Ултраљубичасто зрачење — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
[[Датотека:BlackLightBulb4300ppx2.jpg|мини|десно|250px|Црно светло или УВ [[Флуоресцентна цев|флоуресцентна светиљка]]]]
 
'''Ултраљубичасто зрачење''' (скраћено УВ према {{јез-енг|ultraviolet}}) обухвата [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] са [[таласна дужина|таласним дужинама]] мањим од видљивог зрачења, али већим од оних које имају меки [[Рендгенски зраци|X-зраци]]. Дели се на блиско (380-200 [[метар|-{nm}-]], НУВ), далеко или [[вакуум]]ско (200-10 -{nm}-, скраћеница ФУВ или ВУВ) и екстремно (1-31 -{nm}-, скраћеница ЕУВ или XУВ) ултраљубичасто зрачење.<ref name="Lakowicz">{{Cite book|last= Lakowicz|first=Joseph R.|title=Principles of fluorescence spectroscopy|url=http://books.google.com/books?id=-PSybuLNxcAC|accessdate = 16. 4. 2011. |year=2006 |publisher=Springer|isbn=9780387312781|page=xxvi}}</ref>
 
Када се испитује његово деловање на људско здравље и околину, ултраљубичасто зрачење се обично дели на ''УВА'' (400-315 -{nm}-) или дуготаласно, ''УВБ'' (315-280 -{nm}-) или средњеталасно и ''УВЦ'' (< 280 -{nm}-) или краткоталасно ''(гермицидно)''.
Ред 22:
| volume = 76
| issue =6|pages=561-579
| year = 2002
| url = http://www.bioone.org/doi/abs/10.1562/0031-8655%282002%29076%3C0561%3AAHOUPF%3E2.0.CO%3B2
| doi =10.1562/0031-8655(2002)076<0561:AHOUPF>2.0.CO;2
Ред 34:
| volume = 38
| issue =|pages=1-4
| year = 1914
| bibcode = 1914ApJ....39....1L
| doi =10.1086/142050
}}</ref>
 
== Подела ==
[[Електромагнетски спектар]] ултраљубичастог светла се може поделити на велики број начина. Следећа подела је према предлогу [[Међународна организација за стандардизацију|међународног стандарда]], који одређује Сунчево зрачење (-{ISO-DIS-21348}-):<ref> ISO 21348 - "Process for Determining Solar Irradiances" [http://www.spacewx.com/ISO_solar_standard.html]</ref>
 
{|class="wikitable" border="1"
Ред 51:
|Ултраљубичасто А или дуготаласно подручје, (црно светло)
| УВА
|400&nbsp; -{nm}-&ndash;315&nbsp; -{nm}-
|3,10&ndash;3,94 -{eV}-
|-
| Блиско УВ
| НУВ
|400&nbsp; -{nm}-&ndash;300&nbsp; -{nm}-
|3,10&ndash;4,13 -{eV}-
|-
| Ултраљубичасто Б или средњеталасно подручје
| УВБ
|315&nbsp; -{nm}-&ndash;280&nbsp; -{nm}-
|3,94&ndash;4,43 -{eV}-
|-
| Средње УВ
| МУВ
|300&nbsp; -{nm}-&ndash;200&nbsp; -{nm}-
|4,13&ndash;6,20 -{eV}-
|-
| Ултраљубичасто Ц или краткоталасно подручје, (антимикробно светло)
| УВЦ
|280&nbsp; -{nm}-&ndash;100&nbsp; -{nm}-
|4,43&ndash;12,4 -{eV}-
|-
| Далеко УВ
| ФУВ
|200&nbsp; -{nm}-&ndash;122&nbsp; -{nm}-
|6,20&ndash;10,2 -{eV}-
|-
| Вакуумско УВ
| ВУВ
|200&nbsp; -{nm}-&ndash;100&nbsp; -{nm}-
|6,20&ndash;12,4 eV
|-
| Дубоко УВ
| ЛУВ
|100&nbsp; -{nm}-&ndash;88&nbsp; -{nm}-
|12,4&ndash;14,1 -{eV}-
|-
|Супер УВ
| СУВ
|150&nbsp; -{nm}-&ndash;10&nbsp; -{nm}-
|8,28&ndash;124 -{eV}-
|-
| Екстремно УВ
| ЕУВ
|121&nbsp; -{nm}-&ndash;10&nbsp; -{nm}-
|10,2&ndash;124 -{eV}-
|}
 
Када се разматра утицај УВ зрачења на здравље човека и на околину, спектар УВ зрачења се обично дели на на ''УВА'' (400-315 -{nm}-) зрачење, још названо дуготаласним или „црним“ светлом; ''УВБ'' (315-280 -{nm}-) зрачење, познато и као средњеталсно зрачење; и ''УВЦ'' (<&nbsp; 280&nbsp; -{nm}-), краткоталасно или „гермицидно“ зрачење.
 
