини (1,3 -{m}- изнад [[тло|тла]]),<ref>-{Hamilton, G. J. (1975). Forest Mensuration Handbook. Forestry Commission Booklet 39. ISBN 0-11-710023-4.}-</ref> док се пречник украсног дрвећа обично мери на 1,5 м изнад тла.<ref>-{Mitchell, A. F. (1974). A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe. Collins ISBN 0-00-212035-6}-</ref> У већини случајева то чини малу разлику у мерењу опсега. У новије време уместо обима чешће се мери [[прсни дијаметар]] стабла.
Тешко је тачно измерити обим и пречник стабала, која имају [[кора|кору]] с пуно бразда (улекнућа). То је посебно карактеристично за многе врсте дрвећа у [[прашума]]ма. Обим се не сме укључити празан простор између бразда. Додатни проблем код мерења обима и пречника код [[баобаб]]а је што ова стабла садрже велике количине [[вода|воде]] у дрвету. То доводи до промена у опсегу током године (иако не више од око 2,5%<ref>-{Fenner, M. 1980. Some measurements on the water relations of baobab trees. Biotropica 12 (3): 205-209.}-</ref>). Опсег је највећи на крају кишне сезоне, а најмањи на крају суве сезоне.
Стабла највећег опсега по врстама су:
* 1. [[Горостасни баобаб]] ([[латински језик|лат]]. -{''Adansonia digitata''}-): 15.9 -{m}-, (мерено у близини тла), Провинција Лимпопо [[Јужна Африка]]. <ref>{{cite web |title= List of Champion Trees published for comment, 2005, South African Department of Water Affairs and Forestry |url= http://www2.dwaf.gov.za/dwaf/download.asp?f=4148___list+of+proposed+Champion+trees.pdf&docId=4148 }}</ref> Ово стабло је расцепљено у новембру [[2009]]., па је сада баобаб с највећим опсегом од 10,64 -{m}- из Јужне Африке.
* 2. [[Мексички таксодијум]] (лат. -{''Taxodium mucronatum''}-): 11.62 -{m}-, Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, [[Мексико]].
* 3. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 8.85 -{m}-, [[Калифорнија]], [[Сједињене Америчке Државе]] <ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/cu/se2/index.htm |title= Sequoiadendron giganteum (Lindley) J.Buchholz 1939 }}</ref>
* 4. [[Обалска секвоја]] (лат. -{''Sequoia sempervirens''}-): 7.9 -{m}-, Национални парк Секвоја, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе.
* 5. [[Еукалиптус]] (лат. -{''Eukaliptus obliqua''}-): 6.72 -{m}-, [[Аустралија]]
* 6. Еукалиптус (лат. -{''Eucalyptus regnans''}-): 6.52 -{m}-, Аустралија
* 7. [[Голема туја]] (лат. -{''Thuja plicata''}-): 5.99 -{m}-, [[Национални парк Олимпик]], Сједињене Америчке Државе
* 8. [[Ситканска смрека]] (лат. -{''Picea sitchensis''}-): 5.39 -{m}-, Национални парк Олимпик, Сједињене Америчке Државе
* 9. [[Патагонски тролист]] (лат. -{''Fitzroya cupressoides''}-): 5.0 -{m}-, [[Аргентина]]
=== Стабла највећег волумена ===
[[Датотека:Sequoia and a car.jpg|thumb|200px|[[Големи мамутовац]]]]
Стабла највећег [[Запремина|запремине]] јако су висока и великог су опсега и пречника. Мерење запремине стабла је сложено, посебно ако се мери запремина свих [[грана]] те ако се мери и запремина [[корен]]а. Најчешће се мери само запремина дебла, а остало се мери јако ретко.
