Јован Цвијић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 137:
==Контрoверзе==
Због специфичности везаних за предмет који је проучавао, Цвијић се током друге половине [[20. век]]а нашао под критиком, а његов научни рад подвргнут је оштром критичком преиспитивању. Ово се односило управо на његове радове везане за [[Друштвена географија|друштвену географију]], [[Етнографија|етнографију]] и [[Антропогеографија|антропогеографију]]. Често је преиспитивано да ли је и у којој мери је његов субјективизам, српски патриотизам или национализам имао удела у научном расуђивању и да ли је на тај начин са намером успешно промовисао и помагао тадашњу српску политику те допринео ширењу српске државе и јачању њеног политичког утицаја на југу [[Европа|Европе]]. Сам Цвијић је дао одговор на ово у свом делу "О националном раду" где је написао:
{{цитат|Право национално осећање не сме да буде осећање мржње према другим народима, затим не сме да буде прецењивање своје вредности и својих права, а потцењивање особина и права других народа.}}{{чињеница}}
Неоспорна је чињеница да је Цвијић живео у доба националног препорода, политички турбулентним временима и добу када су се почеле формирати етно-политичке границе. Његов допринос је значајан управо на исцртавању таквих граница новоформиране државе, [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]], у [[Париз]]у 1919
==Наслеђе Јована Цвијића==
| |||