У фотолитографији, ласерској технологији итд., израз ''дубоко ултраљубичасто'' или ''ДУВ'' односи се на таласне дужине испод 300 -{nm}-.
 
== Извори ултраљубичастог зрачења ==
[[Датотека:US $20 under blacklight.jpg|мини|десно|300px|right|Провера новчаница црним светлом]]
[[Датотека:Germicidal UV discharge tube glow.jpg|мини|десно|180px|Светло антимикробне светиљке]]
 
=== Природни извори ===
[[Сунце]] зрачи ултраљубичасто зрачење у подручју УВА, УВБ и УВЦ. [[Земља|Земљин]] [[озонски омотач]] зауставља 97 % – 99 % Сунчевог ултраљубичастог зрачења, у подручју УВА и УВБ, да стигне до површине Земље. Од ултраљубичастог зрачења које стигне до површине Земље, готово све отпада на УВА зрачење.<ref> [http://www.nas.nasa.gov/About/Education/Ozone/ozonelayer.html] "Ozone layer", 2007.</ref>
 
Обично прозорско стакло је 90 % прозирно за УВА зраке, али зауставља 90 % мање таласне дужине. Силикатно или [[кварц]]но [[стакло]] је прозирно за сво ултраљубичасто зрачење, па чак и за вакуумско УВ зрачење.<ref> "Soda Lime Glass Transmission Curve" [http://www.sinclairmfg.com/datasheets/sodalimecurve.htm]</ref> <ref> "B270-Superwite Glass Transmission Curve" [http://www.pgo-online.com/intl/katalog/curves/B270_kurve.html]</ref><ref> "Selected Float Glass Transmission Curve" [http://www.pgo-online.com/intl/katalog/curves/whitefl_kurve.html]</ref>
 
Вакуумско УВ зрачење означава подручје од 100 до 200 -{nm}-, у којем је ваздух потпуно непрозиран. Та непрозирност се јавља због снажне апсорпције или упијања [[кисеоник]]а у ваздуху. У производњи [[полупроводник]]а се користи светлост таласне дужине мање од 200 -{nm}-, па се мора радити у гасу који не садржи кисеоник.
Ред 117:
Екстремно УВ зрачење је карактеристично за снажну реакцију са [[атом]]има: таласне дуљине изнад 30 -{nm}- избацују [[Ковалентна веза|валентне]] [[електрон]]е и [[Јонизација|јонизују]] атоме, док фотони таласне дужине мање од 30 -{nm}- реагују са електронима у унутрашњим енергетским нивоима и са [[Атомско језгро|језгром]].
 
=== Црно светло ===
Црно светло зрачи светиљка која емитује у дуготаласном УВ светлу (дужина таласа око 360 -{nm}-) и врло мало видљиве светлости. Назива се и УВ флоуресцентна светиљка. Користе се да би побудиле [[флуоресценција|флуоресценцију]], да открије УВ боје (провера новчаница) или рецимо да открије [[урин]]. Користи се и код уређаја за привлачење [[Комарци|комараца]]. Неке светиљке не користе флуоресцентну материју, него врло скупо стакло, познато као Вудово стакло, које служи као филтер. Црно светло се емитује са малом снагом и у подручју УВА зрачења, те не узрокује опекотине на кожи и [[рак коже]].<ref> "Compiled from various Philips, Osram and Sylvania Lighting Catalogues"</ref>
 
=== Антимикробна флуоресцентна светиљка ===
[[Жива]] под ниским притиском емитуја 65% од укупног зрачења, на 254 -{nm}- линији и 10 – 20% на линији 185 -{nm}-. Ова светиљка нема флоресцентни премаз. Она заснива своје деловање на чињеници да ултраљубичасто зрачење убија већину [[Микроорганизми|микроорганизама]] или микроба. Такве светиљке не садрже флуоресцентну материју, тако да више личе на [[Тињалица|тињалицу]]. Цеви се састоје од аморфног (растопљеног) [[кварц]]а, који пропуста УВ зраке добијене од емисије живе. Такве светиљке не само да убијају микроорганизме, него претварају део [[кисеоник]]а у [[озон]]. Оне могу оштетити [[Око|очи]] и [[Кожа|кожу]], па је обавезна [[Заштита на раду|заштита код рада]] са антимикробном флуоресцентном светиљком. [[Геологија|Геолози]] их користе за откривање неких врста [[Минерали|минерала]]. Користе се и код неких -{[[EPROM]]}- брисача. Те светиљке имају ознаку -{G}- (енгл. -{''germicidal lamps''}-).
 
