Википедија

Побачај — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref formating
Ред 25:
Спонтани абортус је губитак ембриона или [[фетус]]а због случајне трауме или „природних“ узрока пре 28. недеља гестације. Разликује се рани спонтани побачај (пре 16. недеље трудноће) и касни спонтани побачај (од 17. до 28. недеље трудноће). Ако жена има два и више спонтана побачаја тада се говори о '''хабитуалним побачајима'''. Узроци спонтаног абортуса могу бити аномалије заметка (нпр. хромосомски поремећаји), аномалије полног система жене, хормонски поремећаји (поремећај лутеинске фазе) и [[болест]]и мајке, и инсуфицијенција врата матернице.
 
[[Трудноћа]] која се заврши између 28. и 37. недеље гестације, ако резултира живорођеним дететом позната је као превремени пород. Када фетус умре у матерници након 28. недеље трудноће или умре током порођаја назива се мртворођенче (захваљујући достигнућима модерне медицине којима се омогућава опстанак све раније рођене деце, граница за мртворођенче помакнута је на гестацијско доба од 22. и више недеља или плод тежи више од 500 грама или плод чија је дужина [[теме]]-[[Пета (анатомија)|пета]] већа од 25 -{cm}-). Прематуруси и мртворођенчад се не сврставају под спонтане побачаје иако се употребе тих термина понекад преклапају. Већина спонтаних побачаја догађа се у раној трудноћи. Између 10 и 50% побачаја завршава клинички препознатим спонтаним абортусом.<ref>-{"Q&A: Miscarriage". BBC. 2002-08-06. http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/2176898.stm. Retrieved 2009-04-07.}- </ref> У већини случајева абортус се јавља тако рано у трудноћи, док жена ни не зна да је трудна. У једној студији тестирани су [[хормони]] [[Овулација|овулације]] и хормони трудноће. Откривено је да је 61,9% заметака побачено пре 12. недеља трудноће, а 91,7% тих абортуса било је субклиничко, без знања трудне жене.<ref>-{Edmonds DK, Lindsay KS, Miller JF, Williamson E, Wood PJ (1982). "Early embryonic mortality in women". Fertil. Steril. 38 (4): 447–453. PMID 7117572.}- </ref>
 
Ризик спонтаног побачаја нагло се смањује након 10. недеље од посљедње [[Менструација|менструације]]. Ризик спонтаног побачаја већи је код оних жена код којих у историји болести постоји већ неколико спонтаних или изазваних абортуса, оних са системским болестима и старијих од 35 година. Други узроци могу бити инфекције (било мајке, било фетуса), имунолошки одговори или озбиљне системске болести. Спонтани побачај може бити узрокован и случајном траумом. Намерна траума или [[стрес]] којим се покушава изазвати абортус сматра се намерним побачајем.
Ред 37:
 
Трудноћа се може намерно прекинути на многе начине. Изабрани начин прекида трудноће зависи углавном од гестацијског доба [[ембрион]]а или [[фетус]]а, али и од легалности, регионалној доступности и склоности лекара и пацијента према одређеној процедури. Према закону СФРЈ из [[1978|1978.]] који је још на снази у већини држава наследница прекид трудноће до 10. недеље од зачећа може се извршити на захтев трудне [[Жена|жене]]. О захтеву за прекид трудноће након 10. недеље, на жељу саме труднице или на предлог [[љекар|лекара]], али увек уз пристанак труднице, одлучују одговарајуће комисије при болничким установама, односно гинеколошко-породилачким оделењима, на темељу медицинских, еугеничких и правно-етичких индикација. Разлози за извођење побачаја типично су карактерисани као терапијски или елективни. На терапијски се абортус првенствено мисли када га се изводи да би се:
* Сачувао живот труднице<ref>-{Roche, Natalie E. (2004). Therapeutic Abortion. Retrieved 2006-03-08.}-</ref>;
* Сачувало женино ментално и физичко здравље;
* Прекинула трудноћа којом би се родило дете са конгениталним поремећајима који би били фатални или повезани са значајним морбидитетом;
Ред 61:
[[Датотека:Mifepristone.gif|thumb|200px|Структурна формула мифепристина, који се користи за нехируршко изазивање абортуса.]]
 