Десет живућих врста за које је измерена највећа запремина стабла до сада су:
* 1. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 1,487 -{m}-³, стабло "Генерал Шерман", Национални парк Секвоја, [[Сједињене Америчке Државе]]
* 2. [[Обална секвоја]] (лат. -{''Sequoia sempervirens''}-): 1,203 -{m}-³, стабло "Посљедњи монарх", [[Калифорнија]], Сједињене Америчке Државе
* 3. [[Мексички таксодијум]] (лат. -{''Taxodium mucronatum''}-): 750 -{m}-³, [[Мексико]]
* 4. [[Голема туја]] (лат. -{''Thuja plicata''}-): 500 -{m}-³, [[Национални парк Олимпик]], Сједињене Америчке Државе
* 5. [[Плави еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus globulus''}-): 368 -{m}-³, [[Аустралија]]<ref>{{cite web |url= http://web.archive.org/web/20090913024439/http://gianttrees.com.au/pdf/register.pdf |title= Talltrees_significanttress}}</ref>
* 6. [[Еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus regnans''}-): 360 -{m}-³, Аустралија
* 7. [[Обична америчка дуглазија]] (лат. -{''Pseudotsuga menziesii''}-): 349 -{m}-³, Сједињене Америчке Државе
* 8. [[Ситканска смрека]] (лат. -{''Picea sitchensis''}-): 337 -{m}-³, Сједињене Америчке Државе
* 9. Еукалиптус (лат. -{''Eukaliptus obliqua''}-): 337 -{m}-³, Аустралија
* 10. Еукалиптус (лат. -{''Eukaliptus delegatensis''}-): 286 -{m}-³, Аустралија
=== Најмања стабла ===
Многа посве одрасла стабла могу бити минијатурна, због неповољних [[екологија|еколошких]] фактора или [[болест]]и. Постоје и неке врсте дрвећа, код којих и здрави, добро узгајени примерци нарасту до висине од само неколико [[центиметар]]а.
Врста -{''[[Lepidothamnus laxifolius]]''}-, сматра се најмањом [[четинари|четињачом]] на [[свет]]у.
=== Најстарија стабла ===
[[Старост]] стабала одређује се помоћу [[год]]ова, најчешће када се посеку. Тачно одређивање старости помоћу годова, могуће је само за стабла која расту сезонски, што није случај код стабала која расту у тропским крајевима. Тешко је одредити старост стабала, која су шупља и која су у стадијуму распадања. За њих се старост одређује рачунски према очекиваним стопама раста, што није потпуно поуздано.
Најстарија стабла по врстама су:
* 1. [[Прави хиљадугодишњи бор]] (лат. -{''Pinus longaeva''}-): 4844 година <ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/topics/oldest.htm |title= How Old Is That Tree? }}</ref>
* 2. [[Патагонски тролист]] (лат. -{''Fitzroya cupressoides''}-: 3622 година
* 3. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 3266 година
* 4. [[Јапанска криптомерија]] (лат. -{''Cryptomeria japonica''}-): 3000 година <ref>-{Suzuki, E. 1997. The Dynamics of Old Cryptomeria japonica Forest on Yakushima Island. Tropics 6(4): 421–428.}-</ref>
* 5. -{''Lagarostrobos franklinii'}-': 2500 година
Међу осталим стаблима за које се верује да су такође врло стара су: [[Европска тиса|тиса]] старости око 2000 година и [[голема туја]] те [[маслина]] с Маслинске горе у [[Јерузалем]]у, која је такође стара око 2000 година. Верује се, да постоји од [[Исус]]ова времена.
Најстарије стабло [[скривеносеменице|критосјемењача]] је [[света смоква]] (лат. -{''Ficus religiosa''}-) старости 2293 године из [[Anuradhapura|Анурадхапура]] на [[Шри Ланка|Шри Ланки]]. То је уједно и најстарије познато стабло, које је посадио [[човек]]. Најстарија живућа врста дрвећа је [[гинко|дворежњасти гинко]], који постоји већ 160 милијуна година.<ref>Svijet oko nas, 1. svezak, Školska knjiga Zagreb 1990.</ref>
== Изабрани родови и врсте дрвећа ==
Дрвеће се дели на:
* [[Скривеносеменице]] (-{''Magnoliophyta''}-)
** [[Дикотиледоне биљке]] (-{''Magnoliopsida''}-)
** [[Монокотиледоне биљке]] (-{''Liliopsida''}-)
* [[Четинари]] (-{''Pinophyta''}-)
* [[Гинко]] (-{''Ginkgophyta''}-)
* [[Цикаси]] (-{''Cycadophyta''}-)
* [[Папрати]] (-{''Pterophyta''}-)
{{colbegin|2}}
=== [[Скривеносеменице]] (-{Magnoliophyta}-) ===
Скривеносеменице су најприлагођеније биљке сувоземном начину живота. То се огледа у томе што оне, насупрот голосеменицама, сем дрвенастих форми имају и велики број зељастих биљака.
Организациони тип скривеносеменица такође је сложен. Код њих се у проводном систему јављају поред трахеида и трахеје, а уз ситасте цеви и ћелије пратилице. Најзад, скривеносеменице се одликују још јаче израженом редукцијом гаметофит генерације, а уз то и новим творевинама у еволуцији биљака, плодовима и семенима, односно цветом као органом за размножавање.
