Википедија

Ideologija — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
.
Ред 1:
Pojam '''ideologija''' ([[francuski]]: ''idéologie'', od dva pojma poreklom iz [[grčki|grčkog]], ''[[ideja]]'' i ''[[logos]]'') skovan je krajem -{XVIII}- veka. Ovaj pojam dobija različita značenja kod raznih mislilaca u -{XIX}- i -{XX}- veku.
{{Sređivanje||29|10|2013|}}
 
Danas se koristi u dva osnovna značenja.
* Često ima vrednosno negativno obeležje, označavajući iskrivljenu, lažnu svest, odnosno iskrivljenu sliku stvarnosti prilagođenu nečijim vrednostama i interesima.
* Postoje i neutralna značenja u duhu [[funkcionalizam|funkcionalizma]]:
** sistem ideja koje zastupa neki pojedinac ili grupa, ili
** proučavanje ideja i sistema ideja raznih pojedinaca i grupa.
 
== Rečničko značenje ==
U našem jeziku se navodi niz značenja pojma „ideologija“. Navodi se neutralno i negativno značenje, te vezanost uz skupinu ili uz pojedinca.
# Proučavanje [[ideja]] i rad na idejama.
# ''U [[Politika|politici]]'':
* primjenjeno mišljenje, ukupnost pojmova i konstrukcija u različitim oblicima svesti, usmjerenih na izravno ostvarivanje i praktično delovanje;
* ''razgovorno'': krivo ili ekstremno shvaćanje i tumačenje kakve ideje (u frazama: „zadojen ideologijom“, „zasljepljen ideologijom“ i sl.).
# Ukupnost filozofskih, društvenih, političkih, moralnih, religioznih itd. ideja svojstvenih jednom razdoblju ili jednoj društvenoj grupi (npr: „prosvjetiteljska ideologija“, „građanska ideologija“, „militaristička ideologija" itd.).
# ''Razgovorno'':
* puka teorija o čemu, otuđena od životne prakse;
* životno opredeljenje („nečija lična ideologija“).
 
=== Engleski jezik: samo neutralno značenje ===
Tradicija korištenja pojma „ideologija" u negativnom, pa i pogrdnom značenju potiče iz [[Francuski jezik|francuskog]], odakle je ušla u [[Nemački jezik|nemački]] (pa je tako koriste i [[Karl Marks|Marks]] i [[Fridrih Engels|Engels]]) i druge evropske jezike. Iako je u [[engleski jezik]] reč -{''ideology''}- takođe ušla iz francuskog, a u tekstovima [[marksizam|marksista]] pojavljuje se i negativno značenje, savremeni engleski rečnici navode samo neutralno značenje.
 
-{''Oxford Advanced Learner's Dictionary''}- navodi za „ideology“:
* ideje (odnosno skup ideja) koje čine osnovu neke ekonomske ili političke teorije, ili koje podržava neka grupa ili osoba.
 
[[Majkrosoft]]ov -{''Encarta Worlds English Dictionary''}- daje širi opis i razlikuje dva značenja:
# Sastav društvenih verovanja: pažljivo organizovani sastav verovanja, vrednosti i ideja koje čine osnovu socijalne, ekonomske ili političke filozofije ili programa.
# Orijentacioni sastav verovanja (-{''meaningful belief system''}-): skup verovanja, vrednoti i uverenja koji usmerava način na koji pojedinac ili grupa kao što je društvena klasa misli, deluje i razumeva svet.
 
-{''[[Encyclopaedia Britanica]]''}- (15. izdanje) navodi takođe neutralnu definiciju.
 
== Poreklo i pojam ideologije ==
Линија 6 ⟶ 35:
Razlog tome je veoma različito značenje termina ideologija tokom njegovog trajanja, a počev od samog njegovog nastanka, kao i njegova upotreba u dnevnopolitičke svrhe, pa čak i radi degradacije političkih protivnika, takođe od početka njegove upotrebe.<ref name=autogenerated3>Simeunović, D., navedeno delo, pp. 115</ref>
 
Termin je stvorila grupa filozofa okupljenih oko [[Antoine Destutt de Tracy|Antoana Desti de Trasija]]<ref>Manhajm, Karl, Ideologija i utopija, Nolit, Beograd, 1968.</ref>, koji su ga zajedno sa njim osmišljavali tokom [[Француска револуција |Francuske revolucije]], a on ga je prvi put javno upotrebio 1796. godine.<ref name=autogenerated3 />
 
U momentu nastanka termin je odslikavao u potpunosti sadržaj pojma ideologije kako ga je zamislio de Trasi - kao nauke o idejama. De Trasi je smatrao da će ideologija služiti za otkirćeotkriće ideja svake, a ne samo političke vrste i da će zbog toga ideologija postati kraljica nauka. Umesto toga, [[Наполеон I Бонапарта |Napoleon -{I}-]] je sa svoje državničke pozicije ismejao ove pokušaje, a ovu grupu filozofa, koji su inače bili njegovi politički protivnici, podrugljivo nazvao „ideolozima“. Tako već od samog svog nastanka reč ideologija postaje i etiketa koja će se lepiti političkim protivnicima.<ref name=autogenerated3 />
 
Ideologijom kao pojavom će se nesumnjivo najviše baviti [[Марксизам|marksisti]] i tek oni će „ovaj način mišljenja razraditi sa metodskom doslednošću“<ref>Simeunović, Dragan, Teorija politike, pp. 202</ref>. [[Владимир Лењин|Lenjin]] će ideologiju tertirati kao ideje neke, što znači i [[Радничка класа |radničke klase]] koje unapređuju njen položaj u politici i društvu. Međutim, sam Marks je mislio drugačije o ideologiji smatrajući da su misli vladajuće klase ujedno i vladajuće misli u toj epohi, što vodi tome da ideologija postane lažan ili iskrivljen pogled na svet. Zato je smatrao da proletarijatu[[proletarijat]]u nije potrebna nikakva socijalistička ideologija, jer mu nisu potrebne iluzije. Ovi Marksovi pogledi su postali više poznati tek kada je 1932. godine slučajno otkriven njegov najvažniji spis na ovu temu: ''Nemačka ideologija'', u kojem je ključna misao da je ideologija „pogrešna svest“. Osim toga, Marks je smatrao da je ideologija potpuno suprotna nauci kao zoni istine.<ref name=autogenerated3 />
 
Međutim, zagrejanost marksista za ideologiju i opredeljenost za njenu upotrebu u politici su već bili preveliki, a uz to i višedecenijski, tako da ih ovo otkriće nije otklonilo od Lenjinovog i [[Јосиф Стаљин|Staljinovog]] puta snažne ideologizacije društva.<ref name=autogenerated3 />
 
