Diskurs — разлика између измена

Termin "'''diskurzivne formacije'''" ([[Француски језик|francuski]]: ''formation discursive'') konceptualno opisuje redovne komunikacije (pisanu i usmenu) koje proizvode takve diskurse, kao što su neformalni razgovori. Kao filozof Mišel Fuko je primenio diskurzivnu formaciju u analizi velikih organa znanja, poput [[Politička ekonomija|političke ekonomije]] i [[Википедија:Natural history|prirodne istorije]]. <ref>[[Мишел Фуко|M. Foucault]] (1970) [1966]. ''[[The Order of Things]]''. [[Pantheon Books|Pantheon]]. [[International Standard Book Number|ISBN]] [[Посебно:BookSources/{{page|year=|id=ISBN 0-415-26737-4|0-415-26737-4]].pages=}}</ref><ref>''Compact Oxford Dictionary, Thesaurus and Wordpower Guide'' (2001). Oxford University Press, New York.</ref>

== Modernizam  ==

Modernisti su bili usmereni ka postizanju napretka i verovali su u postojanje prirodnih i društvenih zakona, koji bi se uopšteno mogli primenjivati da bi se razvilo znanje a samim tim i bolje razumevanje društva.<ref name=":1">J. Larrain (1994). "Ideology and cultural identity: Modernity and the third world presence". Cambridge: [[Polity Press]].</ref> Modernisti su bili zaokupljeni traganjem za istinom i stvarnošću i nastojali su da razviju teorije koje sadrže istinitost i predvidivost.<ref name=":2">[[Steven Best]] & [[Douglas Kellner]] (1997). The postmodern turn. [[The Guilford Press. {{page|year=1994|id=ISBN 1-57230-221-6.|pages=}}]]</ref> Stoga su diskurs smatrali neraskidivim u odnosu na govor ili način govora definišući diskurs funkcionalnim.<ref name=":3">Strega, 2005</ref> Diskurs i jezičke promene su uzrokovane napretkom ili potrebom da nastanu nove ili preciznije reči da bi se opisala nova otkrića, tumačenja ili sfere interesovanja.<ref name=":3" /> U savremenom dobu jezik i diskurs su odvojeni od moći i ideologije i kao takvi su shavaćeni kao prirodni produkti korišćenja zdravog razuma i napretka.<ref name=":3" /> Po Renijeru [[Модернизам|modernizam]] podstiče dalje uzdizanje liberarnih diskursa ljudskih prava, jednakosti, slobode i pravde, dok s druge strane ovakva retorika prikriva suštinsku nejednakost i ne uzima u obzir različitost.<ref>Regnier, 2005</ref>

[[Структурализам|Strukturalisti]], kao što su [[Фердинанд де Сосир|Ferdinand de Sosir]] i [[Жак Лакан|Žak Lakan]], zagovaraju da su sva ljudska delovanja i društvene strukture  povezane sa [[Језик|jezikom]] i da se mogu poimati kao sistemi povezanih elemenata.<ref name=":4">D. Howarth (2000). ''Discourse''. Philadelphia, Pa.: [[Open University Press]]. [[International Standard Book Number|ISBN]] [[Посебно:BookSources/{{page|year=|id=ISBN 0-335-20070-2|0-335-20070-2]].pages=}}</ref> Ovim se podrazumeva da pojedinačni elementi nekog sistema imaju značenje jedino kada se posmatraju u odnosu na strukturu kao celinu, i da se strukture kao takve mogu shvatiti kao potpune, samoupravne i promenljive tvorevine.<ref>D. Howarth (2000). ''Discourse''. Philadelphia, Pa.: [[Open University Press]]. p. 17. [[International Standard Book Number|ISBN]] [[Посебно:BookSources/{{page|year=|id=ISBN 0-335-20070-2|0-335-20070-2]].pages=}}</ref> Drugim rečima struktura je ta koja određuje značaj, značenje i ulogu pojedinačnih elemenata sistema. Strukturalizam je dao značajan doprinos našem razumevanju jezika i društvenih sistema.<ref>Sommers, Aaron. ''Discourse and Difference'' "University of New Hampshire Cosmology Seminar"</ref> [[Википедија:Course in General Linguistics|Sosirova teorija jezika]]  uopšteno ističe odlučujuću ulogu značenja i značaja u izgradnji ljudskog života.<ref name=":4" />

== Postmodernizam  ==

Francuski društveni teoretičar [[Мишел Фуко|Mišel Fuko]] razvio je pojam diskursa u njegovim ranim delima, naročito u ‘[[Википедија:The Archaeology of Knowledge|Arheologiji znanja]]’ 1972. U ‘''Diskurzivnim borbama u okviru društvenog blagostanja: Prikaz tinejdžerskog majčinstva''<ref>I. Lessa (2006). "Discursive struggles within social welfare: Restaging teen motherhood". ''British Journal of Social Work''. '''36''' (2): 283–298. [[Digital object identifier|doi]]:[https://doi.org/10.1093%2Fbjsw%2Fbch256 10.1093/bjsw/bch256].</ref>’, Lara Lesa rezimira Fukoovu definiciju diskursa kao ‘ sistema misli sastavljenog od ideja, stavova, načina delovanja, verovanja i dejstvovanja koji sistematski stvaraju subjekte i svetove o kojima govore’. Fuko prati ulogu diskursa u širim društvenim procesima legitimnosti i moći, naglašavajući stvaranje trenutnih istina, kako  one opstaju i koje odnose moći nose sa sobom. Fuko dalje teoretiše da je diskurs sredstvo pomoću koga odnosi moći proizvode govorne subjekte.<ref name=":3" /> On (1977, 1980) je tvrdio da su moć i znanje međusobno povezani, stoga je svaki ljudski odnos zasnovan na borbi i posredovanju moći.<ref>Power/Knowledge: Selected Interviews and Other Writings, 1972--1977. M Foucault. ''Selected interviews and other writings'' 1972,1977, 1980 - [[Pantheon Books|Pantheon]]</ref> Fuko je dalje tvrdio da je moć uvek prisutna i da samim tim može i da stvori i da kontroliše istinu.<ref name=":3" /> Diskurs je po Fukou (1977, 1980, 2003)  povezan sa moći jer funkcioniše po pravilima isključivosti. Na osnovu toga diskursom upravljaju objekti, o kojima se može govoriti, ritual, gde i kako neko može da govori, i oni privilegovani koji mogu da govore.<ref>[[Мишел Фуко|M. Foucault]] (1972). ''Archaeology of knowledge''. New York: [[Pantheon books|Pantheon]]. [[International Standard Book Number|ISBN]] [[Посебно:BookSources/{{page|year=|id=ISBN 0-415-28752-9|0-415-28752-9]].pages=}}</ref>  Stvarajući fraze ''moć-znanje'' Fuko (1980) je tvrdio da je znanje i stvaralac i stvaralaštvo moći. Objekat postaje ‘čvor u okviru mreže’. U njegovom delu ‘Arheologija znanja’ Fuko koristi primer knjige kako bi prikazao čvor u okviru mreže. Knjiga se ne sastoji od pojedinačnih reči na jednoj stranici, od kojih svaka ima značenje, nego je određena u sistemu referenci u odnosu na druge knjige, druge tekstove i druge rečenice. Značenje takve knjige je povezano sa većom, najbitnijom mrežom znanja i ideja na koju se i odnosi.