Попречно-пругасти мишић — разлика између измена

'''Попречно-пругасто (скелетно) мишићно ткиво''' ({{јез-лат|textus muscularis striatus}}) чини највећи део масе људског тела (око 40%). Оно изграђује [[мишић]]е трупа, удова, лица, врата, [[језик (орган)|језика]], непца, [[ждрело|ждрела]], [[гркљан]]а, [[дијафрагма|дијафрагме]], највећег дела [[једњак]]а, [[мокраћна цев|мокраћне цеви]], [[вагина|вагине]] итд.

 

 

==Грађа==

Попречно-пругасте мишиће изграђују дугачке и релативно танке цилиндричне [[ћелија|ћелије]] ({{јез-лат|myocytus striatus}}), које се називају и мишићна влакна. Влакна су постављена паралелно и окружена су слојем растреситог везива, које се назива ''ендомизијум''. Већи број влакана се удружује и формира сноп ({{јез-лат|fasciculi}}), кога окружује омотач ''перимизијум''. На крају, ови снопови формирају [[мишић]] и окружени су још једним омотачем изграђеним од густог везивног [[ткиво|ткива]], који носи назив ''епимизијум''. Кроз ове омотаче пролазе [[крвни судови]] и [[нервни систем|живци]], који се гранају и доспевају до сваког појединачног влакна.<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: "Хистолошка грађа органа" ("Бонафидес" Ниш 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>

 

 

==Облик==

Попречно-пругасти мишићи се на основу свог облика и правца пружања влакана деле у неколико група: