Дрво — разлика између измена

'''Стабло''' или '''дрво''' у [[ботаника|ботаници]] је свака вишегодишња [[биљка]], која се састоји из [[корен]]а, видљивог дрвеног [[дебло|дебла]] и грана, које чине [[крошња|крошњу]] дрвета. Деле се на зимзелено и листопадно дрвеће.<ref>{{Cite book |last=Татић| first = Будислав | title = Билологија | publisher = Завод за уџбенике и наставна средства | series = | volume = | edition = 8 |year=1995| location = Београд | language = | url = | doi = | id = 978-86-17-03773-2 | mr = | zbl = | jfm = }}</ref> Минимална висина која разликује стабло од [[грм]]а обично је од 3 -{m}-<ref>-{Rushforth, K. . Trees of Britain and Europe. Collins. {{page|year=1999|id=ISBN 0-00-220013-9|pages=}}}-</ref> до 6 -{m}-,<ref>{{cite web |url= http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=96758439 |title= Going Out On A Limb With A Tree-Person Ratio }}</ref> зависно од аутора. Неки аутори сматрају, да стабла требају имати најмање 10 -{cm}- пречника дебла.<ref>-{Utkarsh Ghate. "Field Guide to Indian Trees, introductory chapter: Introduction to Common Indian Trees"}-</ref> Биљке које не испуњавају наведене услове обично се сврставају у грмље. У поређењу с већином других биљака, стабла су дуговечнија, нека живе и неколико хиљада година, а могу нарасти до 115 -{m}- [[висина|висине]].<ref>{{cite web |url= http://www.conifers.org/cu/se/index.htm |title= Sequoia semperviren }}</ref> Стабла су важан део природног крајолика, због спречавања ерозије, производње [[кисеоник]]а, смањења емисије [[угљен-диоксид]]а у атмосфери, служе као извор [[храна|хране]], заштите и сл.

Јављају се у много различитих [[Ред (биологија)|редова]] и [[Породица (биологија)|породица]] биљака. Еволуирала су засебно у неповезаним групама [[биљка|биљака]], као резултат различитих [[екологија|еколошких]] прилика, што је класичан пример паралелних еволуција. Уз процену од 100 000 врста дрвећа, број врста дрвећа широм света чини укупно око 25% свих живих биљних врста.<ref>{{cite web |url= http://www.nbcnews.com/id/24426099/ns/technology_and_science-science/t/scientists-capture-tree-dna-worldwide/ |title=Scientists to capture tree DNA worldwide |author= Deepti Hajela }}</ref> Већина врста дрвећа расте у тропским крајевима [[свет]]а, а многа од тих подручја [[ботаничар]]и још нису истражили, што даје непотпуне податке о разноликости врста.<ref>-{Friis, Ib, i Henrik Balslev. 2005. "Plant diversity and complexity patterns: local, regional, and global dimensions : proceedings of an international symposium held at the Royal Danish Academy of Sciences and Letters in Copenhagen", Danska, 25.–28. svibnja 2003. Biologiske skrifter, 55. Kopenhagen: Royal Danish Academy of Sciences and Letters. pp 57-59.}-</ref>

Раст и метаболизам дрвећа подложни су унутарњим (генетски одређени) и вањских чиниоцима ([[екологија|еколошки]], [[клима]]тски и др). Дрвеће има раздобље мировања и раздобље вегетацијског раста и развоја. Почетак и крај вегетацијског раздобља разликује се зависно од врсте дрвећа, дужине [[дан]]а и [[ноћ]]и, доступности [[вода|воде]] и сл. Раст контролишу [[биљни хормон]]и (фитохормони). Стабла су у могућности да се прилагоде промењивим условима у природи. У време мировања, дрвеће смањује своју активност на најмању меру.<ref>-{Sasier D.& M., Averue P.: Biljke, cvijeće, drveće, Svjetlost Sarajevo 1990.}-</ref> На почетку вегетацијског раздобља, отварају се [[пупољак|пупољци]] и започиње даљњи раст и развој.