=== Ултраљубичаста светлећа диода (-{UV LED}-) ===
[[Светлећа диода|Светлеће диоде]] се могу произвести да раде у ултраљубичастом подручју, иако су ограничене за таласне дуљине испод 365 -{nm}-. У индустрији се користе за сушење и отвдњавање, те за дигиталне [[Штампач|принтере]].
 
=== Ултраљубичасти ласери ===
УВ ласерске диоде и УВ [[ласер]]и са чврстом језгром се производе за емитовање УВ зрачења, са таласим дужинама 262, 266, 349, 351, 355 и 375 -{nm}-. УВ ласери се користе у индустрији за ласерско гравирање, у медицини за дерматологију и очну хирургију (за поправљање вида) и за сигурне комуникације.<ref> Marshall Chris: "A simple, reliable ultraviolet laser: the Ce:LiSAF", publisher = Lawrence Livermore National Laboratory, 1996., [https://www.llnl.gov/str/Marshall.html]</ref>
 
=== Плинске светиљке ===
[[Аргон]]ске и [[деутеријум]]ске светиљке са електричним пражњењем, користе се као извор ултраљубичастог зрачења, са или без отвора.<ref> [http://ts.nist.gov/MeasurementServices/Calibrations/upload/SP250-3.pdf], Klose Jules Z., Bridges J. Mervin, Ott William R.: "NBS Measurement Services: Radiometric Standards in the VUV", journal=NBS Special publication, 1987., publisher=US Dept. of Commerce</ref>
 
== Ултраљубичасто зрачење и здравље људи ==
[[Датотека:Salade de jambon cru et saumon fume.jpg|мини|250px|десно|Риба је изврстан извор витамина Д]]
[[Датотека:Sun burn.JPG|мини|250px|десно|Опекотине од Сунчевог зрачења]]
[[Датотека:DNA UV mutation.svg|мини|250px|desno|Ултраљубичасти фотони оштећују ДНА молекуле код живих организама, на разне начине. Најчешћи облик оштећења је када се базе тимина вежу међусобно, уместо на различите стране ланца. Тај „тимински димер“ ствара испупчења, која искривљују ДНА молекул, па он не може нормално да функционише.]]
[[Датотека:Psoriasis on back.jpg|мини|250px|desno|PсоријазаРсоријаза на леђима]]
[[Датотека:Vitiligo03.jpg|мини|250px|десно|Витилиго]]
[[Датотека:Melanoma.jpg|мини|250px|десно|Малигни меланом]]
Ред 143:
[[Датотека:A Young Hare, Albrect Durer.jpg|мини|250px|десно|Акварел је врло осетљив на УВ зрачење]]
 
=== Витамин Д ===
[[Витамин Д]] или калциферол је антирахитични витамин, а често се назива и витамином Сунца. Заједно са паратиреоидним хормоном регулише концентрацију [[калцијум]]ских јона у [[Крвна плазма|крвној плазми]]. Група витамина Д обухвата 7 витамина, али кад се говори о витамину Д у ужем смислу мисли се на смесу витамина '''Д2''' ([[ергокалциферол]]) и '''Д3''' ([[холекалциферол]]). [[Ергостерол]] (провитамин ергокалциферола) је биљног порекла, док је [[7-Дехидрохолестерол|7-дехидрохолестерол]] (провитамин колекалциферола). Најчешће су то бели кристали. Витамин Д је практично нерастворан у води, али се раствара у [[алкохол]]у, [[хлороформ]]у и [[етар|етру]], те у биљним уљима. Није стабилан у кристалном стању па се често налази у уљним растворима, који су стабилни.
 
Ред 152:
Применом великих доза витамина Д долази до поремећаја у матаболизму калцијума те су први симптоми хипервитаминозе везани уз хиперкалцијемију. То су умор, пробавне сметње, губитак тежине, анемија па и депресија. Долази и до додатног таложења калцијума у [[Бубрег|бубрезима]] и [[Гуштерача|гуштерачи]]. Врло је тешко предозирати се Д витамином.
 
