Ktitor — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Srpski kralj Mihajlo.jpg|мини|десно|Kralj [[Михајло Војислављевић|Mihailo Vojislavljević]], Ktitorski portret iz [[Свети Михајло у Стону|crkve svetog Mihajla u Stonu]], oko [[1080.]]]]
'''Ktitor''' ([[grčki jezik|grč.]] -{κτήτωρ}- — sopstvenik, gospodar, od starogrčkog [[glagol]]a -{κταομι}- — steći, držati u vlasti) je u [[crkva]]ma [[Istočno hrišćanstvo|Istočnog hrišćanstva]] i srednjovekovnoj [[Vizantija|Vizantiji]] [[физичко лице|fizičko]] ([[Свештеник|svešteno lice]] ili laik), ili [[pravno lice]] (crkva, crkveni fond, [[Село|selo]], gradska opština) koje osniva, obnavlja, ili dobija kao nagradu za zasluge manastirsku, seosku ili gradsku [[Црква (грађевина)|crkvu]], [[Манастир|manastir]], [[Школа|školu]] ili dobrotvorni zavod. Dotična crkvena ustanova tako postaje njegova [[Приватна својина|privatna svojina]]. Odnos ktitora prema ktitoriji regulisan je ktitorskim [[Право|pravom]] – skupom [[Привилегија|privilegija]] i [[Имовинско право|imovinskih obaveza]] na koje vlasnik pristaje kada svoju imovinu poklanja crkvi. Ktitorsko pravo u srednjovekovnoj Srbiji razvijeno je prilagođavanjem vizantijskih zakonskih propisa.
Ktitorija se nije mogla osnovati bez saglasnosti crkvenih vlasti, što znači da je svaki ktitor pre osnivanja crkve ili manastira morao da traži dozvolu [[Епископ|episkopa]]. S druge strane, on je morao da obezbedi sredstva za izgradnju i izdržavanje ktitorje i objavi pisano svedočanstvo o ktitorskom činu – βρεβιον, u srpskim izvorima hrisovulju, [[Повеља|povelju]] – u kom se nalazi popis svih darova.<ref name="Troicki">{{Cite book| publisher = Српска краљевска академија| volume = CLXVII, други рaзрeд, 86| last = [[Сергије Троицки|Троицки]]| first = Сергије| title = Ктитoрскo прaвo у Визaнтиjи и нeмaњићкoj Србиjи| location = Београд| series = Глaс СКA| date = 1935}}</ref>
| |||