Андрија Змајевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1:
 
 
Тек у [[17. век|XVII веку]], у доба [[барок]]а, у [[Бока Которска|Боки]] и на јужном приморју, упоредо са латинским и италијанским, почиње да се у књижевности негује и народни језик, који сами писци, идући за традицијом одомаћеном у млетачкој Далмацији и [[Дубровник]]у, називају „словинским“ језиком. На народном се пише понајвише поезија, а прозна дела само изузетно. Поред [[Котор]]а, јавили су се и нови књижевни центри, Пераст, [[Доброта (насеље)|Доброта]], [[Прчањ]], [[Будва]]. Највећа књижевна активност развила се у Перасту.
 
И у овом периоду имамо сличну појаву као и раније, да се у књижевности истичу поједине породице, што је нарочито приметно у Перасту који је у овом столећу имао сличну улогу као Котор у претходном. Најзначајнија пераштанска књижевна породица су [[Змајевићи]], а осим њих, треба споменути још Мартиновиће, Баловиће, Мазаревиће, Буровиће. Феномен породичне књижевности биће карактеристичан и за подловћенску [[Црна Гора|Црну Гору]] у [[18. век|XVIII]], [[19. век|XIX]] и раном [[20. век|XX веку]] када је [[династија Петровић-Његош|династија Петровић Његош]] владала не само у држави него и у [[књижевност]]и.