Дрво — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Друго значење|дрво као материјал|[[дрво (материјал)|дрво]]}}
[[Датотека:Yanagi.jpg|десно|мини|250п|[[Врба]] у [[Јапан]]у]]
Линија 6 ⟶ 4:
[[Датотека:1859-Martinique.web.jpg|thumb|200px|[[Кокосова палма]] на [[Мартиник]]у.]]
'''Стабло''' или '''дрво''' у [[ботаника|ботаници]] је свака вишегодишња [[биљка]], која се састоји из [[корен]]а, видљивог дрвеног [[дебло|дебла]] и грана, које чине [[крошња|крошњу]] дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.<ref>{{Cite book |
Јављају се у много различитих [[Ред (биологија)|редова]] и [[Породица (биологија)|породица]] биљака. Еволуирала су засебно у неповезаним групама [[биљка|биљака]], као резултат различитих [[екологија|еколошких]] прилика, што је класичан пример паралелних еволуција. Уз процену од 100 000 врста дрвећа, број врста дрвећа широм света чини укупно око 25% свих живих биљних врста.<ref>{{cite web |url= http://www.nbcnews.com/id/24426099/ns/technology_and_science-science/t/scientists-capture-tree-dna-worldwide/ |title=Scientists to capture tree DNA worldwide |author= Deepti Hajela }}</ref> Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима [[свет]]а, а многа од тих подручја [[ботаничар]]и још нису истражили, што даје непотпуне податке о разноликости врста.<ref>-{Friis, Ib, i Henrik Balslev. 2005. "Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen", Danska, 25.–28. svibnja 2003. Biologiske skrifter, 55. Kopenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. pp 57-59.}-</ref>
Стабла расту на просторима, где има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]] и [[вода|воде]]. Према подацима [[Организација за прехрану и пољопривреду|ФАО]]-а [[2000]]. године, 30% копнене површине било је прекривено [[шума|шумом]]. На Балкану шуме чине 35% копнене површине. Шумско дрвеће на једном [[хектар]]у производи 6-20 [[тона]] органског материјала, што је највећа производња [[биомаса|биомасе]] на копну. Укупна количина произведене дрвне масе у свету [[2005]]. године износила је 422 гигатоне. Будући да се око половине дрвне материје састоји од угљеника, шуме су важне у чувању угљеника и постизању равнотеже угљен
Раст и метаболизам дрвећа подложни су унутарњим (генетски одређени) и вањских чиниоцима ([[екологија|еколошки]], [[клима]]тски и др). Дрвеће има раздобље мировања и раздобље вегетацијског раста и развоја. Почетак и крај вегетацијског раздобља разликује се зависно од врсте дрвећа, дужине [[дан]]а и [[ноћ]]и, доступности [[вода|воде]] и сл. Раст контролишу [[биљни хормон]]и (фитохормони). Стабла су у могућности да се прилагоде промењивим условима у природи. У време мировања, дрвеће смањује своју активност на најмању меру.<ref>-{Sasier D.& M., Averue P.: Biljke, cvijeće, drveće, Svjetlost Sarajevo 1990.}-</ref> На почетку вегетацијског раздобља, отварају се [[пупољак|пупољци]] и започиње даљњи раст и развој.
Линија 47 ⟶ 45:
[[Датотека:Bay Makarska.jpg|thumb|200px|Стабла имају естетску улогу корисну у [[туризам|туризму]]. На слици је плажа у [[Макарска|Макарској]].]]
Дрвеће је важан део [[природа|природног]] крајолика, спречава [[ерозија|ерозију]] и одроне [[тло|тла]]. Повољно утиче на [[клима|климу]] у подручјима, где су велики [[шума|шумски]] комплекси. Дрвеће задржава и чува [[вода|воду]] у тлу, производи [[кисеоник]], а веже [[угљен-диоксид]], па се тако смањују емисије угљен
Многе врсте дрвећа користе се као украсне биљке у двориштима, окућницама, парковима и на улицама. Стабло пружа заштиту од прекомерне сунчеве светлости и јаког ветра. Дрвеће је главни елемент [[парк]]ова, [[ботанички врт|ботаничких вртова]], [[арборетум]]а, а често и [[национални парк|националних паркова]]. Дрвеће има и здравстену, лечилишну улогу, [[станиште]] је за бројне [[животиње]]. Извор је хране, што се посебно односи на [[воће]] које расте на дрвећу. Од [[Јавор|шећерног јавора]] добија се сируп, а од [[каучуковац|каучуковца]] [[гума]]. У крајевима богатим дрвом израђују се дрвене куће, нарочито у [[Северна Европа|Северној Еуропи]] и [[Северна Америка|Северној Америци]]. Дрво пружа топлотну изолацију бољу од [[бетон]]а или [[челик]]а. Од дрвећа добивају се и [[танин]], [[балзам]]и, [[лекови]], биљне смоле, [[етерично уље|етерична уља]], [[зачин]]и и др.<ref>Figurić, M.: Uvod u ekonomiku šumskih resursa, Šumarski fakultet, Zagreb 1996.</ref> Оборено дрво може се искористити у економске сврхе за израду [[намештај]]а, као [[дрво (материјал)|дрвна грађа]], [[фурнир]], [[иверица]] или се користити за грејање у облику цепаница, [[брикети|брикета]] или [[пиљевина|пиљевине]].