=== Излагање Сунцу ===
Иако ултраљубичасто зрачење има важну корисну улогу у стварању витамина Д, нужног за равнотежу калцијума у организму, има и својих штетних деловања. Пажњу на могуће штетно деловање [[Сунчева светлост|Сунчевог зрачења]] на људску [[кожа|кожу]] ваља обратити кад је посреди ултраљубичасто зрачење типа УВА и УВБ, а УВЦ апсорбује [[озон]] у горњим слојевима атмосфере и углавном не допире до површине Земље, осим код битно оштећеног озонског слоја (тзв. [[озонске рупе]]).
 
Ред 168:
* Препланулост из соларијума једнако је опасна.
* Облачно време не значи да заштита коже није потребна, јер УВА зраци лако пролазе кроз облаке.
* Треба чувати рефлектирајућег зрачења с површине воде или снега зими.<ref> [http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak/907/ „Заштита од сунца нужна током летних месеци“, „Ваше здравље“]</ref>
 
Готово 80 посто средстава за заштиту коже од УВ зрачења су у облику емулзија на основи водених, алкохолних или уљних раствора, а остала су средства у облику крема и гелова. Заштитне материје у тим средствима апсорбирају, а у неким случајевима распршују и рефлектују УВ зраке. Најчешће примењиване материје су оне које апсорбирају УВ зрачење таласних дужина око 300 -{nm}- (тј. УВБ зрачење) ради заштите од сунчаних опеклина (црвенила), а допуштају пролаз УВА зрачења због пигментације коже.
Ред 180:
Већина производа на тржишту има заштитне факторе између 15 и 25, а у неким се земљама појављују и средства с већим заштитним факторима. Они изнад 40 немају смисла, јер већ заштитни фактор 33 филтрира 97 посто УВБ зрачења.
 
Заштита од УВА зрачења једнако је важна као и заштита од УВБ зрачења, али како је штетно деловање УВА зрачења неприметно (јер не изазива црвенило коже као УВБ), то је опасност од њега заправо већа. Међутим, за ту врсту ултраљубичастог зрачења (УВА), која у каснијој доби такође изазива рак коже, не постоје методе мерења делотворности заштите. Засад на тржишту има врло мало тестираних и одобрених делотворних материја за заштиту од УВА зрачења, па код избора треба обратити пажњу на ступањ заштите од УВА зрачења.<ref> [http://sites.google.com/site/stjepansaban/opasnostiljeta „Опасности лета“, Стјепан Шабан, дипл.инг.]</ref>
 
=== Медицинска примена УВ зрачења ===
УВ зрачење се користи за лечење кожних болести, као што је [[псоријаза]] и [[витилиго]]. Псоријаза је реативно честа кожна болест и од ње болује од 1-5% популације. Најчешће не ствара веће проблеме оболелом. Оно што је важно у терапији псоријазе је излагање УВ зрачењу, било природним изворима - Сунчева светлост или вештачким изворима - УВ светиљке. Излагање сунцу је у већини случајева делотворно.<ref> [http://www.zdravakrava.hr/diskusije/clanak/186/kako-lijeciti-psorijazu] "Kako liječiti psorijazu?", prim. mr. sc. Antica Soldo </ref>
 
-{PUVA}--терапија или фотохемотерапија подразумева локално или системско наношење фотосензибилизатора псоралена, а потом обасјавање коже УВА зрацима. Након открића ''ускоспектралне фототерапије'' ређе се примењује у лечењу витилига. Наиме, сматра да је до постизања естетски прихватљивог успеха просечно потребно 150-200 сеанси обасјавања, што може бити повезано са повећаним ризиком од настанка преканцероза и карцинома коже. Од открића ускоспектралне (енгл. -{''narrow-band''}-, 311 -{nm}-) УВБ фототерапије, она постаје најчешћи облик лечења генерализованог витилига те замењује до тада најчешће примењивану -{PUVA}--терапију (фотохемотерапију. Трајање поједине терапије је врло кратко, у почетку тек двадесетак секунди, након чега се време обасјавања постепено повисује до неколико минута. Ускоспектрална фототерапија у лечењу витилига спроводи се 2 до 3 пута недељно, лечење траје од 6 месеци до године дана, а понекад и више. Уколико не дође до почетне репигментације унутар прва 3 месеца од почетка фототерапије сматра се да фототерапија није делотворна те се са истом прекида. За време обасјавања болесник носи заштитне наочаре које спречавају иритацију очију. Након терапије може се појавити благо црвенило коже што је показатељ да је примењена примерена терапијска доза УВБ зрачења. Уколико дође до јачег црвенила коже, саветује се смањење дозе обасјавања. Код око 50% болесника долази до поновног враћања већег дела пигмента, иако је потпуна репигментација ретка.<ref>[http://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/16904/Lijecenje-vitiliga.html "Liječenje vitiliga"], Doc. dr. sc. Romana Čeović, dr. med., specijalist dermatovenerolog </ref>
 
