Сцинтиграфија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 10:
}}
'''Сцинтиграфија''' је нуклеарна медицинска дијагностичка метода којом се уживо врше записивања варничења изотопа ([[Radiofarmaceutici|радиофармацеутика]]). Заснована је на регистровању просторне расподеле гама зрачења, специјалном камером, након оралног или парентералног уноса прописане дијагностичке дозе и врсте радиоактивног изотопа. Сцинитиграфија се разлику од снимања рендгеном, по томе што код ове методе спољне, Х-зрачење, пролази кроз тело да би формирало слику на рендгенограму.<ref>Cook GJR, Fogelman I. ''Diagnostic nuclear medicine.'' In: Rubens RD, Mundy GR editors. Cancer and the skeleton. London (UK): Martin Dunitz, Ltd; 2000. p. 92–111</ref>
Метода сцинтиграфије намењена је за испитивање облика, величине и положаја појединих органа или органских система, и анализу равномерности расподеле (хомогеност) унетог радионуклеида, што има посебан значај у дијагностици. Њен значај огледа се и у томе што, за разлику од других метода пружа могућност истовременог испитивања морфологије и функције органа. Тако нпр. само један сцинтиграфски преглед омогућује истовремено директну визуализацију инфаркта и откривање узрочних и пратећих хемодинамских поремецаја. Зато се сцинтиграфија све више примењује као први корак у тријажи цереброваскуларних и кардиоваскуларних болесника.
| |||