|
женски_пол=
}}
'''Јован Цвијић''' ([[1865]]—[[1927]]), је био чувени српски научник, оснивач Српског географског друштва, председник [[Српска краљевска академија|Српске краљевске академије]] (сада [[САНУ]]), професор и ректор [[Београдски универзитет|Београдског универзитета]], почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се подједнако друштвеном и физичком [[Географија|географијом]], [[Геоморфологија|геоморфологијом]], [[Етнографија|етнографијом]], [[Геологија|геологијом]], [[Антропологија|антропологијом]] и [[Историја|историјом]]. Сматра се утемељивачем српске географије.<ref name="muzej"> [http://www.mgb.org.yu/srp/legati/lgcvij/lgcvij.htm Легат Јована Цвијића] Приступ 28. август 2007.</ref> <ref name="velikani"> [http://www.prezimenik.co.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_civilizaciju_13.htm Великани који су обележили цивилизацију] Приступ 28. август 2007.</ref>
==Биографија==
У својим антропогеографским истраживањима Цвијић је изучавао [[Миграција|миграције]], сеоска и градска насеља, типове кућа, материјалну културу становништва у зонама под различитим утицајима [[цивилизација]], психолошке типове и варијетете, народну ношњу и покућство.
Преко тридесет година је ишаовршио на истраживачка путовањаистраживања, посебно по простору [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], штокоја јесу резултиралорезултирала у бројним радовима и утемељењем "антропогеографске школе". Путовао је под врло неповољним друштвеним и политичким приликама, излажући се многим непријатним, па и по живот опасним ситуацијама, посебно у земљама које су још увек до [[Први светски рат|Првог светског рата]] биле под влашћу тадашње [[Турска|Турске]] и [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. ОваНа путовањаовим путовањима на којима се непосредно упознавао са условима живота становништва [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], развила се његова жеља да се бави етнографским и политичко-етнографским, а касније и психо-социјалним питањима. Сам Цвијић је говорио коликода сује биламало одсуднапознавао његоваживот путовања поу [[Бугарска|Бугарској]], [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] и [[Македонија|Македонији]] усве периодудо одпериода [[1896]]-—[[1898]], када је осетиона свусвојим тежину,путовањима односнопо готовотим очајноземљама стањевидео уколико тимсе тамо тешко областимаживело. До тог тренутка, како сам каже, није се нимного интересовао за [[фолклор]], етнологију и националну политику. Од тада, међутим, почео се активно се бавити овим питањима. У Цвијићу, као сјајном организатору бројних и студиозних путовања на којима је залазио и у најнеприступачније и најопасније пределе, открилепојавиле су се склоности ка емпиријским истраживањима. Ова истраживања он је касније умео да подржи на широким научним основама.<ref name="medalja"> [http://antropologija.ueuo.com/biografije/Jovan_Cvijic.html Биографије – Јован Цвијић] Приступ 28. август 2007. </ref>
[[Слика:Ženska vlaška nošnja.jpg|мини|десно|200п|Женска влашка ношња из Македоније]]
Године [[1896]]. Цвијић је објавио "Упуства за проучавање села у Србији и осталим српским земљама" која су касније коригована и прилагођена специфичним условима коришћена и у другим балканским областима где су потом и примењена.
На основу ових упутстава у [[Србија|Србији]] се развио широк покрет за истраживање народног живота, што му је омогућило стварање прве методолошки и систематски сакупљене грађе из етнологије. Истраживање се спроводило, осим од стране Цвијићевих студената и сарадника, и од многих интелектуалаца-аматера, најчешће сеоских учитеља и свештеника. Овај колективни и пазамашан научни напор представља јединствену и значајну појаву у међународном научном животу.
|