=== Штетно деловање УВ зрачења ===
Превелико излагање УВБ зрачењу може изазвати акутно оштећење коже (еритем - црвенило) у облику опекотина, које доводи до дегенерације коже, њеног старења, а може изазвати и рак коже, због оштећења гена за обнову ћелија коже. Ултраљубичасто зрачење типа УВА продире у дубље слојеве коже узрокујући оштећења и могући развој рака коже у каснијој фази живота. УВЦ зрачење има највећу енергију и зато је најопаснија врста УВ зрачења. Пре се врло мало пажње посвећивало УВЦ зрачењу, јер атмосфера упија готово све што нам стигне са Сунца. Међутим, неки уређаји ([[стерилизација]]) користе ту врсту зрачења и треба бити врло опрезан код руковања с њима. <ref> C. Michael Hogan. 2011. [http://www.eoearth.org/article/Sunlight?topic=49585 ''Sunlight'']. eds. P.saundry & C.Cleveland. Encyclopedia of Earth. </ref>
 
=== Кожа и УВ зрачење ===
УВ зрачење врло брзо делује на нашу кожу. Тек је неколико минута излагања сунцу довољно за настанак непосредне пигментације. Исто је тако и за синтезу витамина Д у нашој кожи потребно пет минута дневно, док је за појаву соларног црвенила на кожи довољно неколико сати. Ако су у питању месеци и године излагања Сунцу, утицај УВ зрачења је најнеповољнији – кожа стари, губи еластицитет и може доћи до настанка карцинома коже.
 
Ред 199:
У хронична деловања УВ зрачења убраја се фотостарење које заправо почне с нашим рођењем. Затим су ту хронични актинични дерматитис, разне преканцерозе, лентиго соларис, -{''keratosis actinica''}-, тумори коже (карцинома -{''basocellulare''}- и -{''spinocellulare''}-), мезенхимални тумори коже, лимфом коже и најопаснији, најмалигнији од њих – меланома.
 
[[Меланом|Малигни меланом]] је најзлоћуднији тумор коже и слузокоже. Настаје малигном преображајем меланоцита базалног слоја нашег епидерма и за његов настанак најважнији су чиниоци животне средине, односно УВ зрачење и генетска компонента. У 50 посто случајева развија се на клинички непромењеној кожи, а у 35-50 посто случајева злоћудни меланом настаје преобразбом младежа на нашој кожи. У целом свету у порасту је и број случајева оболелих од меланома, али и број смртности од меланома.<ref> [http://www.ordinacija.hr/zdravlje/zdravlje-koze/kako-uv-zracenje-djeluje-na-kozu/ "Kako UV zračenje djeluje na našu kožu?"], prim. mr. sc. Branislava Resanović, dr. med. spec. zdravstvene ekologije </ref>
 
=== Очи и УВ зрачење ===
УВА зрачење може допрети до [[ Мрежњача|мрежњаче ока]], стога дуготрајно излагање може увелико да повећа опасност од дегенерације жуте пеге. Штета од УВА-зрачења је кумулативна, па се препоручује ношење сунчаних [[Наочаре|наочара]].
 
УВБ зрачење чини тек 10% од укупног ултраљубичастог зрачења које долази до Земље, међутим управо оно представља највећу опасност за здравље човека те може узроковати највећу штету вашим очима. Превелико излагање УВБ-зрачењу може да оштети [[ Рожњача|рожњачу]] и да изазове болно стање, врсту упале рожњаче која се назива фотокератитис.
 
УВЦ зрачење блокира [[озонски омотач]] и тренутно не представља непосредну претњу.
Ред 221:
Сунце се зими налази у нижем положају на небу у односу на положај током лета. То може узроковати још већу изложеност штетним УВ зрацима. Због рефлективне природе [[снег]]а, према неким проценама чак до 85% сунчевих УВ зрака бива рефлектовано од његове површине. У врло кратком року, ти УВ-зраци могу да узрокују сунчане опекотине на површини ока које се још називају и снежно слепило, а представљају велики проблем скијашима и осталим спортистима на снегу.
 
