Википедија

Дрво — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
м Разне исправке
Ред 1:
 
 
{{Друго значење|дрво као материјал|[[дрво (материјал)|дрво]]}}
[[Датотека:Yanagi.jpg|десно|мини|250п|[[Врба]] у [[Јапан]]у]]
Линија 6 ⟶ 4:
[[Датотека:1859-Martinique.web.jpg|thumb|200px|[[Кокосова палма]] на [[Мартиник]]у.]]
 
'''Стабло''' или '''дрво''' у [[ботаника|ботаници]] је свака вишегодишња [[биљка]], која се састоји из [[корен]]а, видљивог дрвеног [[дебло|дебла]] и грана, које чине [[крошња|крошњу]] дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.<ref>{{Cite book | last = Татић | first = Будислав | title = Билологија | publisher = Завод за уџбенике и наставна средства | series = | volume = | edition = 8 | date year= 1995 | location = Београд |pages = | language = | url = | doi = | id = 978-86-17-03773-2 | mr = | zbl = | jfm = }}</ref> Минимална висина која разликује стабло од [[грм]]а обично је од 3 -{m}-<ref>-{Rushforth, K. (1999). Trees of Britain and Europe. Collins. {{page|year=1999|id=ISBN 0-00-220013-9.|pages=}}}-</ref> до 6 -{m}-,<ref>{{cite web |url= http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 |title= Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio }}</ref> зависно од аутора. Неки аутори сматрају, да стабла требају имати најмање 10 -{cm}- пречника дебла.<ref>-{Utkarsh Ghate. "Field Guide to Indian Trees, introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees"}-</ref> Биљке које не испуњавају наведене услове обично се сврставају у грмље. У поређењу с већином других биљака, стабла су дуговечнија, нека живе и неколико хиљада година, а могу нарасти до 115 -{m}- [[висина|висине]].<ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm |title= Sequoia semperviren }}</ref> Стабла су важан део природног крајолика, због спречавања ерозије, производње [[кисеоник]]а, смањења емисије [[угљен-диоксид]]а у атмосфери, служе као извор [[храна|хране]], заштите и сл.
 
Јављају се у много различитих [[Ред (биологија)|редова]] и [[Породица (биологија)|породица]] биљака. Еволуирала су засебно у неповезаним групама [[биљка|биљака]], као резултат различитих [[екологија|еколошких]] прилика, што је класичан пример паралелних еволуција. Уз процену од 100 000 врста дрвећа, број врста дрвећа широм света чини укупно око 25% свих живих биљних врста.<ref>{{cite web |url= http://www.nbcnews.com/id/24426099/ns/technology_and_science-science/t/scientists-capture-tree-dna-worldwide/ |title=Scientists to capture tree DNA worldwide |author= Deepti Hajela }}</ref> Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима [[свет]]а, а многа од тих подручја [[ботаничар]]и још нису истражили, што даје непотпуне податке о разноликости врста.<ref>-{Friis, Ib, i Henrik Balslev. 2005. "Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen", Danska, 25.–28. svibnja 2003. Biologiske skrifter, 55. Kopenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. pp 57-59.}-</ref>
 
Стабла расту на просторима, где има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]] и [[вода|воде]]. Према подацима [[Организација за прехрану и пољопривреду|ФАО]]-а [[2000]]. године, 30% копнене површине било је прекривено [[шума|шумом]]. На Балкану шуме чине 35% копнене површине. Шумско дрвеће на једном [[хектар]]у производи 6-20 [[тона]] органског материјала, што је највећа производња [[биомаса|биомасе]] на копну. Укупна количина произведене дрвне масе у свету [[2005]]. године износила је 422 гигатоне. Будући да се око половине дрвне материје састоји од угљеника, шуме су важне у чувању угљеника и постизању равнотеже угљен -диоксида у [[Земља|Земљиној]] атмосфери.
 
Раст и метаболизам дрвећа подложни су унутарњим (генетски одређени) и вањских чиниоцима ([[екологија|еколошки]], [[клима]]тски и др). Дрвеће има раздобље мировања и раздобље вегетацијског раста и развоја. Почетак и крај вегетацијског раздобља разликује се зависно од врсте дрвећа, дужине [[дан]]а и [[ноћ]]и, доступности [[вода|воде]] и сл. Раст контролишу [[биљни хормон]]и (фитохормони). Стабла су у могућности да се прилагоде промењивим условима у природи. У време мировања, дрвеће смањује своју активност на најмању меру.<ref>-{Sasier D.& M., Averue P.: Biljke, cvijeće, drveće, Svjetlost Sarajevo 1990.}-</ref> На почетку вегетацијског раздобља, отварају се [[пупољак|пупољци]] и започиње даљњи раст и развој.
Линија 47 ⟶ 45:
[[Датотека:Bay Makarska.jpg|thumb|200px|Стабла имају естетску улогу корисну у [[туризам|туризму]]. На слици је плажа у [[Макарска|Макарској]].]]
 