Potom će [[Antonio Gramši]] u svojim radovima pokazati da liberalna ideologija prožima sve segmente [[Буржоазија|buržoaskog društva]] od politike do obrazovanja i umetnosti. Međutim, i [[Социјалистичка држава |socijalističke države]] su činile isto proglašavajući [[Марксизам-лењинизам|marksizam-lenjinizam]], a potom i staljinizam za zvaničnu socijalističku ideologiju. I nacifašizam je takođe kao zvanična ideologija u to vreme prožimao više društava u svim njihovim segmentima. Tako je vremenom pogrdnost vezana za termin ideologija menjala metu. Dok je Napoleon sa pozicija vlasti obezvređivao svoje protivnike zbog služenja ideologijom, u 20. veku ideologija postaje oružje opozicije kojom ona obezvređuje nastojanja vlasti kao ideološka tj. kao lažna.<ref name=autogenerated1>Simeunović, D., navedeno delo, pp. 116</ref>
 
Tek u drugoj polovini 20. veka ideologija počinje da se posmatra na objektivan i naučan način, čemu prethode i neki raniji radovi na temu ideologije, pre svega [[Karl Manhajm|Karla Manhajma]].<ref name=autogenerated1 />
 
Sve to je doprinelo da ideologija do danas bude jedan od najneodređenijih i „najneuhvatljivijih“, iako ujedno i jedan od najvažnijih pojmova u celokupnim [[Друштвене науке|društvenim naukama]].<ref name=autogenerated1 />
 
I danas se terminu ideologija pridaju veoma različita značenja koja se mogu svrstati u dve grupe<ref name=autogenerated5>Ratković, Radoslav, Politika, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2009, pp. 159</ref>. Po prvoj, ''ideologija je ukupnost društvene svesti oblika socijalnih objedinjenja (klasa, [[nacija]], [[država]], društvenih grupa, oragnizacija itd.)'', a po drugoj, ''ideologija je specifična pojava u društvenoj svesti - manje ili više netačna, iluzorna, ograničena svest, koja nastaje usled dejstva društvenih činilaca na saznanje''<ref name=autogenerated5 />. Pri tom, ovo drugo značenje je znatno šire rasprostranjeno od prvog.<ref name=autogenerated1 />
 
Današnja definicija deologije je sledeća: ideologija je sistematizovani skup političkih ideja, principa i društvenih ideala koji reprezentuje pogled na svet neke društvene grupacije izražavajući njene interese i potrebe, stvoren u praktične svrhe podsticanja te grupacije na političko delovanje, u formi idejne potpore aktivnostima na planu osvajanja ili očuvanja političke vlasti ili, pak, uticaja na nju.<ref name=autogenerated1 />
 
Ideologija može biti predstavljena u formi nekog učenja, političke [[Доктрина|doktrine]] ili zvaničnog državnog stava, ali u formi politizovane interpetacije nekog religijskog učenja ili pogleda na svet i njegove probleme.<ref name=autogenerated1 />
 
Ona može težiti davanju odgovora na sva pitanja koja se tiču ljudskog društva i njegovih problema i naznačavati pravac razvoja ljudskog društva u celini, i takvu ideologiju Manhajm onda naziva „totalnom“, mada bolje je nazivati je '''opštom''', kako bi se izbegla moguća asocijacija na totalitarnost, ili, pak, može težiti rešavanju problema samo u jednoj sferi durštva i politike ili samo u jednoj državi, i tada se ona može zvati '''partikularnom''', kako i predlaže Manjahm.<ref name=autogenerated1 />
Линија 32 ⟶ 61:
Kao partikularne, ideologije se mogu odrediti po nekom parcijalnom društvenom problemu na čije rešavanje su usmerene, ali i po posebnosti grupe kojoj se obraćaju i koja treba da bude nosliac ideološke aktivnosti. Partikularna ideologija može prerasti u opštu, kao što je proleterska ideologija kao ideologija jedne posebne društvene klase prerasla u socijalističku ideologiju, koja je prožimala sve aktivnosti u društvu i težila da rešava sve probleme u društvu iz svog idejnog ugla.<ref name=autogenerated2>Simeunović, D., navedeno delo, pp. 117</ref>
 
Brojne tipologije i potklasifikacije ideologija ukazuju na njihovo sadržajno bogatstvo i diversifikantnu raznovrsnost. Nisu retki ni '''spojevi ideologija''' ili njihovih vodećih principa, što usled pragmatskih razloga, što usled nemanja originalnosti, pri čemu su neki od tih hibridnih modela ideologije poput [[Нацизам |nacionalsocijalizma]] ili [[Фашизам|fašizma]] kao mešavina, pre svega, konzervativističke i nacionalističke, a delom i drugih ideologija, bili i široko socijalno prihvaćeni u vremenu svog nastanka.<ref name=autogenerated2 />
 
Najaktivniji zastupnici neke političke ideologije su političke stranke i druge političke organizacije, kao i društveni pokreti.
Линија 41 ⟶ 70:
# '''opravdavajuća''', ideologija postoji i radi opravdavanja učinjenog za projektovane ciljeve.<ref name=autogenerated2 />
 
Daleko najvažnija funkicijafunkcija ideologije je podsticajna. Glavna moć ideologije je, naime, u izazivanju u ubeđenja, a ljudi koji su ubeđeni u ispravnost ideja koje slede su uvek daleko prilježniji na delu od onih koji su privoljeni na delanjedelovanje. Zbog toga, ideologija često žrtvuje istinu i zapostavlja [[objektivnost]] upravo zarad uvećanja svoje dimenzije podsticajnosti.<ref name=autogenerated2 />
 
Otuda, takav sistematizovan skup političkih ideja kakvkakav je ideologija nikada nije ujedno i naučna teroijateorija, ma koliko ličio na nju, pa čak i onda kada se to zvanično tvrdi, jer teoriju upravo njena naučnost obavezuje na objektivnost i istinitost. Šta više, „svim tipovima teorije zajedničko je da su one u suprotnosti prema ideologiji“<ref>Beyme, von Klaus, Suvremene političke teorije, Stvarnost, Zagreb, 1977, pp. 19</ref><ref name=autogenerated2 />.
 
Sve ostale funkcije ideologije su ponajviše u službi njene podsticajnosti.<ref name=autogenerated2 />
 
Izražena posvećenost ideologije podsticanju na konkretni politički angažman često vodi ideologiju u sferu političke '''manipulacije''' i drastičnog približavanja pukom [[Прагматизам|pragmatizmu]]. Zamagljavanje istine se tada javlja kao, ako ne glavni cilj, a ono važno sredstvo ideologiziranja političke stvarnosti. Politika kao umetnost [[Илузија|iluzije]] uveliko potvrđuje baš na polju ideologije da čovek ne teži da vidi svet onakav kakav jeste, već onakav kakav on želi da jeste. Zato ideologije i nisu okrenute rešavanju problema, kao što tvrde ideolozi, već '''masovnoj političkoj mobilizaciji''' s ciljem što efikasnijeg političkog delanjadelovanja radi uticaja na vlast, njenog osvajanja ili ostatka na njoj. Ono što ideologije najviše menjaju su ljudi i njihova uverenja. Zato ideologija zahteva '''[[Уверење|verovanje]]''', a ne razumevanje. U onoj meri u kojoj se galvne postavke neke ideologije pretvaraju u verujuće '''[[Догма|dogme]]''', ona postaje okoštalo duhovno dobro sa perspektivom da se brzo nasuče na greben realnosti. Ako usled dogmatizovanja postanu '''parareligije''', ideologije se odnose prema oficijelnim religijama kao prema konkurentima i zabranjuju ih ili nipodaštavaju, ako ih već ne mogu instrumentalizovati za sopstvene ciljeve.<ref>Simeunović, D., navedeno delo, pp. 117, 118</ref>
 