Без заштите очију, рефлексија сунчевих зрака може у само недељу дана да узрокује оштећења на рожњачи. Како би се очи заштитиле од могућег оштећења, препоручује се ношење сунчаних наочала с антирефлективним, поларизираним сочивима које блокирају 100% УВ зрачења.<ref> [http://www.plivazdravlje.hr/aktualno/clanak/2571/Sunce-i-oci.html] "Sunce i oči", Dr. sc. Nadežda Bilić, dr. med., specijalist oftalmolog </ref>
 
=== Пропадање и разградња полимера, пигмената и боја ===
Многи [[полимер]]и бледе, пропадају и разграђују се под утицајем УВ зрачења и зато је потребно ставити додатно УВ апсорбере да штите полимере. Осим тога, многи [[пигмент]]и и [[Боја|боје]] упијају УВ зрачење, те мењају боју, тако да [[Сликарство|уметничке слике]] (посебно [[акварел]]) и [[текстил]] требају да имају додатну заштиту од Сунчевог зрачења и [[Флуоресцентна цев|флуоресцентних светиљки]].<ref> R. V. Lapshin, A. P. Alekhin, A. G. Kirilenko, S. L. Odintsov, V. A. Krotkov: "Vacuum ultraviolet smoothing of nanometer-scale asperities of poly(methyl methacrylate) surface", journal=Journal of Surface Investigation. X-ray, publisher=Pleiades Publishing, [http://www.nanoworld.org/homepages/lapshin/publications.htm#vacuum2010][http://www.nanoworld.org/homepages/lapshin/publications.htm#vacuum2010 Russian translation] 2010.</ref>
 
== Примена УВ зрачења ==
[[Датотека:RBC Visa UV.jpg|мини|десно|250px|Птица се појављује на ВИСА кредитиним картицама под УВ светиљкама]]
[[Датотека:XeTube.jpg|мини|десно|250px|Ксенонова светиљка]]
Ред 234:
 
Примена УВ зрачења према таласним дужинама: <ref>[http://www.s-et.com/applications/wavelength.html UV applications]</ref>
* '''13,5&nbsp; -{nm}-''': Екстремна УВ литографија
* '''230-400&nbsp; -{nm}-''': Оптички давачи, разни електронски инструменти
* '''230-365&nbsp; -{nm}-''': Праћење ознака, као што је [[цртични код]] (баркод)
* '''240-280&nbsp; -{nm}-''': [[Дезинфекција]], уништење највећег броја нежељених микроорганизама на површинама и у води (ДНК или [[дезоксирибонуклеинска киселина]] има вршну вредност ([[Винов закон померања]]) на 260 -{nm}-)
* '''250-300&nbsp; -{nm}-''': Форензичка анализа, откривање лекова и дрога
* '''270-300&nbsp; -{nm}-''': Анализа [[Беланчевине|бјеланчевина]], ДНК редослед, проналажење лекова
* '''280-400&nbsp; -{nm}-''': Медицинско снимање ћелија
* '''300-400&nbsp; -{nm}-''': [[Светлећа диода|Светлеће УВ диоде]] (-{LED}-), органске светлеће УВ диоде (-{OLED}-) и полимерне светлеће УВ диоде (-{PLED}-)
* '''300-365&nbsp; -{nm}-''': Очвршћивање полимера и сушење тонера код принтања
* '''300-320&nbsp; -{nm}-''': Фотохемотерапија у медицини
* '''350-370&nbsp; -{nm}-''': Уређаји за привлачење комараца (комарце највише привлачи УВ зрачење са таласном дуљином 365 -{nm}-)<ref>[http://www.pestproducts.com/uv_light.htm Pestproducts.com]</ref>
 
=== Осигурање ===
За спречавање [[Кривотворење|кривотворења]] важних докумената ([[Кредитна картица|кредитне картице]], [[Возачка дозвола|возачке дозволе]], [[пасош]]а), додатно се ставља водени жиг, који је видљив само под УВ светиљкама. Визе и налепнице, које се стављају у пасош, садрже многе детаље који су невидљиви код видљиве светлости, али врло добро се уочавају под УВ светиљкама. Новчанице имају углавном додатна влакна у боји, видљивом само под УВ светиљкама.
 
