Савезна Република Југославија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 76:
=== 1999—2000 ===
{{Главни чланак|Избори за председника Савезне Републике Југославије 2000.}}
Период од [[јун]]а [[1999]]. до [[септембар|септембра]] [[2000]]. године, обелижило је јачање и све чешће уједињавање опозиције у Србији, као и слабљење [[Слободан Милошевић|Милошевића]], његове партије [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] и партије његове супруге, [[Мирјана Марковић|Мирјане Марковић]]- [[Југословенска левица|ЈУЛ]], до чега је дошло услед веома лошег животног стандарда, очајне економске ситуације, санкција и никад непосреднијег и свежег ратног искуства. Још за време рата, министар иностраних послова, [[Вук Драшковић]], говорио је страним медијима како је и Милошевић добрим делом крив за избијање рата. Његова странка- [[Српски покрет обнове|СПО]]- искључена је из владе и прешла у опозицију. У то време, СРЈ је готово постала синоним за Србију услед све већег аутономаштва Црне Горе. И поред медијске блокаде, покушаја ометања сигнала опозиционих електронских медија, популарност [[Демократска опозиција Србије|ДОС]]-а, коалиције демократских странака, формираног [[10. јануар]]а 2000. године је јачала, о чему говоре и све посећенији митинзи широм Србије. Полицијска репресија против опозиције је расла, а Милошевићев режим је сматрао да би се позиција учврстила још једним мандатом од народа. У [[јул]]у 2000. године, изненада, Милошевић доноси одлуку о уставним амандманима, којима су парламентарни избори постали непосредни, а председник се такође бирао директно. Расписани су сви избори на савезном нивоу, за [[24. септембар]] као и локални избори за територију Србије. Црногорски режим је позивао на бојкот савезних избора, али је црногорска опозиција била у коалицији са Милошевићем. СПО, сад једна од водећих странака у ДОС-у, одбила је да учествује на њима, али је искључена из коалиције, која је за свог кандидата изабрала др. [[Војислав Коштуница|Војислава Коштуницу]]. ДОС је освојио већину општина и градова у Србији, релативну већину у оба већа савезне скупштине, а Коштуница је освојио апсолутно већину већ у првом кругу. Милошевић и социјалисти су одбили да признају пораз, објавивши да ће бити другог круга председничких избора [[8. октобар|8. октобра]], као и да по уставу, нови председник ступа на дужност тек у јуну наредне године. ДОС успешно позива грађане на непослушност, општи штрајк и демонстрације. Земља у потпуности стаје, када почињу рестрикције електричне енергије услед штрајка радника [[Угљенокоп „Колубара“|угљенокопа „Колубара“]]. Највеће демонстрације заказане су за [[5. октобар]]. Тада су позвани људи из целе Србије на демонстрације, а иако није објављено, знало се да огромна критична маса има моћ за насилни преврат. И поред отпора Милошевићеве полиције, као и његовог позива војсци да интервенише, све структуре безбедности прелазе на страну народа, који заузима и пали зграде Савезне скупштине и [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-а, чиме режим губи факторе контроле. У том тренутку, на улицама је било око милион људи. Последњи покушај опстанка на власти, Милошевић је извео у току народне ноћи, када је преко својих официра наредио покрет оклопних јединица против народа. И поред почетног поласка, тенкови су се вратили у касарне. Наредног дана, у [[Београд]] је допутовао руски министар иностраних послова, [[Игор Иванов]], који је посредовао у разговорима између Милошевића и Коштунице. Милошевић је и јавно признао пораз, иако је претходно покушао да убеди Коштуницу да је по уставу он председник до јуна наредне године. У савезној скупштини, владајућу већину су формирали ДОС и бивши Милошевићев партнер [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|СНП]]. Ове промене, убрзо су довеле и до [[Избори за народне посланике Србије 2000.|републичких избора у Србији]], те промене власти.
 
=== 2000—2003 ===
Након [[Демонстрације 5. октобра 2000.|Петооктобарских промена]], дошло је и до изласка земље из изолације, па су СР Југославији убрзо укинуте санкције [[ЕУ]] и [[САД]]. СРЈ је [[1. новембар|1. новембра]] [[2000]]. постала чланица [[Организација Уједињених нација|Уједињених нација]], а убрзо је примљена и у друге међународне организације: [[ОЕБС]], [[Интерпол]], [[ММФ]] итди др. Црногорска власт је све више инсистирала на независности, или барем на потпуном преуређењу у „Савез две независне државе“. Главни проблеми нове власти, билебили су [[Сукоби на југу Србије 2001.|све жешћи терористички напади]] у такозваној „тампон зони"; тј. копненој зони безбедности од пет демилитаризованих километара на подручју општина [[Прешево]], [[Медвеђа]] и [[Бујановац]], које је спроводила албанска терористичка организација [[Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца|ОВПБМ]], током [[2000]]. и у првој половини [[2001]]. године, захтевајући припајање ове три општине Космету. Овај проблем је нешто касније решен, кад су избили [[Сукоби у Македонији 2001.|сукоби са албанским терористима у Македонији]], када је НАТО[[КФОР]] одобрио југословенским снагама безбедности [[Повратак Војске Југославије у Копнену зону безбедности|повратак у копнену зону безбедности]] на територијутериторији те три општине. Истовремено, последња спорна територија између [[Хрватска|Хрватске]] и Црне Горе - [[Превлака]] -, припојена је Хрватској, након преговора између Хрватске са једне и СРЈ и Црне Горе са друге стране. Фраза „Савез две независне државе“ све више је изговарана у Црној Гори, како су током 2001. године почињали преговори о преуређењу савезне државе између Србије и Црне Горе.
 
[[14. март]]а, [[2002]], званичници СР Југославије, Републике Србије и Републике Црне Горе, уз присуство Високог представника [[Европска унија|Европске уније]], потписали су Полазне основе за преуређење односа Србије и Црне Горе, којима је предвиђено да СРЈ убудуће носи назив [[Србија и Црна Гора]]. [[4. фебруар]]а, [[2003]], формирана је државна заједница Србија и Црна Гора, заснована на равноправности двеју држава чланица, тј. државе Србије и државе Црне Горе, чиме су СРЈ и назив „[[Југославија]]“ престали да постоје.