Лициније II — разлика између измена

'''Валерије Лицинијан Лициније ''' ([[латински језик|лат]]: ''Valerius Licinianus Licinius'', рођ. [[315]]. - умро [[325]]. године), познат и као '''Лициније II''', '''Лицинијан''' или '''Лициније Млађи''', био је титуларни [[Цезар (титула)|цезар]] тј савладар свог оца [[Римско царство|римског цара]] [[Лициније|Лицинија]] од [[317]]. до [[324]]. године. Мајка му је била [[Констанција]], полусестра Лицинијевог западног савладара, [[Konstantin Veliki|Константина I]]. Иако је био Константинов [[сестрић]] погубљен је заједно са својим оцем 325. године.

 

 

У време када је [[Римско царство]] било подељене између четворице међусобно несложних августа, Константин, владар [[Галија|Галије]], Британије и [[Хиспанија|Хиспаније]], и Лициније, владар подунавских и балканских провинција су крајем [[311]]. или почетком [[312]]. године склопили савез. Константин је своју осамнаестогодишњу сестру Констанцију верио за више него дупло старијег Лицинија и венчање је обављено нешто касније, фебруара [[313]]. у [[Милано|Милану]]. До краја [[313]]. Константин је био господар свих територија Римског царства западно од Италије, а Лициније крајева источно од [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]].

Констанција је Лицинију родила сина у јулу или августу [[315]]. године. Иако је овај догађај требало да зближи два амбициозна савладара он је вероватно убрзао њихов сукоб пошто се показало да и Лициније може да рачуна на династичку будућност. [[Bellum Cibalense|Први грађански рат]] између Константина и Лицинија вођен је у току 316. године. Током битке код Цибале, која се одиграла [[8. октобар|8. октобра]] [[316]]. године, Лициније је са мајком боравио у царској резиденцији Сирмију (данас [[Сремска Митровица]]). Након изгубљене битке август Лицинјие је своју породицу и царску ризницу преместио у Сердику одакле је још једном повео војску на Константина. После нове тешке битке, савладари су склопили мир али је Лициније морао да преда све територије у [[Европа|Европи]] сем [[Тракија|Тракије]]. Константин је заузврат [[1. mart|1. марта]] [[317]]. у Сердики (данас [[Софија]]) прогласио за цезаре своје синове [[Krisp|Криспа]] и [[Konstantin II|Константина II]] и сестрића Лицинија II. Два августа су између себе уговорила и конзуларне парове за наредних неколико година тако да је [[319]]. мали Лициније био титуларни источни конзул док је његов западни конзул био [[ујак]] Константин.

 

 

Међутим, [[321]]. конзули су другу годину заредом били Константинови кандидати и Лициније је у револту у источном делу царства прогласио за конзуле свог сина и себе. Тако су од [[321]]. па до Лицинијевог коначног пораза [[324]]. године источни и западни део Римског царства имали своје конзулске парове непризнате од друге стране. Други грађански рат Константин је у потпуности добио и [[Лициније]] је најпосле побеђен у близини Халкедона на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Мраморно море|Мраморног мора]] [[18. септембар|18. септембра]] [[324]]. године. Сутрадан је Констанција посетила Константинов војни логор и замолила га да поштеди живот њеном мужу и сину. [[Константин Велики]] је пристао и положио заклетву да ће поштовати договорено, али се Лициније морао повући у приватан живот. Лициније II је са родитељима интерниран у [[Солун]] где су живели под надзором. Највероватније почетком [[325]]. године Константин је наредио ликвидацију Лицинија и његовог малог сина. По каснијој традицији Лициније је убијен зато што је из Солуна покушао да побуни балканске легије.