Svaka ideologija stvorena je sa '''namerom''' ovaplođenja njenih ideja u političkoj praksi, čemu treba da prethodi osvajanje svesti neke društvene grupe, a potom i celog društva. Otuda se one pri zagovaranju političkog angažmana nikada ne obraćaju samo onoj društvenoj grupaciji koja je mogući nosilac te ideologije već celom društvu. Zapravo, od te grupacije se '''zahteva''' verovanje, a od ostatka društva razumevanje, i to ne samo ideja već i načina njihove '''realizacije'''. U tom smislu je ideologija iskorak misli ka stvarnosti i most između teroijeteorije i prakse.<ref name=autogenerated4>Simeunović, D., navedeno delo, pp. 118</ref>
 
Bar sudeći po svetskoj ofanzivi [[Либерализам|liberalne]] kao opšte ideologije, i pojavi i trajanju drugih, a naročito pratikularnih ideologija, perspektive ideologije kao političke pojave su i dalje veoma dobre iako je još 1960. godine Danijel[[Daniel Bell|Daniel Bel]]<ref>vidi: Bell, D., The End of Ideology, New York, 1960.</ref> postavio tezu o '''kraju ideologija''', koju su potom razvijali mnogi, pa tako ugledna imena društvenih nauka kao što su Rejmon[[Remon Aron]] ili Simor Martin Lipset. Sve postavke teorija o „kraju ideologije“ su se do sada pokazale kao neodržive, pa bi bilo možda korisnije da se, umesto što se zagovara jedno dezideologizovano društvo, više govori o fenomenu neprekidnih zamena ideologija jednih drugim, njihovom ukrštanju i obnavljanju, kao i o njihovom kruženju. Jer, kao što idejel lako menjaju ljude, isto tako i ljudi menjaju ideje. Oni koji to ne čine lako, masa naziva [[Фанатизам|fanaticima]], iako to oni uglavnom nisu.<ref name=autogenerated4 />
 
Postojanje [[Зелена политика|ekologizma]], [[Феминизам|feminizma]], [[Глобализам|globalizma]], ali i [[džihadizam|džihadizma]] i [[Католицизам|katolicizma]], i još čega drugog ideološki pratikularnog, što preti da postane opšta ideologija, ukazuje na ljudsku potrebu oslanjanja ne samo na skupove gotovih ideja koje se tiču večnih političkih zagonetki u svakom društvu već i na nužnost razmatranja '''novih''', nastajućih problema koji traže nove ideološke postavke, i u krajnjem i nove ideologije, kojim se adekvatnije nego do sad može zadovoljiti večita i opšta ljudska želja za dobijanjem uputstva za najuspešnije moguće delanje u politici.<ref name=autogenerated4 />
 
Taj pritisak novog dovodi do toga da i u sferi ideologija i ideološkog postoji '''fenomen mode'''. Šta više, ništa u politici ne mora toliko da bude u skladu sa političkom modom svog vremena kao što mora ideologija. Zato se i može reći da je svaka ideologija ništa drugo do izraz političkog duha onog '''vremena''' u kome nastaje i upotrebljava se.<ref>Simeunović, D., navedeno delo, pp. 118, 119</ref>
Линија 59 ⟶ 88:
To se odnosi i na '''prostor''', jer je svako savremeno društvo prožeto nekom ideologijom i samo je pitanje kojom i koliko. To što neke države imaju „zvanične ideologije“ a što neke, pak idu u drugu krajnost da ne priznaju prisustvo ikakvih ideologija, obično ih pri tom krijući iza čudnih ideoloških spojeva, ne menja stvar. Naprosto, svi politički sistemi se uvek zasnivaju na nekoj ideji i tako će, bar zadugo ostati.<ref name=autogenerated6>Simeunović, D., navedeno delo, pp. 119</ref>
 
Dezideologizacija ne samo da „nije nikakav pravolinijski“<ref>von Beyme, Klaus, navedeno delo, pp. 279</ref> već je očigledno i veoma dug proces, a naročito onda ako je niko osim teroijeteorije i teoretičara ne priželjkuje.<ref name=autogenerated6 />
 
== Bejkon i prosvetiteljstvo ==
== Reference ==
Preteča moderne teorije ideologija je [[Fransis Bejkon]] (1561-1626) sa svojim razmatranjima o [[idol]]ima. Njegova četiri „idola“ opisuju razne oblike „iskrivljenje svesti“ (predrasuda, obmana), te se i danas često spominju.
{{reflist}}
 
Slično francuski [[prosvetiteljstvo|prosvetitelji]] [[18. vek|-{XVIII}- veka]], mada još ne znaju za pojam '''ideologija''', koriste slične termine za obiležavanje negativnih ideja: skup dogmi i predrasuda koje su u službi privilegovanih [[stalež]]a, čemu treba suprotstaviti sigurno, na iskustvu zasnovano [[znanje]].
 
== Senzualizam: učenje o idejama ==
Krajem -{XVIII}- veka grupa francuskih mislilaca kojima je na čelu [[Antoine Destutt de Tracy|Antoan Desti de Trasi]] naziva svoju filozofiju ideologijom (-{''Idéologie''}-), a sebe same ideolozima (-{''idéologues''}-); pojam je skovao de Trasi 1796.<ref>{{cite journal
| last = Kennedy
| first = Emmet
| date = 1979
| title = "Ideology" from Destutt De Tracy to Marx
| journal = Journal of the History of Ideas
| volume = 40
| issue = 3
| pages = 353–368
| publisher =
| jstor = 2709242
| doi = 10.2307/2709242
}}</ref><ref>Hart, David M. (2002) ''[http://www.econlib.org/library/Tracy/DestuttdeTracyBio.html Destutt De Tracy: Annotated Bibliography]''</ref> Njihova filozofija - [[senzualizam]] - je radikalna varijanta [[empirizam|empirizma]]. Ideologija je „učenje o idejama“, međutim pojam „ideja“ kod njih nije vezan uz duhovnost. Sve ideje potiču iz čula (senzacija), koja daju osnovu i građu čitavoj našoj spoznaji. Čula se međusobno spajaju i dolaze u različite odnose, preko mozga kao organskog centra, čime se stvaraju složene „ideje“.
 
Ideolozi gaje optimističko uverenje da će nauka o idejama osloboditi ljude od predrasuda i pripremiti ih za vrhovništvo razuma, za društvo osnovano na racionalnosti i nauci. U de Trasijevom učenju i delovanju zastupljena su četiri činioca, koji se i danas navode u definiciji pojma „ideologija“:
* sistem objašnjenja sveta,
* program delovanja,
* javno delovanje za izvršenje programa, te
* isticanje posebne uloge [[Интелектуализам|intelektualaca]].
 
De Trasijeva „ideologija“ je bila službena doktrina Francuske Republike u doba [[Француски директоријум|Direktorijuma]], [[1795]].-[[1799]]. Središnju ulogu imao je ''Nacionalni institut'' koji je osnovao i vodio de Trasi. Kombinujući veru u ličnu slobodu i u racionalno državno planiranje, ideolozi su imali znatan uticaj na duhovni život, politiku i obrazovanje. Iako je to kratko trajalo, taj spoj [[liberalizam|liberalnih]] i [[etatizam|etatističkih]] koncepata i danas je snažno prisutan u koncepcijama francuskih stranaka i političara.
 
De Trasi u knjizi -{''Les éléments d'idéologie''}- ([[1801]].) kaže da opštu nauku o idejama možemo nazvati imenima: ideologija, opšta gramatika ili logika. „Ovu nauku možemo nazvati ''ideologija'', ukoliko obraćamo pažnju samo na predmet; ''opšta gramatika'', ukoliko vodimo računa samo o sredstvu, te ''logikom'' ukoliko imamo u vidu samo cilj. Ma kakvo joj ime dali, ona nužno sadrži ova tri dela, jer ne možemo se baviti nijednim od njih, a da se ne bavimo i sa druga dva. ''Ideologija'' je po mom mišljenju generički termin, jer nauka o idejama uključuje u sebi nauku o njihovom izražavanju i nauku o njihovom izvođenju.“
 
Ideolozi su kritikovali sve dotadašnje filozofije, nazivajući ih [[metafizika|metafizičkim]]. Sve duhovne nauke i praktičke discipline ([[etika]], [[politika]], odgoj idr.) oni radikalno reinterpretiraju, nastojeći sistematski da grade od čulne osnove.
 
U XX veku, [[Spisak filozofske terminologije|logički pozitivisti]] na jednak način nastoji da izgradi sve nauke počevši od osnovnih, opažajnih činjenica.
 
Termin ideologija dobiva novo, pogrdno značenje kada je [[Наполеон I Бонапарта|Napoleon]] filozofe koji su se kritički odnosili prema njegovim [[Монархизам|cezarističkim]] i osvajačkim pothvatima posprdno nazvao „ideolozima“, u smislu sterilnih teoretičara, čije teorije nemaju veze s realnošću. Preuzevši vlast, Napoleon je isprva podržavao „ideologe“, ali od [[1802]]. marginaliziranjem Instituta suzbija njihov uticaj. Kasnije će čak i svoj poraz u Rusiji [[1812]]. pripisati njihovom negativnom uticaju.
 
== Marks i Engels: iskrivljena svest ==
{{Main|Marksističko shvaćanje ideologije}}
 
Kod [[Karl Marks|Marksa]] i [[Fridrih Engels|Engelsa]] ideologija je sistem ideja povezan s vladajućom klasom i vladajućim društveno-ekonomskim odnosima, usmeren na opravdanje postojećeg poretka (u njihovo doba, kapitalističkog). Kao i kod prosvetitelja, ideologije neminovno prikazuju stvarni svet iskrivljeno: predstavljalju lažnu svest.
 
Marks i Engels uvode međutim važan pojam [[fetišizam|fetišizma]] svesti, koji je karakteristika ideologija: svet ideja zamišlja se kao samostalan, nezavisan o materijalnoj i društvenoj osnovi. Zastupnici postojećeg poretka i vladajućih klasa zaista veruju u svoje ideje, one su razrađene u složen sistem čiju lažnost nije jednostavno pokazati. To nisu naprosto „dogme i predrasude“ za koje se lako može uvideti da su lažne, čim im se suprotstave „ispravne“ ideje; iluzija prosvetitelja da je to moguće izraz je njihove buržuaske ideologije. Umesto puke „borbe ideja“ potrebna je složena analiza stvarnosti i organizirana društvena (klasna) borba da se stvarnost promeni.
 
=== Nemačka ideologija ===
Svoj mladalački spis „Nemačka ideologija“ (1846.) Marks i Engels započinju ukazivanjem na [[fetišizam]] svesti: „Ljudi su dosad neprestano stvarali krive predodžbe o samima sebi, o tome šta su, ili šta bi trebalo da budu. Svoje odnose uređivali su prema svojim predodžbama o bogu, o normalnom čoveku itd. Proizvodi njihove glave prerasli su njihovu glavu. Oni, tvorci, poklekli su pred svojim tvorevinama.“ (''Rani radovi'', str. 357) Ove rečenice opisuju zaključke do kojih su došli filozofi [[mladohegelovci]], koje Marks i Engels prihvaćaju i razrađuju u pojmu [[otuđenje|otuđenja]], ali nemilosrdno ismevaju ideji mladohegelovaca da se sa pogrešnim predodžbama koje ljudi imaju može obračunati u samim mislima, u filozofiji. „Nijednom od ovih filozofa nije uopšte palo na pamet da postavi pitanje o vezi nemačke filozofije s nemačkom stvarnošću, o vezi njihove kritike s njihovom vlastitom materijalnom okolinom.“ (str. 364)
 
Marks i Engels postavljaju sebi pitanje o toj povezanosti, podstaknuti materijalističkom teorijom [[Лудвиг Фојербах|Ludviga Fojerbaha]] i svojim bavljenjem [[politička ekonomija|političkom ekonomijom]]; odmah sledi i odgovor: ideje koje ljudi o sebi imaju posve su uslovljene „stvarnim životnim procesom“.
 
Umesto uzaludnog kretanja u krugu samih ideja i „idejne borbe“, treba se pozabaviti njihovim pretpostavkama. „Pretpostavke s kojima mi počinjemo nisu proizvoljne, nisu dogme, to su stvarne pretpostavke, od kojih se može aprstrahovati samo u mašti. To su stvarne individue, njihova delatnost i njihovi materijalni životni uslovi kako zatečeni, tako i njihovim vlastitim delovanjem stvoreni. Ove pretpostavke mogu se, dakle, konstatovati čisto empirijskim putem.“ (str. 364)
 
Ovdje Marks i Engels formulišu učenje, koje će kasnije biti nazvano [[istorijski materijalizam]]. „Određene individue, koje na određeni način proizvode, stupaju u određene društvene i političke odnose. (…) Društveno uređenje i država stalno proizlaze iz životnog procesa određenih individua; ali ovih individua, ne takvih, kakvi bi mogli izgledati u svojim ili tuđim predodžbama, nego kakvi su u ''stvarnosti'', tj. kako deluju i materijalno proizvode. (…) Isto vredi i za duhovnu proizvodnju, kako se ona ispoljava u jeziku politike, zakona, morala, religije, metafizike itd. jednog naroda. Ljudi su proizvođači svojih predodžbi, ideja itd., ali stvarni, dejstvujući ljudi, kakvi su uslovljeni određenim razvitkom svojih proizvodnih snaga i njima odgovarajućih odnosa. (…) Maglovite slike u mozgu ljudi nužni su sublimati materijalnog procesa njihova života, vezanog za materijalne pretpostavke, koji se mogu ustanoviti pomoću iskustva. Moral, religija, [[metafizika]] i ostala ideologija i njima odgovarajući oblici svesti ne mogu dalje zadržati privid svoje samostalnosti. Oni nemaju [[istorija|istorije]], nemaju razvitka, nego ljudi koji razvijaju svoju materijalnu proizvodnju i svoj materijalni odnos, menjaju zajedno s ovom svojom stvarnošću i svoje mišljenje i proizvode svoga mišljenja. Ne određuje svest život, nego život određuje svest.“ (str. 370-371)
 