Скривеносеменице су данас доминантне биљке копна и насељавају готово сва станишта. Услед велике способности прилагођавања, између осталог и услед тога што се опрашују помоћу инсеката, оне су у знатној мери потиснуле остале сувоземне биљке. Мали број скривеносеменица живи у слатким водама, а далеко мањи је број паразитских и сапрофитских облика. Постоје и облици који живе само једну годину, док се друге одржавају у животу стотинама година. Својом масом представљају главни извор хране сувоземним животињама и човеку.
==== [[Дикотиледоне биљке]] (-{Magnoliopsida}-) ====
Линија 46 ⟶ 172:
** [[пистаћ]]и, ''-{Pistacia vera}-''
** [[руј]], род ''-{Rhus}-''
* -{[[Annonaceae]]}-
** род ''-{Annona}-''
** [[асимина]] ''-{Asimina triloba}-''
* -{[[Apocynaceae]]}- (породица олеандра)
** [[пахиподијум]], род ''-{Pachypodium}-''
* -{[[Aquifoliaceae]]}-
** [[божиковина]], род ''-{Ilex}-''
* -{[[Araliaceae]]}- (породица [[бршљан]]а)
** [[калопанакс]], ''-{Kalopanax pictus}-''
[[Датотека:birchandmaple.jpg|мини|[[Бреза]] (испред) и [[јавор]] (иза) у јесен]]
* -{[[Betulaceae]]}-
** [[јова]], род ''-{Alnus}-''
** [[бреза]], род ''-{Betula}-''
** [[Граб (дрво)|граб]], род ''-{Carpinus}-''
* -{[[Corylaceae]]}-
** [[леска]], род ''-{Corylus}-''
* -{[[Bignoniaceae]]}-
** [[каталпа]], род ''-{Catalpa}-''
* -{[[Кактус|Cactaceae]]}- (породица [[кактус]]а)
** [[сагуаро кактус|сагуаро]], ''-{Carnegiea gigantea}-''
* -{[[Cannabaceae]]}- (породица [[Cannabis (genus)|конопљи]])
** [[кошћела|копривић]], род ''-{Celtis}-''
* -{[[Cornaceae]]}-
** [[дрен]], род ''-{Cornus}-''
* -{[[Dipterocarpaceae]]}-
** род ''-{[[Dipterocarpus]]}-''
** род ''-{[[Shorea]]}-''
* -{[[Вресови|Ericaceae]]}- (породица [[врес]]ова)
** род ''-{[[Arbutus]]}-''
* -{[[Fabaceae]]}- (породица бобова)
** [[акација]], род ''-{Acacia}-''
** [[гледичија]], ''-{Gleditsia triacanthos}-''
** [[багрем]], ''-{Robinia pseudoacacia}-''
** [[зановет]], род ''-{Laburnum}-''
** ''-{Caesalpinia echinata}-''
* -{[[Fagaceae]]}- (породица букава)
** [[кестен]], род ''-{Castanea}-''
** [[буква]], ''-{Fagus}-'' род
** [[јужна буква]], род ''-{Nothofagus}-''
** [[храст]], род ''-{Quercus}-''
* -{[[Fouquieriaceae]]}-
** ''-{Fouquieria columnaris}-''
Линија 106 ⟶ 232:
** [[лалино дрво|тулиповац]], род ''-{Liriodendron}-''
** [[магнолија]], род ''-{Magnolia}-''
* -{[[Malvaceae]]}- (породица [[слез]]ова)
[[Датотека:Baobab.jpg|десно|мини|Дрво баобаба у Јужној Африци]]
** [[баобаб]], род ''-{Adansonia}-''
Линија 178 ⟶ 304:
==== [[Монокотиледоне биљке]](-{Liliopsida}-) ====
* -{[[Agavaceae]]}- (породица агави)
** [[кордилина]], ''-{Cordyline australis}-''
** [[дрво живота]], змајевац, ''-{Dracaena draco}-''
Линија 212 ⟶ 337:
** [[смрча]], род ''-{Picea}-''
** [[панчићева оморика]], ''-{Picea omorika}-''
** [[ариш]], род ''-{Larix}-''
** [[јела]], род ''-{Abies}-''
** [[кедар]], род ''-{Cedrus}-''
* -{[[Podocarpaceae]]}-
Линија 235 ⟶ 360:
=== [[Папрати]] (-{[[Pterophyta]]}-) ===
* породице дрвенастих папрати (-{[[Cyatheaceae]]}- и -{[[Dicksoniaceae]]}-)
{{colend}}
== Уметност обликовања ==
=== Топијар ===
[[Датотека:Beckley Park topiary garden.jpg|thumb|200px|Неколико топијара у [[Енглеска|Енглеској]].]]
