Википедија

Општа теорија релативности — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ujednacavanje
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ref formating
Ред 1:
[[Датотека:Black Hole Milkyway.jpg|thumb|260px|Симулисана [[црна рупа]] са 10 [[Сунчева маса|соларних маса]] унутар [[Млечни пут|Млечног пута]], гледана са растојања од 600 километера.]]
 
'''Општа релативност''' или '''општа теорија релативности''' (ОТР) је [[Диференцијална геометрија|геометријска]] [[Теоријска физика|теорија]] [[гравитација|гравитације]] коју је [[Алберт Ајнштајн]] објавио у чланку ''Основе опште теорије релативности'' ({{jez-nem|Die Grundlage der allgemeinen Relativitätstheorie}}), 1915. године у -{''[[Annalen der Physik]]''}-.<ref>-{Albert Einstein: ''Die Grundlage der allgemeinen Relativitätstheorie''. U: ''Annalen der Physik''. 49, 1916., S. 769–822 ([http://www.physik.uni-augsburg.de/annalen/history/papers/1916_49_769-822.pdf Faksimil], PDF)}-</ref><ref>-{O'Connor, J.J. and E.F. Robertson (1996), "[http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/HistTopics/General_relativity.html General relativity]". ''[http://www-history.mcs.st-and.ac.uk/Indexes/Math_Physics.html Mathematical Physics index]'', [http://www.st-andrews.ac.uk/maths/ School of Mathematics and Statistics], [http://www.st-andrews.ac.uk/ University of St. Andrews], Scotland, May, 1996. Retrieved 2015-02-04.}-</ref> Теорија представља релативистичко поопштење [[специјална релативност|специјалне релативности]] и [[Исак Њутн|Њутнове]] теорије [[гравитација|гравитације]]. Она пружа уједињени опис гравитације као геометријског својства [[простор]]а и [[Време у физици|времена]], или [[простор-време]]на. Специфично, [[закривљеност]] простор-времена је директно повезана са [[енергија|енергијом]] и [[момент]]ом независно од тога која [[материја]] и [[радијација]] су присутне. Однос је специфициран у [[Ајнштајнова једначине поља|Ајнштајновим једначинама поља]], систему [[парцијална диференцијална једначина|парцијалних диференцијалних једначина]].
 
Нека од предвиђања опште релативности се знатно разликују од класично физичких ставова, посебно у погледу протока времена, геометрије простора, кретања тела при [[слободни пад|слободном паду]], и простирања светлости. Примери тих разлика обухватају [[Гравитациона дилација времена|гравитациону дилацију времена]], [[Гравитационо сочиво|гравитатиона сочива]], [[гравитациони црвени помак]] светлости, и [[Шапиров ефекат|гравитационо временско кашњење]]. Предвиђања теорије опште релативности су до сад била [[тестови опште релативности|потврђена]] у свим опажањима и експериментима. Мада општа релативност није једина [[Алтернативе општој релативности|релативистичка теорија гравитације]], она је [[Окамова бритва|најједноставнија теорија]] која је конзистентна са експерименталним подацима. Међутим, питања без одговора остају, најфундаменталније од којих је усаглашавање опште релативности са законима [[квантна механика|квантне физике]] којим би се произвела комплетна и усаглашена теорија [[квантна гравитација|квантне гравитације]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Општа_теорија_релативности”