Неке врсте спрејева против нападача, остављају невидљиво УВ бојило, које је врло тешко испрати, да би помогло полицији код откривања касније.<ref> [http://www.worthprotectionsecurity.com/how-to-use-pepper-spray.htm "Pepper Spray FAQ" ]</ref>
 
=== Форензика ===
УВ светиљке помажу форензичарима за откривање телесних течности, као што су крв, слина, урин или жуч.<ref> [http://wiki.benecke.com/index.php?title=2008_The_Open_Forensic_Science_Journal:_Detection_of_Semen_%28Human_and_Boar%29_and_Saliva_on_Fabrics_by_a_Very_High_Powered_UV-/VIS-Light_Source] "Detection of Semen (Human and Boar) and Saliva on Fabrics by a Very High Powered UV-/VIS-Light Source" Anja Fiedler, Mark Benecke, 2009.</ref>
 
=== Флуоресцентне светиљке ===
[[Флуоресцентна сијалица|Флуоресцентне светиљке]] стварају УВ зрачење [[Јонизација|јонизирањем]] живе под ниским притиском, која има таласну дужину од 253,7 -{nm}- и 185 -{nm}-. Те фотоне затим упијају електрони у флуоресцентном слоју, на унутрашњој страни цеви, који емитирају [[фотон]]е у видљивом подручју за људско око. Флуоресцентне светиљке које немају флуоресцентни слој или је оштећен, врло су опасне за здравље људи. Остали извори УВ зрачења су [[ксенон]]ове [[Електролучна светиљка|електролучне светиљке]], [[деутеријум]]ске електролучне светиљке, [[жива]]-ксенонске електролучне светиљке, метал-халидне електролучне светиљке и [[волфрам]]-[[Халогени елементи|халогене]] жарне светиљке.
 
=== Астрономија ===
У [[астрономија|астрономији]], врло топли објекти првенствено емитују УВ зрачење (види [[Винов закон померања]]). Будући да [[Озонски омотач|озонски омотач]] зауставља већи део УВ фреквенција, знатан број УВ опсерваторија се налази у [[свемир]]у.
 
=== Биолошка посматрања и контрола епидемија ===
Неке животиње, као што су птице, гмизавци и инсекти (пчеле), могу да виде у блиском УВ подручју (300 – 400 -{nm}-). Многе воћке, цвеће и семенке су осетљивије на УВ зрачење од људског ока. Шкорпиони светле под УВ светиљком. Неке птице имају перје које се боље види у УВ подручју. Урин и остале телесне течности код неких животиња, као код пса, мачака, па и људи, се боље виде под УВ светиљкама. Трагови урина глодара се могу пратити под УВ светлом, како би се спречило њихово ширење у људским насељима. Лептири користе ултраљубичасте ознаке код препознавања супротних полова.
 
=== Спектрометрија ===
Спектроскопија вакуумског УВ зрачења користи ултраљубичасто зрачење кратке таласне дужине, знано као вакуумско ултраљубичасто зрачење (200 -{nm}- – 100 -{nm}-), као медијум проучавања. Ово зрачење узрокује пубуђење електрона у висока енергијска стања: тзв. [[Ридбергова формула|Ридбергове]] орбитале. Ова спектроскопија се користи за проучавање високопобуђених молекула. Објекти који емитирају ултраљубичасто зрачење морају бити загрејани на екстремно високе температуре, па се користе у астрономији за проучавање врућих звезда, звзданих [[корона]] и врућих [[маглина]].
 
=== Хигијена и УВ зрачење ===
УВ светиљке се користе за откривање органских талога, где чишћење [[Санитарно инжењерство|санитарија]] није добро обављено. Урин и фосфати се лако откривају. Користи се у болницама, хотелима, јавним санитаријама и у индустрији.
 
Ред 273:
Ултраљубичаста лампа се користи и у анализи [[минерал]]а, [[драго камење|драгог камења]], рецимо приликом утврђивања аутентичности колекционарских узорака. Под видљивом светлошћу узорци могу изгледати исто али обасјани ултраљубичастим зрацима флуоресцирају различито. Или могу да покажу разлике у флуоросценцији када се обасјају дуготаласним или краткоталасним ултраљубичастим зрацима. UV флуоросцентне боје навелико се користе у биохемији и криминолошким истрагама. Најопзнатији представник у биохемији је можда [[Зелени флуоресцентни протеин|зелено флуоресцирајући протеин]] (-{''GFP''}- од енглеског -{''Green Fluorescent Protein''}-) који се често користи као генетички обележивач. Многе супстанце, рецимо [[протеин]]и, знатно апсорбују у УВ спектралној области што је од огромне практичне важности у биохемији и сродним областима. Зато су УВ спектрофотометри обавезни део биохемијске лабораторијске опреме.
 
