Манастир Рујан — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м исправљање преусмјерења
Ред 1:
{{Инфокутија Хришћанска богомоља
{{Кутијица за манастир
| име = Манастир Рујан
| слика =
Ред 11:
| јурисдикција = [[Епархија жичка]]
}}
'''Манастир Рујан''' је [[манастир]] [[Епархија жичка|Епархије жичке]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] из [[15. век]]а.
 
== Положај и прошлост ==
Смештен је у атару села [[Врутци (Ужице)|Врутци]], код [[Ужице|Ужица]], на десној обали истоименог језера. Саграђен је крајем [[15. век]]а. Манастирски храм посвећен је [[Свети Георгије|светом Великомученику Георгију]]. Порекло имена Рујан је од биљке [[руј]], која расте у долини [[ђетиња|реке Ђетиње]]. По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно.
 
Манастир има посебан значај за срспку културу. У њему је настала и радила прва штампарија у [[Историја Србије у средњем веку|Средњевековној Србији]]. Монах Теодосије, је 1536. и 1537. године, штампао чувено Рујанско Четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, [[Селџуци|Турци]] су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у [[Манастир Рача|манастир Рачу]]. <ref>[http://www.manastiri.rs/eparhije/zicka/rujan/rujan.html rujan<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Једини потпуни сачуван примерак, се налази У Националној библиотеци у [[Праг]]у у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у [[Санкт Петербург]]у. [[Народна библиотека Србије]] је поседовала један примерак, али је он уништен у [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовању Београда, 1941. године]]. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].<ref>[http://www.rujan.rs/ Рујан]</ref>
 
Манастир има посебан значај за срспку културу. У њему је настала и радила прва штампарија у [[Историја Србије у средњем веку|Средњевековној Србији]]. Монах Теодосије, је 1536. и 1537. године, штампао чувено Рујанско Четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Међутим, [[Селџуци|Турци]] су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси су пребегли у [[Манастир Рача|манастир Рачу]]. <ref>[http://www.manastiri.rs/eparhije/zicka/rujan/rujan.html rujan<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Једини потпуни сачуван примерак, се налази У Националној библиотеци у [[Праг]]у у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у [[Санкт Петербург]]у. [[Народна библиотека Србије]] је поседовала један примерак, али је он уништен у [[Бомбардовање Београда (1941)|бомбардовању Београда, 1941. године]]. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].<ref>[http://www.rujan.rs/ Рујан]</ref>
 
Манастир је обновљен у периоду од [[2004]]-[[2006]]. године када је освештан и насељен [[монаси]]ма. Као и првобитни храм и нови је посвећен Светом Георгију и обложен црвеним каменом који подсећа на руј, биљку црвене боје. Храм је зидан у стилу [[Базилика|базилике]].<ref>[http://eparhija-zicka.rs/10-godina-obnove-manastira-rujan/ Епархија жичка/10 година обнове манастира Рујан]</ref>
Линија 35 ⟶ 34:
{{портал бар|Србија|Православље}}
{{Манастири Епархије жичке}}
 
[[Категорија:Манастири Епархије жичке]]
[[Категорија:Манастири у Србији]]