Нехируршки побачај делотворан је у првом тромесечју трудноће и он чини 10% свих абортуса у САД и [[Европа (митологија)|Еуропи]]. Комбиновани режим укључује [[метотрексат]] или [[мифепристон]] (-{RU-486}-) након чега следи [[простагландин]]. Када се користи унутар 49 дана гестације, приближно 92% жена, које учине медицински побачај овим комбинованим режимом, побаце без хируршке интервенције. У случајевима када не успе медицински побачај користи се вакуумска или мануална аспирација за хируршки завршетак побачаја. [[Индометацин]] може неповољно да утиче на учинак мифепристона. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-у је познат случај девојке Холи Патерсон, која је умрла након што је узела мифепристон у комбинацији с мисопростолом.<ref>-{[http://www.ilsussidiario.net/articolo.aspx?articolo=42832 RU486/ What Happened to Holly Patterson]}-</ref>
 
Постоји и изазивање абортуса контрацепцијским пилулама „за јутро после“. Ако се пилула узме у року од 72 сата након полног односа, спречи ће се усадња (инплантација) оплођене јајне ћелије у [[материца|матерницу]], ако је дошло до [[зачеће|зачећа]]. Као резултат тога, оплођена јајна ћелија ће умрети, због недостатка хране. По сличном принципу, побачај изазива и уграђена спирала. Успешност пилуле варива зависно од протеклог времена након полног односа. Нуспојаве су мучнине и поремећаји менструацијског циклуса.
Ред 79:
 
== Инциденција изазваног побачаја ==
Инциденција и разлози за изазвани абортус варирају зависно од регије. Процењено је да се приближно 46 милиона побачаја обави сваке године широм света. Од се тога 26 милиона обави у земљама где је побачај легалан, а осталих 20 милиона се обави у земљама у којима је поступак нелегалан. Неке земље попут [[Белгија|Белгије]] (11,2:100 познатих трудноћа) и [[Холандија|Низоземска]] (10,6:100) имају ниску стопу изазваних побачаја, док остали попут [[Русија|Русије]] (62,6:100) и [[Вијетнам]]а (43,7:100) имају високу стопу. Светски однос је 26 индукованих абортуса напрема 100 познатих трудноћа.<ref>-{Henshaw, Stanley K., Singh, Susheela, and Haas, Taylor. (1999). The Incidence of Abortion Worldwide. International Family Planning Perspectives, 25 (Supplement), 30–38.}-</ref>
 
=== Према гестацијском добу и методу ===
Стопа побачаја варира зависно од стадијума трудноће и изабране методе абортуса. У 2003. години из података сакупљених из подручја САД-а која прате гестацијско доба, пронађено је да је 88,2% побачаја обављено до 12. недеља, 10,4% од 13. до 20. недеља и 1,4% након 21 недеље. 90,9% их је обављено киретажом (сукцијском киретажом, дилатацијом и киретажом, дилатацијом и евакуацијом), 7,7% лековима (мифепристон), 0,4% интраутеринским усађивањем (салина и простагландина) и 1% осталим методама (укључујући хистеротомију и хистеректомију).<ref>-{Strauss, L.T., Gamble, S.B., Parker, W.Y, Cook, D.A., Zane, S.B., and Hamdan, S. (November 24, 2006). Abortion Surveillance - United States, 2003. Morbidity and Mortality Weekly Report, 55 (11), 1–32. Retrieved May 10, 2007.}-</ref> -{''Guttmacher Institute''}- је проценио да је [[2000|2000.]] године у САД-у било 2200 интактних дилатација и екстракција. То се односи на 0,17% свих обављених побачаја те године. Слично, у Енглеској и Велсу у 2006. години 89% абортуса обављено је до 12. недеље, 9% од 13. до 19. недеље, а 1,5% након 20. недеље. 64% од тих је обављено вакуум аспирацијом, 6% дилатацијом и екстракцијом и 30% лековима.
 
==== Према личним и социјалним факторима ====
Ред 89:
* забринутост због прекидања посла или образовања
* питања везана уз финанцијску стабилност или стабилност у вези
* осетна незрелост.<ref>-{Bankole, Akinrinola, Singh, Susheela, and Haas, Taylor. (1998). Reasons Why Women Have Induced Abortions: Evidence from 27 Countries. International Family Planning Perspectives, 24 (3), 117–127 i 152.}-</ref>
 
