Манастир Шишатовац — разлика између измена

Манастир су током рата држале хрватске усташе, домобрани и оружници, са деловима немачких трупа састављених од домаћих Немаца. О манастиру се бринуо немачки комесара за манастир Шишатовац, који је био смештен у манастирским ћелијама.{{sfn|Стојановић|2012|pp=78}}

Из манастира Шишатовац, aприла 1942. су теолог и историчар [[Радослав Грујић]] и кустос Музеја кнеза Павла, [[Миодраг Грбић]], користећи се личним познанством и благонаклоношћу, ратног саветника при Управном штабу за Србију, мајора Јохана Албрехта фон Рајсвица (нем. Johann Albrecht Freiherr von Reiswitz) успели су да обезбеде пренос моштију српских светитеља деспота [[Стефан Штиљановић|Стефана Штиљановића]], у тада окупирани Београд.{{sfn|Стојановић|2012|pp=74}} Том приликом је констатовано да су биле опљачкане све драгоцености које су се налазиле са моштима,{{sfn|Стојановић|2012|pp=75}} међу њима [[кивот]], богато украшен сребрним орнаментисаним и позлаћеним оковом и медаљонима петорице светитеља у емајлу, сребрна круна са светитељеве главе, као и друге драгоцености којима је било украшено његово тело, а да је приликом скидања драгоценог прстена с домалог прста леве руке, оштећена осушена кожа.{{sfn|Стојановић|2012|pp=78}} Према тврдњама немачког комесара, све драгоцености из манастира, чак и најпотребнији предмети за богослужење, као и драгоцености из ризнице је лета 1941. однело повереништво [[НДХ]] у [[Загреб]]у, под вођством директора Музеја за умјетност и обрт, Владимира Ткалчића, за шта је издато писмено решење, док је у манастирској библиотеци још увек било књига.{{sfn|Стојановић|2012|pp=78}}