Дрвеће је важан део [[природа|природног]] крајолика, спречава [[ерозија|ерозију]] и одроне [[тло|тла]]. Повољно утиче на [[клима|климу]] у подручјима, где су велики [[шума|шумски]] комплекси. Дрвеће задржава и чува [[вода|воду]] у тлу, производи [[кисеоник]], а веже [[угљен-диоксид]], па се тако смањују емисије угљен -диоксида у [[атмосфера|атмосфери]]. Дрвеће има естетску улогу, која је нарочито важна у [[туризам|туризму]].
 
Многе врсте дрвећа користе се као украсне биљке у двориштима, окућницама, парковима и на улицама. Стабло пружа заштиту од прекомерне сунчеве светлости и јаког ветра. Дрвеће је главни елемент [[парк]]ова, [[ботанички врт|ботаничких вртова]], [[арборетум]]а, а често и [[национални парк|националних паркова]]. Дрвеће има и здравстену, лечилишну улогу, [[станиште]] је за бројне [[животиње]]. Извор је хране, што се посебно односи на [[воће]] које расте на дрвећу. Од [[Јавор|шећерног јавора]] добија се сируп, а од [[каучуковац|каучуковца]] [[гума]]. У крајевима богатим дрвом израђују се дрвене куће, нарочито у [[Северна Европа|Северној Еуропи]] и [[Северна Америка|Северној Америци]]. Дрво пружа топлотну изолацију бољу од [[бетон]]а или [[челик]]а. Од дрвећа добивају се и [[танин]], [[балзам]]и, [[лекови]], биљне смоле, [[етерично уље|етерична уља]], [[зачин]]и и др.<ref>Figurić, M.: Uvod u ekonomiku šumskih resursa, Šumarski fakultet, Zagreb 1996.</ref> Оборено дрво може се искористити у економске сврхе за израду [[намештај]]а, као [[дрво (материјал)|дрвна грађа]], [[фурнир]], [[иверица]] или се користити за грејање у облику цепаница, [[брикети|брикета]] или [[пиљевина|пиљевине]].
Линија 83 ⟶ 81:
Попис стабала која су прихваћена као десет највиших:
* 1. [[Обална секвоја]] ([[латински језик|лат]]. -{''Sequoia sempervirens''}-): 115.56 -{m}-, [[Национални парк Секвоја]], [[Калифорнија]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title= Gymnosperm Database: Sequoia sempervirens. "Hyperion, Redwood National Park, CA, 115.55 m" |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm }}</ref>
* 2. [[Еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus regnans''}-): 99.6 -{m}-, јужно од [[Хобарт]]а, [[Тасманија]], [[Аустралија]] <ref>{{cite web |title= "Tasmania's Ten Tallest Giants". Tasmanian Giant Trees Consultative Committee; "Height (m): 99.6; Diameter (cm): 405; Species: E. regnans; Tree identification: TT443; Name: Centurion; Location: south of Hobart; Year last measured: 2008" |url= http://www.gianttrees.com.au/tall.htm }} </ref>
* 3. [[Obična američka duglazija]] (лат. -{''Pseudotsuga menziesii''}-): 99.4 -{m}-, Брамит крик, [[Орегон]], Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title = Gymnosperm Database: Pseudotsuga menziesii var. menziesii, "The Brummit Fir: Height 99.4 m, dbh 354 cm, on E. Fork Brummit Creek in Coos County, Oregon; in 1998"|url= http://www.conifers.org/pi/ps/menziesii2.htm }}</ref>
* 4. [[Ситканска смрека]] (лат. -{''Picea sitchensis''}-): 96.7 -{m}-, Парк -{„''Prairie Creek State Redwoods Park''“}-, [[Калифорнија]], Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title= "Gymnosperm Database: Picea sitchensis"; "This tree also has a sign nearby proclaiming it to be 'the world's largest spruce'. The two tallest on record, 96.7 m and 96.4 m, are in Prairie Creek Redwoods State Park, California" |url= http://www.conifers.org/pi/pic/sitchensis.htm }} </ref>
* 5. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 94.9 -{m}-, [[Национални парк Кингс кањон]], Калифорнија, Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title= "Gymnosperm Database: Sequoiadendron giganteum"; "The tallest known giant sequoia is a specimen 94.9 m tall, first measured August 1998 in the Redwood Mountain Grove, California" |url= http://www.conifers.org/cu/se2/index.htm }}</ref>
* 6. [[Плави еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus globulus''}-): 90.7 -{m}-, Тасманија, Аустралија <ref>-{"Tasmanian Giant Trees Register". Forestry Tasmania.}- </ref>
* 7. [[Усколисни еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus viminalis''}-): 89 -{m}-, Тасманија, Аустралија
* 8. -{''Shorea faguetiana''}-: 88,3 -{m}- [[Национални парк Тајвау хилс]], на острву [[Борнео]], [[Малезија]]<ref>{{cite web |title= Tallest Tropical Trees |url= http://www.landmarktrees.net/tropical.html }}</ref>
Линија 97 ⟶ 95:
[[Датотека:Tronco-Detalles-Árbol-del-Tule-Oaxaca-Mexico.jpg|thumb|200px|[[Taxodium mucronatum|Мексички таксодијум]], Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, [[Мексико]].]]
 