[[Топијар]] је [[хортикултура|хортикултурна]] техника обликовања живих вишегодишњих стабала и грмова у различите [[геометрија|геометријске]], [[животиње|животињске]] и друге облике.<ref>{{cite book |author= Coombs, Duncan |author2= Blackburne-Maze, Peter |author3= Cracknell, Martyn |author4= Bentley, Roger |date= 2001 |title= The Complete Book of Pruning, Sterling Publishing Compan |page= 99 |id= ISBN 9781841881430 |url= http://books.google.com/books?id=Le1pi3Vz31wC&pg=PA99&dq=topiary+is&hl=en&ei=5WsqTLW2CML-nAeF2omjAQ&sa=X&oi=book_result&ct=book-preview-link&resnum=1&ved=0CDYQuwUwAA#v=onepage&q=topiary%20is&f=false }} </ref> Реч потиче од [[латински језик|латинске]] речи за украсно уређивање [[врт]]ова. Има порекло из времена [[Антички Рим|Римљана]]. У време [[ренесанса|ренесансе]] појављује се у вртовима еуропске елите. Најчешћи су геометријске облици: [[кугла|кугле]] или [[коцка|коцке]], [[обелиск|обелисци]], [[пирамида|пирамиде]], зашиљене спирале и слично. Били су популарни и прикази људи, животиња и предмета. Топијари у [[Версај]]у били су једноставни. Амерички стил израде топијара започео је у [[Дизниленд]]у око [[1962]]. године. [[Волт Дизни]] желео је да видти цртане ликове у забавном парку у облику топијара. Овај стил темељи се на оквиру од челичне жице, који обликује изглед топијара. Настали су многи маштовити прикази, који су утицали на даљње ширење популарности топијарија у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Данас се већина вртова и паркова с топијарима налази у Енглеској.
Биљке које се користе за топијар су зимзелене, углавном дрвенасте, имају збијене и компактне иглице или [[лист|лишће]]. Најчешће врсте су: [[шимшир]] (лат. -{''Buxus sempervirens''}-), разне врсте [[туја]] (лат. -{''Thuja''}-), [[ловор]] (лат. -{''Laurus nobilis''}-), [[божика]] (лат. -{''Ilex''}-), [[мирта]] (лат. -{''Myrtus''}-), [[Тиса (биљка)|тиса]] (лат. -{''Taxus baccata''}-) и [[калина]] (лат. -{''Ligustrum''}-). Основни алат за обликовање су: [[маказе]] и [[жица]].
[[Ограда]] је једноставан облик топијара, служи као граница неког простора.
=== Бонсаи ===
{{главни|Бонсаи}}
[[Датотека:BonsaiTridentMaple.jpg|thumb|200px|Бонсаи]]
[[Бонсаи]] је [[уметност]] узгоја минијатурних стабала и грмова. Не захтева [[генетика|генетске]] мутације дрвећа, него се ради о узгоју малих стабала из [[семе]]на, закоренице, преобликовањем лончанице из [[расадник]]а или вађењем погодног примерка из [[природа|природе]]. Користе се технике узгоја попут обрезивања, смањења [[корен]]а, херметизације, дефолијације и цепљења за производњу малих стабала која опонашају [[облик]] и изглед одраслих стабала.
Сврха бонсаија је првенствено опуштање и [[медитација]] те за разлику од других узгајаних биљака, бонсаи није намењен за производњу хране, [[медицина|медицину]] или као [[парк]]овно и дворишно дрвеће. Сам узгој захтева много његе и позорности, али као награду доноси мирноћу [[ум]]а, осећај освежења и унутрашњу смиреност. Узгајање из семенке је свакако најдуготрајнији начин. Први резултати се виде тек након 10-ак година.
Најстарији писани документ о бонсаима пронађен је у гробници принца Џанг Хуаја, који је умро [[706]]. г. за време [[династија Танг|династије Танг]]. Кроз 11. и 12. век, [[Народна Република Кина|Кина]] је извршила знатан културни утецај на околне земље, посебно [[Јапан]], преко [[уметност]] и [[филозофија|филозофије]]. За преношење бонсаија у Јапан и ширење међу јапанском аристокрацијом, [[самурај]]има, најзаслужнији су [[будизам|Зен монаси]]. Тек у 14. веку, бонсаи постаје део јапанске културе. У 18. веку, бонсаи је на свом врхунцу и врло је цењен. Поједине технике су се ритуализирале, а смештај грана и дебла одређен је строгим правилима. Из Јапана бонсаи се проширио на Запад крајем 19. века. Велике изложбе бонсаија одржане су у [[Париз]]у и [[Лондон]]у. Претворио се је у познату и признату [[хортикултура|хортикултурну]] уметност широм света.