Prikazom „aktivnog procesa života“ na mesto ideologija stupa „stvarna pozitivna nauka“. [[Istorija]] prestaje da bude „zbir mrtvih činjenica kao kod empiričara (…) ili imaginarna aktivnost imaginarnih subjekata kao kod idealista“, a [[filozofija]] gubi svoj samostalni „medijum egzistencije“. (str. 371)
 
=== Funkcije ideologije ===
'''Funkcije ideologije''' proizlaze iz karaktera uslova u kojima je nastala. Stoga svaka '''ideologija''' nosi i određena svojstva koja određuju i modalitete njenih funkcija. S obzirom na karakter ideologije moguće je izdvojiti njene dve globalne funkcije:
* pozitivna i
* negativna.
 
'''Pozitivna funkcija''' se manifestuje u tome kada ideologija posreduje kao pozitivan faktor u [[društvo|društvenom]] razvoju - pokretač društvenog napretka, dok se '''negativna funkcija''' ispoljava kao demotivacijsko i retrogradno delovanje ideologije u [[društvo|društvu]], a posebno u reakcionarnom i konzervativnom smislu.
 
Prema nivou formiranja opsega i karaktera uticaja moguće je izdvojiti najmanje tri nivoa funkcija ideologije:
* Prvi nivo je onaj gde se ideologija shvata i koristi kao instrument izražavanja pripadnosti određenoj društvenoj grupi, određenoj klasi, stranci itd.
* Drugi nivo je upotreba ideologije u socijalno-klasnom i statusnom razlikovanju i povezivanju unutar klase, tj. socijalne [[stratifikacija|stratifikacije]] [[društvo|društva]].
* Treći nivo je posredovanje ideologije u društvenim i [[politika|političikim]] promenama i to:
*# ''reforme klasnog ili socijalnog sistema i političke vlasti.
*# ''radikalna izmena klasnih odnosa, socijalnog sistema i postojećeg oblika vlasti.''
*# ''očuvanje statusa -{''quo''}- u društvenim odnosima, zaštita i održanje postojećih institucija i modela vlasti u društvu.''
* Četvrti nivo je posrednička i instrumentalna uloga ideologije u političkom organiziranju društva i oblika vlasti kroz forme političke borbe (nadmetanja) i političkog delovanja: od organiziranja u [[politička stranka|političke stranke]] i društvene grupe za pritisak do organiziranja političkog nadmetanja na izborima, zatim osvajanja ili zadržavanja pozicija vlasti i donošenja ključnih političko-pravnih (zakonskih) i materijalnih odluka značajnih za čitavo društvo.
 
Na svim spomenutim nivoima osnovna karakteristika '''ideologije''' je težnja da se, upravo, taj oblik ideologije prezentira i nametne kao dominantan, univerzalan i svrsishodan, uz istovremeno kritičko i iskrivljeno predstavljanje drugih ideoloških koncepcija i mogućnosti u društvu. S obzirom na to i konkretne funkcije koje ima ili može imati ideologija, te njene manifestirajuće oblike, možemo razlikovati nekoliko tipova ideologije:<ref>Bouchard, T. J., and McGue, M. (2003). "Genetic and environmental influences on human psychological differences." ''Journal of Neurobiology'', 54 (1), 44–45.” https://isites.harvard.edu/fs/docs/icb.topic1169974.files/Bouchard%20McGue%202003.pdf</ref><ref>Cloninger, et al. (1993).</ref><ref>Eaves, L. J., Eysenck, H. J. (1974). "Genetics and the development of social attitudes." ''Nature'', 249, 288–289.” http://www.nature.com/nature/journal/v249/n5454/abs/249288a0.html</ref><ref>Alford, (2005). "Are Political Orientations Genetically Transmitted?" http://www.uky.edu/AS/PoliSci/Peffley/pdf/Alford,%20et%20al%202005%20APSR%20Genetics.pdf</ref><ref>Hatemi, P. K., Medland, S. E., Morley, K. I., Heath, A. C., Martin, N.G. (2007). "The genetics of voting: An Australian twin study." ''Behavior Genetics'', 37 (3), 435–448. https://genepi.qimr.edu.au/contents/p/staff/Hatemi501Published.pdf</ref><ref>Hatemi, P. K., Hibbing, J., Alford, J., Martin, N., Eaves, L. (2009). "Is there a 'party' in your genes?" ''Political Research Quarterly'', 62 (3), 584–600. https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1276482</ref><ref>Settle, J. E., Dawes, C. T., and Fowler, J. H. (2009). "The heritability of partisan attachment." ''Political Research Quarterly'', 62 (3), 601–613. http://jhfowler.ucsd.edu/heritability_of_partisan_attachment.pdf</ref><ref>Anonymous Conservative. "The Evolutionary Psychology Behind Politics."</ref><ref>{{cite journal|last1=Trust|first1=Michael|title=Modern Political Thought in the Context of Evolutionary Psychology|url=http://www.anonymousconservative.com/modern.pdf|accessdate=26. 3. 2017}}</ref>
 
# '''Prvo''', ideologija društvene grupe (npr. [[Бирократија|birokratije]], [[Технократија|tehnokratije]], nacije, itd.)
# '''Drugo''', ideologija klase ([[Vladajuća klasa |vladajuće]] ili subordinirane klase)
# '''Treće''', ideologija profesije ([[političar]]a, [[Руковођење|manager]]a, [[pravnik]]a, [[umetnik]]a, [[radnik]]a, itd.)
# '''Četvrto''', stranačka ideologija (građanske, demokratske, socijalističke, komunističke, fašističke, nacionalne, religijske stranke, partija, itd.)
# '''Peto''', individualističke (neizdiferencirane) ideologije (ideologije neorganiziranih pojedinaca, naučnika, [[umetnik]]a, i dr.)
 
S obzirom na javnu poziciju (položaj) ideologije mogu biti:
* vladajuće
* periferne ili subordinirane
 
S obzirom na način postizanja cilja:
* reformističke
* revolucionarne.
 
Prema sadržaju ideologije mogu biti:
* reakcijske
* konzervativne
* progresivne (liberalne)
* radikalne.
** '''Reakcijske''' ideologije su one koje teže povratku na staro ili sugeriraju društveni sklop, [[društvo]], model društvenih odnosa koji je zasnovan na elementima nesloboda, represije, diskriminacije itd.
** '''Konzervativne''' ideologije su one koje teže zadržavanju status -{''quo''}- u društvu.
** '''Progresivne (liberalne)''' ideologije odlikuju se težnjom prevazilaženja tradicionalnog u korist društvenih promena i inovacija.
** '''Radikalne''' ideologije teže korenitoj, totalnoj promeni društva i istorijski-kritičkom razumevanju ljudske prakse.
 
