Родноверје — разлика између измена

14 бајтова додато ,  пре 4 године
м
(GR) File renamed: File:Rw01RKP.pngFile:Symbol Rodzimej Wiary.png File renaming criterion #2: To change from a meaningless or ambiguous name to a name that describes what the image particularly di…
м (Разне исправке)
м ((GR) File renamed: File:Rw01RKP.pngFile:Symbol Rodzimej Wiary.png File renaming criterion #2: To change from a meaningless or ambiguous name to a name that describes what the image particularly di…)
[[Датотека:Replika Swiatowida ze Zbrucza.jpg|лево|150п|десно|мини|Реплика [[Световид]]а из Збруча у [[Краков]]у, Пољска]]
 
[[Датотека:Rw01RKPSymbol Rodzimej Wiary.png|десно|150п|десно|мини|Симбол пољске заједнице родноверних „Родна вера“]]
За претходника модерних родноверних организација се сматра Адам Чарноцки ({{Јез-пољ|Adam Czarnocki}}), који у свом делу из [[1818]]. године „О прехришћанском славјанству“{{напомена|Ово дело је објавио под псеудонимом Зоријан Доленга-Ходаковски ({{Јез-пољ|Zorian Dołęga-Chodakowski}}).}} предлаже национални препород кроз повратак народној култури прехришћанског периода.<ref>[http://www.sbc.org.pl/dlibra/docmetadata?id=10649&from=&dirids=1&ver_id=569111&lp=1&QI=23A3761B4D00A119961A0427442572E7-22 ''„O Sławiańszczyźnie przed chrześcijaństwem“''], Zorian Dołega Chodakowski (pseud.), Kraków, 1818. {{pl}}</ref>
Током [[19. век|XIX века]], са појавом [[Пољска|пољског]] [[Романтизам|романтизма]], кроз истраживање и популаризацију народног предања, долази до књижевних и филозофских покушаја повратка народној култури. Карактеристичан пример су романтичне трагедије [[Јулиус Словацки|Јулијуса Словацког]] ({{Јез-пољ|Juliusz Słowacki}}),<ref name="„Balladyna“">[http://balladyna.klp.pl/ ''„Balladyna“''], Juliusz Słowacki, Paryż, [[1839]].</ref><ref name="„Lilla Weneda“">„Lilla Weneda“'', Juliusz Słowacki, Paryż, [[1840]].</ref> Ришарда Бервињског ({{Јез-пољ|Ryszard Wincenty Berwiński}})<ref name="„Bogunka na Gople“">''„Bogunka Na Gople“'', Ryszard Wincenty Berwiński, 1840.</ref> и рана дела [[Адам Мицкјевич|Адама Мицкјевича]] ({{Јез-пољ|Adam Mickiewicz}}),<ref name="„Ballady i Romanse“">''„Ballady i Romanse“'', Adam Mickiewicz, Wilno, [[1822]].</ref><ref name="„Dziady“">''„Dziady“'', Adam Mickiewicz, Wilno, [[1823]] — Drezno, [[1832]].</ref> у којима народна веровања, обичаји и обреди постају главна литерарна тема. И други пољски књижевници се окрећу [[Стара словенска вера|словенској религији]]. Повећано интересовање за словенску религију у пољској јавности је изазвала су и открића [[Збручки стуб|Збручког стуба]], каменог [[кумир]]а бога [[Световид]]а ({{Јез-пољ|Światowid ze Zbrucza}}), који је нађен [[1848]]. године у реци Збруч у [[Галиција|Галицији]]<ref>Joachim Lelewel, [http://biblioteka.wejherowo.pl/dlibra/dlibra/docmetadata?id=4275 ''„Polska wieków średnich czyli Joachima Lelewela w dziejach narodowych polskich postrzeżenia.“'', T. 1.], nakł. J.K. Żupański, [[1855]].</ref> и пехара украшеног свастикама из доба пшеворске културе, нађеног [[1936]]. године у близини [[Лођ]]а.<ref>Łukasz Antosik, ''„Popielnica ze starą swastyką. Rodowód wojennych symboli Litzmannstadt“</ref>{{напомена|Пехару се губи траг после окупације Пољске од стране нацистичке Немачке. Током Другог светског рата, нацисти су издавали керамичке медаљоне са сликом овог пехара (№22 у серији ''„Вечна Немачка Исток“'' ({{Јез-нем|Ewiger Deutscher Osten}}), која је издавана у зиму [[1942]]/43. године).<ref>Archaeologia Polona, Volume 42. (2004). стр. 302–303..</ref>}} [[Јозеф Крашевски]] [[1876]]. године издаје своје најпопуларније дело, псеудоисторијски роман „Стара бајка“ ({{Јез-пољ|Stara basn}}).<ref>Józef Bachórz, [http://literat.ug.edu.pl/autors/kraszew.htm ''Józef Ignacy Kraszewski''], Wirtualna biblioteka literatury Polskiej {{pl}} {{en}}</ref>{{напомена|По овом делу је [[2003]]. године, пољски редитељ [[Јержи Хофман]] снимио филм „Стара бајка — Кад је Сунце било бог“ ({{Јез-пољ|Stara basn. Kiedy slonce bylo bogiem}}).}}