Студија из 2004. године у којој су америчке жене у клиникама одговарале на упитник донела је сличне закључке. У Финској и САД-у забринутост због здравствених ризика који настају ради трудноће нису често наведени фактор. Међутим, у Бангладешу, Индији и Кенији здравствене бриге су често наведене као разлог за прекид трудноће. Прегледном студијом из 2004. године у САД-у нађено је да је 1% жена затруднело током силовања, 0.5% током [[родоскрнављење|инцеста]]. Друга америчка студија из 2002. године закључила је да је 54% жена које су абортирале користиле неку врсту контрацепције током зачећа, а 46% нису. Неправилну употребу пријавило је 49% оних који су користили кондом и 76% оних који су користили комбиноване оралне пилуле за контрацепцију. 42% оних који су користили кондом пријавило је склизање или пуцање кондома. -{''Guttmacher Institute''}- је проценио да већину побачаја направи мањина жена. Неке жене су се подвргле побачају ради социјалних притисака. То може укључивати стигматизацију неспособне особе, преференцију деце одређеног [[пол]]а, неодобравање самохраног мајчинства, недовољна економска потпора породице, недостатак приступа или одбијање [[контрола рађања|контрацепције]] или методе контроле популације (као кинеска политика једног детета). Ови фактори некад могу да резултирају у присилним абортусима или абортусом ради избора пола [[дете]]та.
Ред 96:
[[Датотека:Da Vinci Studies of Embryos Luc Viatour.jpg|thumb|200px|Цртежи [[Леонардо да Винчи|Леонарда да Винчија]] о људском ембриону и фетусу.]]
 
Историја узрокованог абортуса може се пратити и до [[Антика|античког]] доба.<ref>-{Devereux, G. (1967). "A typological study of abortion in 350 primitive, ancient, and pre-industrial societies". in Harold Rosen. Abortion in America; medical, psychiatric, legal, anthropological, and religious considerations. Boston: Beacon Press. OCLC 187445.}- </ref> Постоје докази који претпостављају, да су се [[трудноћа|трудноће]] прекидале на разне начине, укључујући примену абортификујућих биљака, употребу оштрих прибора, примену притиска на абдомен и других метода.
 
У [[Хипократ са Коса|Хипократовим]] текстовима стоје многе назнаке о методама побачаја; у грчко доба, и не мање у римско, побачај је био општеприхваћен захват, што је разумљиво: у то је доба инфантицид, тј. децоубиство (нпр. излагањем хладноћи, остављањем у дивљини или на неприступачном терену и сл.) била је уобичајена метода контроле раста [[породица|породице]].
 
[[Соранус]], грчки лекар из 2. века у свом делу ''Гинекологија'' препоручио је женама које желе прекинути своју трудноћу да се баве тешком енергетичком вежбом, енергичним скакањем, ношењем тешких предмета, јахањем [[животиње|животиња]]. Приписао је исто тако и велик број рецепата за биљне купке, песаре и пуштање [[крв]]и, али је саветовао да се не користе оштри инструменти за изазивање спонтаног абортуса због могућности перфорације [[Орган (анатомија)|органа]].<ref>-{Lefkowitz, Mary R.; Maureen B. Fant (1992). Women's life in Greece & Rome: a source book in translation. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-4474-6. OCLC 25373320. http://www.stoa.org/diotima/anthology/wlgr/. Retrieved 2008-12-02.}-</ref> Веровало се исто тако да се -{''silphium''}- (изумрла [[биљке|биљка]], веројатно сродник данашњег [[коморач]]а), осим као контрацептив, користио и као средство за изазивање абортуса у античкој Грчкој. Међутим, неки народни лекови су варирали по учинку и нису били без ризика. Тако нпр. вратић и горска метвица су две отровне биљке с озбиљним нуспојавама које се јављају, када се користе за прекид трудноће.
 
Појавом хришћанства долази до одређених промена по питању побачаја. У 13. веку [[Папа Иноћентије III|папа Иноћентије -{III}-]] одређује, да плод постаје живо биће у тренутку када се почиње помицати у трбуху па побачај након тог раздобља постаје убојство, а пре тога се сматра мањим грехом. [[Папа Гргур XIV|Папа Гргур -{XIV}-]] [[1591]]. године потврђује то стајалиште и додатно га временски појачава одредбом, да је побачај допуштен у првих 116 дана од зачећа. [[Папа Пије IX|Папа Пије -{IX}-]] [[1869]]. године доноси одлуку о забрани свих побачаја.
Током [[Средњи век|средњег века]] лекари у [[ислам]]ском свету документовали су детаљне и дуге листе метода контрацепције, укључујући употребу абортификаната, с коментаром о њиховој делотворности и преваленцији.<ref>-{Sheikh, Sa'diyya (2003). "Family Planning, Contraception, and Abortion in Islam". in Maguire, Daniel C.. Sacred Rights: The Case for Contraception and Abortion in World Religions. Oxford University Press US. pp. 105–128 [105–106]. ISBN 0-19-516001-0.}- </ref> У својим медицинским енциклопедијама пописали су многе материје за контролу концепције, попут [[Ибн Сина|Авицене]], који је пописао 20 у свом Канону Медицине [[1025]]. године те [[Muhammad ibn Zakariya al-Razi|Мухамад ибн Закарија ал-Рази]] који је пописао 176 у свом делу Хави у 10. веку. То је било неупоредиво више истраживано него у европској медицини све до 19. века.
 