== Pareto: ideologije kao „derivat“ ==
Italijanski ekonomist i sociolog [[Vilfredo Pareto]] razvio je tzv. [[pozitivizam|pozitivističko]] učenje o ideologijama. Ljudi se u svojem društvenom delovanju rukovode osećajima, raspoloženjima i aspiracijama, koji su raznoliki i promenljivi; ali oni uvek nastoje svom delovanju dati privid logičnosti, doslednosti i koherentnosti. To se njihovo nastojanje ''derivira'' u sistemu političko-svetonazorskih vrednovanja, koja nazivamo ideologijama. Različite društvene [[elita|elite]] rukovode se raznim ideologijama u svom društvenom delovanju.
 
[[Theodor Geiger|Teodor Gajger]] proširio je primenu paretovih pojmova, koristeći pojam ''derivacija'' za svako teorijsko opravdanje afektivnih i životnih angažmana. Pojedinci razvijaju takve teorije (ideologije), ali da bismo shvatili kako su one „derivisane“ moramo uzeti u obzir i njihovo društveno okruženje: [[mentalitet]] društva ili društvene grupe u kojoj deluju, prevladavajuće „duševne dispozicije“, dominantan „socio-psihološki karakter“.
 
== Karl Manhajm: sociologija znanja ==
Nasuprot [[pozitivizam|pozitivističkoj]] teoriji, drugačiji pristup problemu ideologija razvijen je u [[sociologija znanja|sociologiji znanja]], koju su zasnovali [[Макс Фердинанд Шелер|Maks Šeler]] i [[Karl Manhajm]]. Manhajm je razvio tzv. „totalni pojam ideologije“: treba imati hrabrosti da kao ideološka promatramo ne samo protivnička stajališta nego načelno sva, pa i vlastita. Tim postupkom, od običnog učenja o ideologiji nastaje [[sociologija znanja]]. Svako mišljenje u [[Duhovnost|duhovnim naukama]] je ideološko, tj. vezano uz konkretnu egzistenciju, uslovljeno i relativno. Ideologija izražava „totalnu svest“ neke epohe ili grupe.
 
Manhajm međutim odbacuje „relativizam“ ([[skepticizam]]) koji bi mogao biti posledica ovakvog stava. Moguć je napredak spoznaje kroz analizu istorijskih i društvenih uslovljenosti, za koje on koristi termin [[relacionizam]].
 
Povezan s pojmom ideologija kod Manhajma je pojam [[utopija]]: ideologija je sistem mišljenja usmeren zaštiti poretka, ali iz sebe same ona stvara utopiju kao [[transcendentnost|trancendiranje]] tog okvira; utopija može biti idejni osnov za revoluciju, koja ruši zatečeni poredak.
 
Svako je mišljenje o društvu i duhu društveno uslovljeno; zahtev za objektivnom spoznajom istine ne može se nikada zadovoljiti. Nijedno posebno mišljenje, nijedna posebna „ideologija“, ne može pretendovati da je ispravnija od drugih. Jedini koji se idealu objektivne spoznaje mogu donekle približiti po Manhajmu su „''slobodno lebdeći intelektualci''“ koji se striktno uzdržavaju od učestvovanja u društvenim i političkim borbama, te stalno sprovode naučno-sociološku samokontrolu vlastitih ideja.
 
== Kraj Ideologije ==
Ideologije su se shvatale kao oblik sekularne [[religija|religije]] koji zahteva veru i krajnje iracionalne stilove mišljenja.<ref>Daniel Bell|Bell, D.]] ''[[The End of Ideology|The End of Ideology: On the Exhaustion of Political Ideas in the Fifties (2000) (2nd ed.). Cambridge, Mass: Harvard University Press, pg. 393''</ref>
 
Tezu o kraju ideologije izneo je američki sociolog [[Daniel Bell|Daniel Bel]] u knjizi ''Kraj ideologije'' (1960). Dokazivao je da su ideologije 19. veka na Zapadu iscrpljene s trijumfom socijalno zainteresovanog, liberalnog [[pragmatizam|pragmatizma]] i opadanjem ekstremističkih ideologija, posebno onih koje su zasnovane na [[a priori|apriornom]] shvaćanju istine i monističkom rezonovanju - ideologija postaje nevažna.<ref>{{cite journal |last1=Nienhueser |first1=Werner |year=2011 |title=Empirical Research on Human Resource Management as a Production of Ideology |url= http://www.management-revue.org/papers/mrev_4_11_Nienhueser.pdf |journal=Management Revue |publisher=Rattner Hampp Verlag |volume=22 |issue=4 |pages=367–393 |doi=10.1688/1861-9908_mrev_2011_04_Nienhueser |issn=0935-9915 |access-date=2015-08-27 |quote=[...] current empirical research in HRM is generating ideology.}}</ref>
 
Kritičari su upozorili da je teza o kraju ideologije takode ideološka, jer je izražavala specifična kretanja i interese u 1950-im i 1960-ima i davala im posebno tumačenje i smer.
 
Slomom [[komunizam|komunizma]], ideja kraja ideologije dobiva nov zamah. [[Fransis Fukujama]] u eseju „Kraj istorije?“ iz 1989., obrazlažući ideju o kraju istorije, dokazuje da se završava razdoblje velikih ideologija i ideoloških sukoba i tvrdi da je jedan skup ideja (zapadni liberalizam) pobedio drugi (marksizam-lenjinizam). Za Fukujamu, „kraj istorije“ znači zapravo kraj temeljne ideološke rasprave. Fukujama je takođe doživeo brojne kritike, s raznih strana. Njegove teze proglašene su apologijom trijumfirajućeg [[kapitalizam|kapitalizma]] u doba raspada [[SSSR]]-a i propasti [[komunizam|komunističkih]] sistema.
 
Kasniji razvoj svetskih prilika učinio je Fukujamu tezu o apsolutnom idejnom trijumfu [[liberalizam|liberalnog]] kapitalizma neuverljivom. Među teorijski dubokim kritikama ističe se ona [[Жак Дерида|Deridaova]] u njegovom delu ''[[Sablasti Marksa]]''. Deridaovo isticanje [[emancipacija|emancipatorske]] misli podseća na [[Karl Manhajm|Manhajmovo]] isticanje značaja pojma [[utopija|utopije]], povezane sa ideologijama.
 