Обим стабла обично се лакше мери од висине стабла. Упркос тога, могуће су погрешке у [[мерење|мерењу]]. Обим се мери помоћу мерне траке на прсној висини (1,3 -{m}- изнад [[тло|тла]]),<ref>-{Hamilton, G. J. (1975). Forest Mensuration Handbook. Forestry Commission Booklet 39. {{page|year=1975|id=ISBN 0-11-710023-4.|pages=}}}-</ref> док се пречник украсног дрвећа обично мери на 1,5 м изнад тла.<ref>-{Mitchell, A. F. (1974). A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe. Collins}-. {{page|year=|id=ISBN 0-00-212035-6|pages=}}-</ref> У већини случајева то чини малу разлику у мерењу опсега. У новије време уместо обима чешће се мери [[прсни дијаметар]] стабла.
 
Тешко је тачно измерити обим и пречник стабала, која имају [[кора|кору]] с пуно бразда (улекнућа). То је посебно карактеристично за многе врсте дрвећа у [[прашума]]ма. Обим се не сме укључити празан простор између бразда. Додатни проблем код мерења обима и пречника код [[баобаб]]а је што ова стабла садрже велике количине [[вода|воде]] у дрвету. То доводи до промена у опсегу током године (иако не више од око 2,5%<ref>-{Fenner, M. 1980. Some measurements on the water relations of baobab trees. Biotropica 12 (3): 205-209.}-</ref>). Опсег је највећи на крају кишне сезоне, а најмањи на крају суве сезоне.
Линија 366 ⟶ 364:
[[Датотека:Beckley Park topiary garden.jpg|thumb|200px|Неколико топијара у [[Енглеска|Енглеској]].]]
 
[[Топијар]] је [[хортикултура|хортикултурна]] техника обликовања живих вишегодишњих стабала и грмова у различите [[геометрија|геометријске]], [[животиње|животињске]] и друге облике.<ref>{{cite book |authorlast= Coombs, |first=Duncan |author2= Blackburne-Maze, Peter |author3last3= Cracknell, |first3=Martyn |author4= Bentley, Roger |dateyear= 2001 |title= The Complete Book of Pruning, Sterling Publishing Compan |pageisbn= 99 |id= ISBN 9781841881430 |url= http://books.google.com/books?id=Le1pi3Vz31wC&pg=PA99&dq=topiary+is&hl=en&ei=5WsqTLW2CML-nAeF2omjAQ&sa=X&oi=book_result&ct=book-preview-link&resnum=1&ved=0CDYQuwUwAA#v=onepage&q=topiary%20is&f=false |pages=99}} </ref> Реч потиче од [[латински језик|латинске]] речи за украсно уређивање [[врт]]ова. Има порекло из времена [[Антички Рим|Римљана]]. У време [[ренесанса|ренесансе]] појављује се у вртовима еуропске елите. Најчешћи су геометријске облици: [[кугла|кугле]] или [[коцка|коцке]], [[обелиск|обелисци]], [[пирамида|пирамиде]], зашиљене спирале и слично. Били су популарни и прикази људи, животиња и предмета. Топијари у [[Версај]]у били су једноставни. Амерички стил израде топијара започео је у [[Дизниленд]]у око [[1962]]. године. [[Волт Дизни]] желео је да видти цртане ликове у забавном парку у облику топијара. Овај стил темељи се на оквиру од челичне жице, који обликује изглед топијара. Настали су многи маштовити прикази, који су утицали на даљње ширење популарности топијарија у [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Данас се већина вртова и паркова с топијарима налази у Енглеској.
 
Биљке које се користе за топијар су зимзелене, углавном дрвенасте, имају збијене и компактне иглице или [[лист|лишће]]. Најчешће врсте су: [[шимшир]] (лат. -{''Buxus sempervirens''}-), разне врсте [[туја]] (лат. -{''Thuja''}-), [[ловор]] (лат. -{''Laurus nobilis''}-), [[божика]] (лат. -{''Ilex''}-), [[мирта]] (лат. -{''Myrtus''}-), [[Тиса (биљка)|тиса]] (лат. -{''Taxus baccata''}-) и [[калина]] (лат. -{''Ligustrum''}-). Основни алат за обликовање су: [[маказе]] и [[жица]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Дрво”