Законик -{„''Constitutio criminalis Carolina''“}-, који је донео [[Карло V, цар Светог римског царства]] [[1532]]. године, за намерни абортус прописује смртну казну. Смртна казна за побачај укинута је у [[Аустрија|Аустрији]] [[1787]], а у [[Француска|Француској]] [[1791]]. године. Уведене су уместо тога, дуготрајне казне затвора. У [[Енглеска|Енглеској]] је до [[1948]]. године, казна за абортус био доживотни затвор.
Ред 114:
У [[20. век]]у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] ([[1919]].), [[Исланд]] (1935.), [[Шведска]] (1938.) биле су међу првим земљама које су легализирале неке или све облике абортуса. Године [[1935]]. у [[трећи рајх|нацистичкој Немачкој]] донесен је закон који је допуштао побачај женама за које се сматрало да имају наследне болести, док се женама које су припадале правој немачкој лози строго забрањивао абортус. У 70-им годинама прошлог века, абортус је озакоњен у многим еуропским државама.
 
У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је абортус законски дозвољен након два судска процеса (''[[Роу против Вејда]]'' и -{''Doe v. Bolton''}-) [[1973]]. године. Након тога је растао број абортуса у САД. [[Кина]] је [[1979]]. године донела закон по којем се дозвољава једно дете у породици, што је повећало број побачаја. У [[Салвадор]]у је 25. 3. проглашен Даном нерођеног детета почевши од [[1993]]. године. Иницијатива се с временом проширила у више држава Северне и Јужне Америке. Године [[1995]]. у САД је одобрен абортус код делимичног рођења, који се примењивао само у два посљедња тромесечја трудноће. Тим начином подстакнуло се рођење детета, а абортус се вршио у посљедњим тренуцима пре потпуног порода. То је изазвало контроверзе и скандал, па је забрањено [[2004]]. године. Аргентински председник [[Карлос Менем]] [[1998]]. године, објавио је декрет, да живот почиње тренутком зачећa.<ref>-{Celebrate Life, American Life League, 2005.}-</ref>
 
== Абортус и друштво ==
Ред 132:
Жене које желе да прекину трудноћу понекад прибегавају несигурним методама, поготово где и када је забрањен легални побачај. [[Светска здравствена организација|Свјетска здравствена организација]] (СЗО) дефинише несигурни побачај као ''процедура... коју изводи особа без потребних вештина или у околини која не подлеже минималним медицинским стандардима или оба''. Несигурни абортуси често се називају побачајима у споредним улицама. То може укључивати особу без медицинског образовања, професионално медицинско особље које ради у условима испод стандарда или саму жену.
 
Несигурни побачај данас остаје јавноздравствени проблем због све веће инциденције и озбиљности компликација повезаних са побачајем, попут некомплетног побачаја, сепсе, крварења и оштећења унутрашњих органа. СЗО процењује да се годишње широм света обави 19 милиона несигурних побачаја и да од њих 68000 резултира смрћу жене. Компликације несигурног абортуса чине приближно 13% свих смрти мајке током трудноће, с регионалном расподелом од 12% у [[Азија|Азији]], 25% у [[Латинска Америка|Латинској Америци]], 13% у [[Подсахарска Африка|Субсахарској Африци]]. У развијеним државама света, смртност при илегалним абортуса је мала, јер их у 90% случајева изводе школовани лекари.<ref>-{Dr. Mary Calderone, The American Journal of Public Health, 1960.}-</ref> У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је број смртних случајева при илегалном абортусу био висок пре употребе [[пеницилин]]а и осталих [[антибиотик]]а и бројио се у хиљадама, а напретком медицине и побољшањем хигијенских услова број се смањио на 39 смртних случајева [[1972]], годину дана пре него је побачај легализован у САД.<ref>-{Will dangerous back-alley abortions return if abortions are forbidden?, Hayes Publishing Co., Cincinnati 1995.}-</ref>
 
Према студији из [[2007]]. године показано је да иако је глобално број абортуса пао с 45,6 милиона [[1995]]. године на 41,6 милиона [[2003]]. године, несигурни абортуси још увек чине 48% свих побачаја учињених у 2003. години. Здравствена обука повезана с планирањем [[породица|породице]] и напредак здравствене заштите могу објаснити овај пад броја побачаја.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Побачај”