== Literatura ==
Simeunović Dragan, ''Uvod u političku teoriju'', Institut za političke studije, Beograd, 2009.
== Vidi još ==
* [[Svetonazor]]
 
== Reference ==
{{klica-filozofija}}
{{reflist|30em}}
 
== Literatura ==
{{refbegin|30em}}
* Simeunović Dragan, ''Uvod u političku teoriju'', Institut za političke studije, Beograd, 2009.
* ''The New Enciclopaedia Britanica'', 15th edition.
* [[Karl Mannheim|Mannheim, Karl]]: ''Ideologija i utopija'', Beograd: Nolit, 1978. (Prvo izdanje na njemačkom 1965.)
* [[Karl Marx|Marx, Karl]] i [[Friedrich Engels|Engels, Friedrich]]: ''[[Rani radovi (Marx i Engels)|Rani radovi]]'', Zagreb: Naprijed, 1985. (7. izdanje. Prvo izdanje 1953.)
* Nohlen, Dieter (ur.): ''Politološki rječnik. Država i politika'', Osijek–Zagreb–Split: Pan Liber, 2001. (Original na njemačkom, 1. izd. 1991, 4. izd. 1996.)
* Althusser, Louis (1971) 'Ideology and Ideological State Apparatuses' ''Lenin and Philosophy and Other Essays'' Monthly Review Press ISBN 1-58367-039-4
* Belloni, Claudio, Per la critica dell’ideologia. Filosofia e storia in Marx, Mimesis, Milano-Udine 2013.
* Duncker, Christian (Hg.) ''Ideologiekritik Aktuell – Ideologies Today. Bd. 1.'' London 2008,[http://ideologieforschung.de/web/Welcome.html]. ISBN 978-1-84790-015-9
* [http://www.philosophieportal.net/Ideologiekritik.htm Christian Duncker]: ''Kritische Reflexionen Des Ideologiebegriffes'', 2006, ISBN 1-903343-88-7
* Eagleton, Terry (1991) ''Ideology. An introduction'', Verso, ISBN 0-86091-319-8
* Jacques Ellul. ''Propaganda: The Formation of Men's Attitudes''. Trans. Konrad Kellen & Jean Lerner. New York: Knopf, 1965. New York: Random House/ Vintage 1973
* Freeden, Michael. 1996. ''Ideologies and Political Theory: A Conceptual Approach''. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-829414-6
* Feuer, Lewis S. (2010) ''Ideology and Ideologists.'' Piscataway, NJ: Transaction Publishers.
* Gries, Peter Hays. ''The Politics of American Foreign Policy: How Ideology Divides Liberals and Conservatives over Foreign Affairs'' (Stanford University Press, 2014)
* Haas, Mark L. (2005) ''[http://www.themontrealreview.com/2009/The-Clash-of-Ideologies-Middle-Eastern-Politics-and-American-Security-by-Mark-L-Haas.php The Ideological Origins of Great Power Politics, 1789-1989]''. Cornell University Press, ISBN 0-80147-407-8
* Hawkes, David (2003) ''Ideology'' (2nd ed.), Routledge, ISBN 0-415-29012-0
* {{cite book | year=2010 | last1= James | first1= Paul | authorlink= | last2= Steger | first2= Manfred | title= Globalization and Culture, Vol. 4: Ideologies of Globalism | url= http://www.academia.edu/4510893/Globalization_and_Culture_Vol._4_Ideologies_of_Globalism_editor_with_Manfred_B._Steger_Sage_Publications_London_2010 | publisher= Sage Publications |location=London }}
* Lukács, Georg (1919–23) ''History and Class Consciousness'' [http://www.marxists.org/archive/lukacs/works/history/index.htm]
* Malesevic, Sinisa and Iain Mackenzie (ed). Ideology after Poststructuralism. London: [[Pluto Press]].
* Mannheim, Karl (1936) ''Ideology and Utopia'' Routledge
* Marx, Karl ([1845-46] 1932) ''The German Ideology'' [http://www.marxists.org/archive/marx/works/1845/german-ideology/index.htm]* Minogue, Kenneth (1985) ''Alien Powers: The Pure Theory of Ideology'', Palgrave Macmillan, ISBN 0-312-01860-6
* Minar, David M. (1961) "Ideology and Political Behavior", ''Midwest Journal of Political Science''. Midwest Political Science Association.
* Mullins, Willard A. (1972) "On the Concept of Ideology in Political Science." ''The American Political Science Review''. American Political Science Association.
* Owen, John (2011) [http://www.themontrealreview.com/2009/The-clash-of-ideas-in-world-politics-john-owen.php ''"The Clash of Ideas in World Politics: Transnational Networks, States, and Regime Change, 1510-2010"''], Princeton University Press, ISBN 0-691-14239-4
* Pinker, Steven. (2002) ''The Blank Slate: The Modern Denial of Human Nature'' New York: Penguin Group. ISBN 0-670-03151-8
* Sorce Keller, Marcello. “Why is Music so Ideological, Why Do Totalitarian States Take It So Seriously: A Personal View from History, and the Social Sciences”, ''Journal of Musicological Research'', XXVI(2007), no. 2-3, pp.&nbsp;91–122.
* {{Cite journal | year= 2013 | last1= Steger | first1= Manfred B. | last2= James | first2= Paul | authorlink2= Paul James (academic) | title= ‘Levels of Subjective Globalization: Ideologies, Imaginaries, Ontologies’ | url= http://www.academia.edu/4311113/Levels_of_Subjective_Globalization_Ideologies_Imaginaries_Ontologies | journal= Perspectives on Global Development and Technology | volume= 12 | issue= 1–2.}}
* {{cite book |author= Zizek, Slavoj |date= 1989 |title= The Sublime Object of Ideology |publisher= Verso |id= ISBN 0-86091-971-4 }}
* {{cite book |author= Theodor W. Adorno |title= Beitrag zur Ideologienlehre''. 1954, In: ''Soziologische Schriften I.'' Suhrkamp Taschenbuch Verlag |date= 1995 |id= ISBN 3-518-27906-8 }}
* {{cite book |author= Louis Althusser |title= Ideologie und ideologische Staatsapparate |date= 1977 |id= ISBN 3-87975-109-9 }}
* {{cite book |author= Hansjörg Bay, Christof Hamann (Hrsg.) |title= Ideologie nach ihrem ‚Ende‘: Gesellschaftskritik zwischen Marxismus und Postmoderne. |publisher= Westdeutscher Verlag |date= 1995 |id= ISBN 3-322-94214-7 }}
* {{cite book |author= Manuel Becker |title= Ideologiegeleitete Diktaturen in Deutschland. Zu den weltanschaulichen Grundlagen im Dritten Reich und in der DDR.'' Bouvier |location= Bonn |date= 2009 |id= ISBN 978-3-416-03272-8 }}
* {{cite book |author= Terry Eagleton |title= Ideologie. Eine Einführung |location= Stuttgart |date= 2000 |id= ISBN 3-476-01783-4 }}
* {{cite book |author= Jürgen Habermas |title= Wissenschaft und Technik als Ideologie |edition= 18. |date= 2003 |id= ISBN 3-518-10287-7 }}
* {{cite book |author= Stuart Hall |title= Ideologie, Identität, Repräsentation |location= Hamburg |date= 2004 |id= ISBN 3-88619-326-8 }}
* {{cite book |author= Gerhard Hauck |title= Einführung in die Ideologiekritik |id= ISBN 3-88619-209-1 }}
* {{cite book |author= Max Horkheimer |title= Ideologie und Handeln.'' In: ''Kritische Theorie der Gesellschaft.'' Band IV }}
* {{cite book |author= Hans Kelsen |title= Aufsätze zur Ideologiekritik''. (mit einer Einl. hrsg. von Ernst Topitsch). Neuwied |date= 1964 }}
* {{cite book |author= Leo Kofler |title= Soziologie des Ideologischen |date= 1975 |id= ISBN 3-17-001958-9 }}
* {{cite book |author= Jorge A. Larrain |title= The Concept of Ideology (Modern Revivals in Philosophy) |date= 1992 |id= ISBN 0-7512-0049-2 }}
* {{cite book |author= Kurt Lenk |title= Ideologie – Ideologiekritik und Wissenschaftssoziologie |id= ISBN 3-593-33428-3 }}
* {{cite book |author= Hans-Joachim Lieber |title= Ideologie: eine historisch-systematische Einführung.'' Verlag F. Schöningh |date= 1985 |id= ISBN 3-506-99232-5 }}
* {{cite book |author= Herbert Marcuse |title= Der eindimensionale Mensch |id= ISBN 3-423-34084-3 }}
* {{cite book |author= Karl Mannheim |title= Ideologie und Utopie |edition= 8. |date= 1995 |id= ISBN 3-465-02822-8 }}
* {{cite book |author= Karl Marx, Friedrich Engels |title= Marx-Engels-Jahrbuch 2003. Die Deutsche Ideologie. |id= ISBN 3-05-003837-3 }}
* {{cite book |author= Karl Popper |title= Die Offene Gesellschaft und ihre Feinde.'' |id= ISBN 3-16-145951-2 (Band 1); ISBN 3-8252-1725-6 (Band 2) }}
* {{cite book |author= Jan Rehmann |title= Einführung in die Ideologietheorie |location= Hamburg |date= 2008 |id= ISBN 978-3-88619-337-0 }}
* {{cite book |author= Kurt Salamun |title= Ideologie und Aufklärung: Weltanschauungstheorie und Politik |publisher= Böhlau |date= 1988 |id= ISBN 3-205-05126-2 }}
* {{cite book |author= Brigitte Schlieben-Lange |title= Idéologie: Zur Rolle von Kategorisierungen im Wissenschaftsprozeß.'' (Schriften der Philosophisch-historischen Klasse der Heidelberger Akademie der Wissenschaften 18) C. Winter Universitätsverlag |location= Heidelberg |date= 2000 |id= ISBN 3-8253-0917-7 }}
* {{cite book |author= Ernst Topitsch |title= Vom Ursprung und Ende der Metaphysik''. Wien 1958; ''Gottwerdung und Revolution.'' München 1973; ''Erkenntnis und Illusion.'' Hamburg 1979; ''Heil und Zeit. Ein Kapitel zur Weltanschauungsanalyse.'' |location= Tübingen |date= 1990 }}
* {{cite book |author= Slavoj Žižek |title= The Sublime Object of Ideology |publisher= Verso Books |location= London/ New York |date= 1989 |id= ISBN 0-86091-256-6 }}
* {{cite book |author= Slavoj Žižek |title= Mapping Ideology |publisher= Verso |location= London/ New York |date= 2012 |id= ISBN 978-1-84467-554-8 }}
* {{cite book
|author = Н. Бобровников.
|chapter = Идеология
|ссылка часть =
|title = Большая советская энциклопедия: В 65 томах
|оригинал =
|ссылка =
|викитека =
|editor = Шмидт, Отто Юльевич
|edition = 1-е
|location = М
|publisher = Большая Российская энциклопедия
|year = 1933
|volume = 27 (Зерновые — Империализм)
|pages = 452—463
|isbn =
}}
* {{cite book
|author =
|chapter = Идеология
|url = http://bse2.ru/book_view.jsp?idn=030283&page=333&format=html
|title = Большая советская энциклопедия: в 51 томе
|оригинал =
|викитека =
|editor = Введенский, Борис Алексеевич
|edition = 2-е
|location = М
|publisher = Большая Российская энциклопедия
|year = 1952
|volume = 17 (Земля — Индейцы)
|pages = 333—337
|isbn =
}}
* {{cite book |author= Жижек, Славой. |title= Возвышенный Объект Идеологии. — М.: Художественный журнал |date= 1999 |id= ISBN 5-901116-01-1 }}
* {{cite book |author= Логинов Алексей Валерьевич. |url= http://www.lib.ua-ru.net/diss/cont/90988.html |title= Идеология как проблема социальной онтологии] : Дис. … канд. филос. наук : 09.00.11 |location= Екатеринбург |date= 2004 |publisher= РГБ ОД |id= 61:04-9/557 }}
* {{cite book |author= Макаренко В. П. |title= Главные идеологии современности |location= Ростов |publisher= Феникс. |date= 2000 }}
 
