Манастир Ловница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м замјена шаблона |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Хришћанска богомоља
| име = Манастир Ловница
| слика = Манастир Ловница.jpg
Ред 62:
Почетком -{XIX}- вијека престаје се са писањем по зидовима и свештеници почињу да уредно воде црквене књиге. У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] и конак и кров цркве су горјели, а у непосредној близини манастира била је смјештена [[народноослободилачка војска Југославије|партизанска]] болница.
О великом страдању народа у рату говори гробље изгинулих бораца које се налази уз манастир као и музеј [[Народноослободилачка борба народа Југославије|НОБ]] у рестаурираном манастирском конаку.
Послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] почиње још једна обнова манастира. Реконструкција конака и рестаурација живописа и иконостаса почели су [[1952]]. године а од [[1979]]. године окупљена је поново заједница монахиња и у потпуности обновљен манастирски живот у Ловници.
Ред 83:
Историчари умјетности у својој анализи кажу да је монах Лонгин у вријеме док је живописао Ловницу достигао пуну умјетничку зрелост гдје се цртеж готово губи, а облик поприма изванредну мекоћу. Наставак његовог рада од стране осталих мајстора карактерише нешто мањи ликовни домет са одликама и традицијом сликарства из области [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. Ловнички [[иконостас]] је дјело монаха [[Зограф Лонгин|Лонгина]] који га је потписао 1577/78. године и представља веома вриједно остварење -{XVI}- вијека.
Вредност имају портрети [[ктитор]]а монаха Акакија и Генадија и лик готово савременог светитеља [[Свети Ђорђе Нови|Светог Ђорђа Новог]]. Необична је појава и лик [[Петар Коришки|Светог Петра Коришког]], домаћег пустиножитеља.
Престона икона Богородице представља једну од најљепших икона Мајке Божије на подручју српске цркве ''(Кашић, 1982.)''. Царске двери израђене у позлаћеном дуборезу, приказују Благовијести.
Ред 93:
Према историчарима умјетности снага [[Зограф Лонгин|Лонгинових]] фресака огледа се кроз његов смисао за колорит гдје ће како кажу остати непревазиђен све до коначног нестанка старог српског живописа. У својим композицијама као високо духован човјек он је снагом свог сликарства извршио градацију сцена које се дешавају на земљи од оних на небу и на тај начин изразио хришћанску идеју о „недокучтим тајнама пеба“.
Ловнички живопис, без обзира што све фреске нису исте умјетничке вриједности, је драгоцјен материјални свједок далеке прошлости о општем стваралачком заносу послије обнове Пећке патријаршије и јединства православног народа с обје стране [[Дрина|Дрине]] у заједничкој борби против турског завојевача.
Битно је напоменути да се данас од старих књига у манастиру Ловница могу срести један „октоих“ [[Божидар Вуковић|Божидара Вуковића]] из [[1537]]. године који је штампан у [[Венеција|Венецији]] као и поједини дијелови љетописа (у рукопису) и нешто руских штампаних издања из -{XVIII}- вијека која су стизала путем прилога и поклона.
Ред 127:
{{DEFAULTSORT:Ловница, манастир}}
[[Категорија:Задужбине Немањића|Л]]
[[Категорија:Манастири Епархије зворничко-тузланске|Л]]
| |||