Царске повести — разлика између измена

 

-{''Historia Augusta''}- је од самог почетка представљала контраверзно дело за модерне историчаре и није вреднована као нарочито веродостојно дело. Као аутори биографија потписана су шесторица личности о којима ништа не знамо: Елије Спартијан, Јулије Капитолин, Вулкације Галикан, Елије Лампридије, Требелије Полион и Флавије Вописк Сиракужанин. Прва четворица су у биографијама из збирке забележила да су саставили још биографских списа. Аутори су неке од биографија посветили [[Диоклецијан|Диоклецијану]] (284.-305.), [[Константин Велики|Константину I]] (306.-337.) и разним великодостојницима који су нам иначе непознати. ''Царске повести'' представљају једини континуирани извор који обухвата период 2. и 3. века. Ипак, збирци недостају биографије [[Филип Арабљанин|Филипа Арапина]], [[Деције Трајан|Трајана Деција]], [[Требонијан Гал|Требонијана Гала]], [[Емилијан|Емилијана]] и део [[Валеријан (цар)|Валеријанове]] биографије тј део који се бави периодом од 244. до 259. године. Аутори се поред тога позивају на читав низ историчара од којих су нам само тројица познати ( [[Херодијан]], [[Марије Максим]] и [[Дексип]]) и цитирају бројне документе (писма, сенатске одлуке, натписе...). Цитати су нарочито бројни у животописима опскурних владара, али нема ни једног у случају биографија Хадријана, [[Антонин Пије|Антонина Пија]], [[Марко Аурелије|Марка Аурелија]] и [[Септимије Север|Септимија Севера]]. Помињу се и непостојеће легије, исконструисани родослови (нпр. порекло Константина Великог од [[Клаудије II|Клаудија II Готског]]) и читав низ тривијалних анегдота. Врхунац представља подзбирка Тридесеторице тирана (-{''Tyrani Triginita''}-) односно тридесеторице узурпатора који су се појавили у време "слабог" и "порочног" цара [[Галијен|Галијена]] (253.-268.). Да би се попунио образац преузет из атинске историје у Тридесеторицу тирана је увршћено укупно тридесет и две личности од којих је само двадесет историјски потврђено и у другим изворима (нпр новац и натписи). Међутим, и од тих двадесет има оних који никада нису понели царску титули, затим ту су и жене и малолетници који никада нису владали.