=== Фотолитографија ===
УВ зрачење се користи у фотолитографији, која се примењује у производњи [[полупроводник]]а, [[Интегрисано коло|интегрираних кола]] и [[Штампана плоча|штампаних плоча]]. <ref> [http://www.almaden.ibm.com/st/chemistry/lithography/deep_uv/ "Deep UV Photoresists"]</ref>
 
=== Провера електричне изолације ===
УВ светиљке могу открити коронарно пражњење на електричним апаратима, што обично оштећује изолацију код [[Електрични проводник|електричних проводника]].<ref> [http://www.seeing-corona.com/ "Corona - The Daytime UV Inspection Magazine"]</ref>
 
=== Стерилизација ===
[[Стерилизација]] ултраљубичастим зрачењем - оштећује [[Дезоксирибонуклеинска киселина|ћелијске нуклеинске киселине]] и на тај начин делује гермицидно. Користи се за стерилизацију просторија. Штетно делује на вид, па се не сме користити у просторијама у којима се налазе људи.
 
=== Стерилизација воде за пиће ===
Делотворна и сигурна алтернатива хемијским методама дезинфекције воде је стерилизација воде ултраљубичастом светлошћу.
 
Давне 1878. примећено је да Сунчева светлост делује антибактеријски. Каснија испитивања показала су да антибактеријски учинак Сунчеве светлости не долази од видљиве већ од невидљиве светлости таласних дужина од 100 do 400 -{nm}-, а најбољи резултате постижу УВЦ зраци при таласној дужини од 254 -{nm}-. УВЦ зраци наведене таласне дужине мењају генетски ДНК материјал ћелија тако да бактерије, вируси, алге и други микроорганизми губе способност репродукције. Присутни микроорганизми угину, а с тим и ризик од болести које они могу изазвати. Управо ова чињеница искориштена је код УВ стерилизатора где се УВЦ зраци добијају вештачким путем помоћу кварцних лампи са живиним парама.
 
Централни део УВ стерилизатора је УВ светиљка, коју чини кварцна цев у којој се налази одређена количина живе. Стављањем лампе под напон долази до стварања електричног лука који континуирано побуђује атоме живе који емитују енергију [[таласна дужина|таласне дужине]] 254 -{nm}-. Стерилизација воде се одвија тако да [[вода]] тече у танком слоју око кварцне цеви у којој се налази УВ лампа при чему вода прима одређену количину енергије. <ref> [http://www.aquapur.hr/tehnologije/Sterilizacija_vode/index.hr.html „Стерилизација воде“]</ref>
 
=== Производња хране ===
Код производње хране захтев је да се што мање користи топлотна обрада хране, како би она остала што свежија. Због тога се све више користи [[пастеризација]] са УВ светиљкама.<ref>[https://www.rulfsorchard.com/index.php?option=com_rsgallery2&page=inline&id=8&Itemid=34 Rulfsorchard]</ref>
 
=== Уређаји за откривање пламена ===
УВ уређаји за откривање [[пламен]]а су осетљиви на већину пламена, укључујући угљоводонике, сумпор, водоник, амонијак итд. Уређаји за откривање пламена који имају и УВ и инфрацрвене даваче, су пуно сигурнији у раду.
 
Ред 319:
| volume = 140
| issue = 7
| pages = 819–824
|date= 2004
| url = http://archderm.jamanetwork.com/article.aspx?articleid=480678
Ред 332:
| volume =76
| issue =6
| pages =561–569
| year =2002
| url =http://www.bioone.org/doi/abs/10.1562/0031-8655(2002)076%3C0561%3AAHOUPF%3E2.0.CO%3B2
| doi = 10.1562/0031-8655(2002)0760561AHOUPF2.0.CO2
Ред 351:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ultraviolet light}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Lakowicz|first=Joseph R.|title=Principles of fluorescence spectroscopy|url=http://books.google.com/books?id=-PSybuLNxcAC|accessdate = 16. 4. 2011. |year=2006 |publisher=Springer|isbn=9780387312781|page=xxvi}}
* -{FIGAWA-Arbeitsblatt: [http://www.figawa.de/download/figawa.de/fb_wasser/fg_wasseraufbereitung/ak_uv-wasserbehandlung/dokumente_ak_uv-wasserbehandlung/2009-08-25_einsatz_von_uv-geraeten/ Einsatz von UV-Geräten zur Schwimm- und Badebeckenwasserbehandlung]}-
* -{[http://blog.mineralium.com/uv-lampen-in-der-praxis/ UV-Lampen in der Praxis]}-