== Митологија и религија ==
[[Датотека:Taprohmroots01.JPG|thumb|200px|Коријење врсте -{''Tetrameles nudiflora''}- у храму у [[Камбоџа|Камбоџи]].]]
Стабла су имала важну улогу у многим светским [[митологија]]ма и [[религија]]ма те су им придодана дубока и света значења током века. Људи су проматрали животни циклус стабала, раст и одумирање, способност преживљавања, осетљивост и годишња пропадања и оживљавања. Стога су стабла [[симбол]]и раста, пропадања и [[васкрсење|ускрснућа]]. Најстарији међукултурални симболички приказ [[свемир]]а био је приказан преко стабла.
Дрво живота је има важно место у многим митологијама. Различити облици дрва живота појављују се у [[фолклор]]у, [[култура|култури]] и [[књижевност]]и, често се односе на [[бесмртност]] и [[плодност]]. У [[хиндуизам|хиндуизму]] важно место има [[света смоква]] ([[латински језик|лат]]. -{''Ficus religiosa''}-), сади се уз [[храм]]ове. У [[хришћанство|хришћанском]] свету за [[Божић]] се украшава [[божићно дрво]], најчешће [[смрека|смреке]] и [[јела|јеле]]. На самом почетку [[Библија|Библије]] у [[Књига Постанка|Књизи Постанка]] спомиње се стабло спознаје добра и зла. [[Бог]] је првим људима [[Адам]]у и [[Ева|Еви]] забранио, да једу [[плод]]ове с тога стабла. Они нису послушали па су протерани из раја земаљског.
Стабла су важна у свету [[друиди|друида]]. Сам појам „друид“ вероватно потиче од [[Келтски језици|келтске]] речи за [[храст]].
== Галерија ==
<center>
<gallery>
Датотека:171 Magnolien.JPG|[[Магнолија]] у [[Немачка|Немачкој]].
Датотека:Willow.jpg|[[Salix babylonica|Жалосна врба]]
Датотека:Seekiefer (Pinus halepensis) 9months-fromtop.jpg|[[Алепски бор]] старости 9 месеци.
Датотека:Frucht der Edelkastanie.jpg|Плодови [[питоми кестен|питомог кестена]].
Датотека:Crepuscular rays in ggp 2.jpg|Дрвеће у парку у [[Сан Франциско|Сан Франциску]].
Датотека:Mount-Yamnuska2-Szmurlo.jpg|Планине у [[Канада|Канади]].
Датотека:Alberi AlpediSiusi.JPG|[[Европски ариш]] у [[Италија|Италији]].
Датотека:Kokerboom Forest Namibia.jpg|-{''Aloe dichotoma''}- у [[Намибија|Намибији]].
Датотека:Quercus robur.jpg|Лишће и плодови [[храст лужњак|храста лужњака]].
Датотека:Paul Signac Le Pin Saint Tropez.jpg|Слика [[Пол Сињак|Пола Сињака]]: Бор у [[Сен Тропе]]у
Датотека:American Sweetgum Liquidambar styraciflua Fruit Context 2500px.jpg|Плодови и лишће [[Liquidambar styraciflua|америчког ликвидамбра]].
Датотека:Jacaranda trees in Montagu Ave, Harare, Zimbabwe in 1975.jpg|[[Jacaranda|Мимозасти палисандар]] у [[Зимбабве]]у.
Датотека:Douglasie2.jpg|Пресек дрва [[Дуглазија|обичне америчке дуглазије]].
Датотека:Forests in Alberschwende 3.JPG|Стабла [[Смрека|обичне смреке]].
Датотека:Maple leaves.jpg|[[Лист|Лишће]] [[горски јавор|горског јавора]].
Датотека:Sorbus-torminalis.JPG|Лишће и плодови [[брекиња|брекиње]].
</gallery>
</center>
== Види још ==
{{Colbegin|4}}
* [[Дрво (материјал)]]
* [[Год]]
Линија 269 ⟶ 423:
* [[Арборетум]]
* [[Арборикултура]]
{{colend}}
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Trees}}
* [http://
* [http://
* [http://www.svetbiljaka.com/ Форум Свет биљака]
{{Authority control}}
[[Категорија:Дрвеће]]
| |||