Линија 83 ⟶ 81:
Попис стабала која су прихваћена као десет највиших:
* 1. [[Обална секвоја]] ([[латински језик|лат]]. -{''Sequoia sempervirens''}-): 115.56 -{m}-, [[Национални парк Секвоја]], [[Калифорнија]], [[Сједињене Америчке Државе]]<ref>{{cite web |title= Gymnosperm Database: Sequoia sempervirens. "Hyperion, Redwood National Park, CA, 115.55 m" |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm }}</ref>
* 2. [[Еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus regnans''}-): 99.6 -{m}-, јужно од [[Хобарт]]а, [[Тасманија]], [[Аустралија]] <ref>{{cite web |title= "Tasmania's Ten Tallest Giants". Tasmanian Giant Trees Consultative Committee; "Height (m): 99.6; Diameter (cm): 405; Species: E. regnans; Tree identification: TT443; Name: Centurion; Location: south of Hobart; Year last measured: 2008" |url= http://www.gianttrees.com.au/tall.htm }}
* 3. [[Obična američka duglazija]] (лат. -{''Pseudotsuga menziesii''}-): 99.4 -{m}-, Брамит крик, [[Орегон]], Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title = Gymnosperm Database: Pseudotsuga menziesii var. menziesii, "The Brummit Fir: Height 99.4 m, dbh 354 cm, on E. Fork Brummit Creek in Coos County, Oregon; in 1998"|url= http://www.conifers.org/pi/ps/menziesii2.htm }}</ref>
* 4. [[Ситканска смрека]] (лат. -{''Picea sitchensis''}-): 96.7 -{m}-, Парк -{„''Prairie Creek State Redwoods Park''“}-, [[Калифорнија]], Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title= "Gymnosperm Database: Picea sitchensis"; "This tree also has a sign nearby proclaiming it to be 'the world's largest spruce'. The two tallest on record, 96.7 m and 96.4 m, are in Prairie Creek Redwoods State Park, California" |url= http://www.conifers.org/pi/pic/sitchensis.htm }}
* 5. [[Големи мамутовац]] (лат. -{''Sequoiadendron giganteum''}-): 94.9 -{m}-, [[Национални парк Кингс кањон]], Калифорнија, Сједињене Америчке Државе <ref>{{cite web |title= "Gymnosperm Database: Sequoiadendron giganteum"; "The tallest known giant sequoia is a specimen 94.9 m tall, first measured August 1998 in the Redwood Mountain Grove, California" |url= http://www.conifers.org/cu/se2/index.htm }}</ref>
* 6. [[Плави еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus globulus''}-): 90.7 -{m}-, Тасманија, Аустралија <ref>-{"Tasmanian Giant Trees Register". Forestry Tasmania.}-
* 7. [[Усколисни еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus viminalis''}-): 89 -{m}-, Тасманија, Аустралија
* 8. -{''Shorea faguetiana''}-: 88,3 -{m}- [[Национални парк Тајвау хилс]], на острву [[Борнео]], [[Малезија]]<ref>{{cite web |title= Tallest Tropical Trees |url= http://www.landmarktrees.net/tropical.html }}</ref>
Линија 97 ⟶ 95:
[[Датотека:Tronco-Detalles-Árbol-del-Tule-Oaxaca-Mexico.jpg|thumb|200px|[[Taxodium mucronatum|Мексички таксодијум]], Арбол дел Туила, Санта Марија дел Туила, Оахака, [[Мексико]].]]
Обим стабла обично се лакше мери од висине стабла. Упркос тога, могуће су погрешке у [[мерење|мерењу]]. Обим се мери помоћу мерне траке на прсној висини (1,3 -{m}- изнад [[тло|тла]]),<ref>-{Hamilton, G. J.
Тешко је тачно измерити обим и пречник стабала, која имају [[кора|кору]] с пуно бразда (улекнућа). То је посебно карактеристично за многе врсте дрвећа у [[прашума]]ма. Обим се не сме укључити празан простор између бразда. Додатни проблем код мерења обима и пречника код [[баобаб]]а је што ова стабла садрже велике количине [[вода|воде]] у дрвету. То доводи до промена у опсегу током године (иако не више од око 2,5%<ref>-{Fenner, M. 1980. Some measurements on the water relations of baobab trees. Biotropica 12 (3): 205-209.}-</ref>). Опсег је највећи на крају кишне сезоне, а најмањи на крају суве сезоне.
Линија 366 ⟶ 364:
[[Датотека:Beckley Park topiary garden.jpg|thumb|200px|Неколико топијара у [[Енглеска|Енглеској]].]]
[[Топијар]] је [[хортикултура|хортикултурна]] техника обликовања живих вишегодишњих стабала и грмова у различите [[геометрија|геометријске]], [[животиње|животињске]] и друге облике.<ref>{{cite book
Биљке које се користе за топијар су зимзелене, углавном дрвенасте, имају збијене и компактне иглице или [[лист|лишће]]. Најчешће врсте су: [[шимшир]] (лат. -{''Buxus sempervirens''}-), разне врсте [[туја]] (лат. -{''Thuja''}-), [[ловор]] (лат. -{''Laurus nobilis''}-), [[божика]] (лат. -{''Ilex''}-), [[мирта]] (лат. -{''Myrtus''}-), [[Тиса (биљка)|тиса]] (лат. -{''Taxus baccata''}-) и [[калина]] (лат. -{''Ligustrum''}-). Основни алат за обликовање су: [[маказе]] и [[жица]].
|