{{refend}}
 
== Spoljašnje veze ==
* -{[http://www.slobodnajugoslavija.org/index.php?option=com_content&task=view&id=80&Itemid=7 Njemačka Ideologija - Slobodna Jugoslavija]}-
* -{[http://www.slobodnajugoslavija.org/index.php?option=com_content&task=blogcategory&id=3&Itemid=7 Marksizam - SloYu]}-
* -{[http://www.autodidactproject.org/guidideo.html Ideology Study Guide]}-
* -{[http://www.ideologieforschung.de/en/ Ideology Research]}-
* -{[http://www.gotoquiz.com/what_is_your_political_ideology Ideology Quiz]- Determines your political ideology}-
* -{[http://truth-out.org/opinion/item/12972-the-perverts-guide-to-ideology-how-ideology-seduces-us-and-how-we-can-try-to-escape-it ''The Pervert's Guide to Ideology'': How Ideology Seduces Us—and How We Can (Try to) Escape It]}-
* -{[http://www.autodidactproject.org/guidideo.html Ideology Study Guide]}-
* -{[http://www.marx2mao.com/Other/LPOE70ii.html#s5 Louis Althusser's "Ideology and Ideological State Apparatuses"]}-
* -{[http://dostoevskiansmiles.blogspot.com/2009/06/ideology-and-symbolic-power-between.html Ideology and Symbolic Power: Between Althusser and Bourdieu]}-
* -{Herbert Schnädelbach: [http://www.rote-ruhr-uni.com/cms/IMG/pdf/Schnadelbach_Ideologie.pdf ''Was ist Ideologie? Versuch einer Begriffsklärung.''] (PDF; 421&nbsp;kB) In: ''Das Argument.'' 50/1969.}-
* -{Jochen Vogt: [http://uni-essen.de/literaturwissenschaft-aktiv/Vorlesungen/hermeneutik/ideologiekritik.htm ''Ideologiekritik.''] In: Ders. (Hrsg.): ''Einladung zur Literaturwissenschaft.'' Essen 2003.}-
* -{Dieter Wolf: [http://www.dieterwolf.net/pdf/Warenfetisch_Geldfetisch_Sein_Bewusstsein.pdf ''Wie der Waren- und Geldfetisch den Zusammenhang von gesellschaftlichem Sein und Bewusstsein bestimmt.'']}-
 
{{Authority control}}
{{DEFAULTSORT:Идеологија}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ideologija”