Јерархија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 15:
Свештенослужитељски степени су: [[епископ]]ски, [[презвитер]]ски и [[ђакон]]ски. Они састављају основу црквене јерархије и потичу из божанског права. По учењу [[Православна црква|Православне цркве]] таквих степена не може бити више или мање од три. Остали степени су условљени овим трима и нису ништа друго него разграната та иста три степена.
 
=== Епископски чинстепен ===
{{Посебан чланак|Архијереј}}
 
Епископи су своју власт добили непосредно од апостола. У прво доба епископи су били постављани од апостола, а затим од себи равних епископа. Епископски степен садржи у себи пуноћу свештенства и сва права свештенодејствовања и из њега потичу сви остали степени црквене јерархије. Епископу припада врховна власт у црквеној управи — право учења, пастирства и духовног суда. Према томе, епископство је по себи неопходно у Цркви, и „гдје епископства нема, ни цркве”.
Епископски чин је највиши у [[Православна црква|Православној цркви]] јер су [[епископ]]и непосредни насљедници [[апостоли|апостола]]. Реч епископ је грчког поријекла: ''епи = над'', ''скопео = гледам''; дакле, онај који надгледа и има пуноћу свештене благодати, врховни је старјешина свештенства и вјерујућег народа, главни учитељ вјере и припада му првенство у вршењу богослужења и Светих тајни. Једини има право да рукополаже [[презвитер]]е (свештенике) и [[ђакон]]е, да освећује свето миро и антиминс.
 
{| class="wikitable" border="1"
Ред 24:
| align="center" | '''епископски чинови'''
|-
| align="center" | '''(монашки)'''
|-
| align="center" | [[епископпатријарх]]
|-
| align="center" | [[митрополит]]
|-
| align="center" | [[архиепископ]]
|-
| align="center" | [[патријархмитрополит]]
|-
| align="center" | [[митрополитепископ]]
|}
 
[[Епископ]] је неприкосновени управитељ повјерене му црквене области — [[Епархија|епархије]]. Свештенство и вјерујући народ обавезни су да се покоравају његовим наредбама и да по његовом благослову и одобрењу врше црквене послове. Као што су [[апостоли]] били равни међу собом, тако су и [[епископ]]и, као њихови наследници, сви једнаки по чину и правима, ма где били — у [[Цариград]]у, [[Москва|Москви]], [[Јерусалим]]у... Зато и хиротонију врше два или више епископа и епископу не може судити један епископ него само сабор епископа. Највишу власт представља [[Васељенски сабори|Васељенски сабор]] (сабор свих епископа цијелог православног света). Прве епископе су бирали и постављали [[апостоли]], а касније епископи [[Помјесна црква|помјесне цркве]] уз учешће свештенства и народа.
 
=== Презвитерски чинстепен ===
{{Посебан чланак|Презвитер}}
 
Ред 46:
| colspan="2" align="center" | '''презвитерски чинови'''
|-
| align="center" | '''(монашки)''' || align="center" | '''(мирски)'''
|-
| align="center" | [[јеромонах]] || align="center" | [[јереј]]
Ред 61:
Презвитери у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] данас су свештеници који обављају парохијску службу на парохијама широм Српске православне цркве. Свештеника рукополаже [[епископ]] на светој архијерејској литургији, а затим га [[декрет]]ом поставља на одређену [[Парохија|парохију]]. Он има право да врши сва богослужења, обреде, молитвословља и Свете тајне — осим Свете тајне свештенства (не може да рукополаже) и Свете тајне јелеосвећења (освећења светог мира).
 
=== Ђаконски чинстепен ===
{{Посебан чланак|Ђакон}}
 
Ред 72:
| colspan="2" align="center" | '''ђаконски чинови'''
|-
| align="center" | '''(монашки)''' || align="center" | '''(мирски)'''
|-
| align="center" | [[јерођакон]] || align="center" | [[ђакон]]