У [[геолошка хронологија|геолошком раздобљу]] младог [[Девон (периода)|девона]] (пре око 415 милиона година), није било [[Вегетација (биљке)|вегетације]] више од висине струка. Да би добиле облик стабла, ране [[биљка|биљке]] требале су да развију дрвенасто ткиво, које ће упијати [[вода|воду]] и служити као потпор. Прве биљке које су развиле дрвенасто ткиво биле су [[папрати]], а средином девона врста изумрле папрати -{''Wattieza''}- досегла је висину 8 метара и попримила облик стабла.<ref>-{Stein, W.E.; Mannolini, F.; Hernick, L.V.; Landing, E.; Berry, C.M. (2007). "Giant cladoxylopsid trees resolve the enigma of the Earth's earliest forest stumps at Gilboa.". Nature 446 (7138): 904–7. doi:10.1038/nature05705. PMID 17443185.}-</ref> У касном девону, врсте из изумрлог рода -{''[[Archaeopteris]]''}- досегле су 30 [[метар]]а, наликовале су на стабла, а [[лист|лишће]] им је било слично папратима. То су прве биљке, које су развиле право дрво. Ускоро су се појавиле врсте из рода -{''Lepidodendron''}- које су расле и до 50 метара у висину и 2 метра у [[ширина|ширину]] при бази. Оне доминирају у наслагама [[угљен]]а из касног девона и [[угљеник|карбона]].<ref>-{Davis, P; Kenrick, P. (2004). Fossil Plants. Smithsonian Books, Washington D.C.}-</ref>

Данас су две доминантне дивизије стабала: [[голосеменице]] и [[скривеносеменице]]. Дуго се веровало, да су скривеносеменице настале од голосеменица, али недавна молекуларна истраживања сугеришу, да потичу из две различите групе.<ref>-{Bowe, L.M.; Coat, G.; Depamphilis, C.W. (2000). "Phylogeny of seed plants based on all three genomic compartments: Extant gymnosperms are monophyletic and Gnetales' closest relatives are conifers". Proceedings of the National Academy of Sciences 97 (8): 4092. doi:10.1073/pnas.97.8.4092.}-</ref> Обе групе вероватно су настале из -{''[[Pteridospermatophyta]]''}- у геолошком раздобљу [[perm (perioda)|перма]].<ref>-{Frohlich, M.W.; Chase, M.W. (2007). "After a dozen years of progress the origin of angiosperms is still a great mystery.". Nature 450 (7173): 1184–9. doi:10.1038/nature06393. PMID 18097399.}-</ref> Скривеносеменице су имале малу заступљеност до средине геолошког раздобља [[креда (период)|креде]], након чега су постале доминантне врсте у [[шума]]ма.

* 6. [[Плави еукалиптус]] (лат. -{''Eucalyptus globulus''}-): 90.7 -{m}-, Тасманија, Аустралија <ref>-{"Tasmanian Giant Trees Register". Forestry Tasmania.}-</ref>

* 10. [[Племенита јела]] (лат. -{''Abies procera''}-): 87.5 -{m}-, Национални вулкански споменик Сент Хеленс, [[Вашингтон (држава)|Вашингтон]], Сједињене Америчке Државе<ref>-{Prof Stephen Sillett's webpage with photogallery including: a general gallery, canopy views, epiphytes, and arboreal animals.}-</ref>

Обим стабла обично се лакше мери од висине стабла. Упркос тога, могуће су погрешке у [[мерење|мерењу]]. Обим се мери помоћу мерне траке на прсној висини (1,3 -{m}- изнад [[тло|тла]]),<ref>-{Hamilton, G. J. . Forest Mensuration Handbook. Forestry Commission Booklet 39. {{page|year=1975|id=ISBN 0-11-710023-4|pages=}}}-</ref> док се пречник украсног дрвећа обично мери на 1,5 м изнад тла.<ref>-{Mitchell, A. F. . A Field Guide to the Trees of Britain and Northern Europe. Collins}. {{page|year=1974|id=ISBN 0-00-212035-6|pages=}}</ref> У већини случајева то чини малу разлику у мерењу опсега. У новије време уместо обима чешће се мери [[прсни дијаметар]] стабла.

Тешко је тачно измерити обим и пречник стабала, која имају [[Кора (ботаника)|кору]] с пуно бразда (улекнућа). То је посебно карактеристично за многе врсте дрвећа у [[прашума]]ма. Обим се не сме укључити празан простор између бразда. Додатни проблем код мерења обима и пречника код [[баобаб]]а је што ова стабла садрже велике количине [[вода|воде]] у дрвету. То доводи до промена у опсегу током године (иако не више од око 2,5%<ref>-{Fenner, M. 1980. Some measurements on the water relations of baobab trees. Biotropica 12 (3): 205-209.}-</ref>). Опсег је највећи на крају кишне сезоне, а најмањи на крају суве сезоне.

* 4. [[Јапанска криптомерија]] (лат. -{''Cryptomeria japonica''}-): 3000 година <ref>-{Suzuki, E. 1997. The Dynamics of Old Cryptomeria japonica Forest on Yakushima Island. Tropics 6(4): 421–428.}-</ref>