Ресава (река) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
[[Слика:Serbia Great Morava basin.png|мини| Resava u slivu Velike Morave]]
{{сређивање}}
[[Слика:Serbia Great Morava basin.png|мини| Resava u slivu Velike Morave]]
'''Reka Resava''' je najduža desna pritoka Velike Morave. Dugačka je oko 70 km. Protiče kroz [[Opština Despotovac|opštine Despotovac]] i [[Opština Despotovac|Svilajnac]]. Nastaje od Zlotske reke i Bobovačkog potoka. Izvorište je na preko 1100 metara nadmorske visine, a ušće na 94 metara.
 
Gornji deo sliva Resave je tipična kompozitna dolina, sastavljena od niza kotlinica, proširenja razdvojena klisurama i kanjonima. Prva u nizu klisura je Manasijska klisura. Zatim se ulazi u stenjevačko-dvorišku kotlinu, pa u strmostensko-stenjevačku klisuru dugu 6 kilometara, čije strane nisu tako visoke, ali su strme. Rečna dolina se zatim širi u omanju Strmostensku kotlinu (Lisine), gde se stižu doline resavskih pritoka.
 
Dva kilometara uzvodno od Strmostena nalazi se Malo Vrelo. Bojenjem vode je utvrdjenoutvrđeno da malo vrelo hrani ponornica Recke koja teče kroz istoimenu uvalu sa vrha Beljanice i ponire u veliki zjapeći otvor - Ivkov ponor. U kotlinici Lisine stiču se pritoke Resava - Kločanica - Suvaja i Čemernica. Kločanica - Suvaja je reka ponornica. Izvire na Kučaju i 6 kilometara pre nego što se ulije u Resavu potpuno presuši i odatle nastaje kanjon u Gornjoj Resavi. Strane su vertikalne i visoke preko 450 metara. Deo kanjona je pokriven blokovima stena i naslagama šiparskog materijala. Strane kanjona Suvaje su izbušene mnogim pećinama.
 
Druga pritoka u kotlini Lisine, Čemernica, izgradila je klisuru usečenu u više metara visokim krečnjačkim odsecima Beljanice. Sa litica se spuštaju tocila koja se završavaju lepezasto razvijenim šiparima. Iznad šipara često se javljaju otvori pećina kojima je izbušena unutrašnjost krečnjaka Beljanice, a u podnožju krečnjačkih odseka, na dodiru sa vododržljivom podlogom, izbijaju snažna krška vrela.
 
Jedna od takvih je Vrelo koje izvire nedaleko od Lisine, ispod strmih odseka Radoševe pećine. To je hladna, bistra voda temperature 8°-{C}-, izbija iz krečnjaka i slapovito se sliva niz krečnjačke blokove, gradeći Vrelski potok. Na toku Velikog vrela najatraktivniji je Vrelski vodopad, koji se smatra najvišim u Srbiji.
 
Vodopad na Velikom Vrelu je dragulj Gornje Resave. Nalazi se u podnožju Sokolice, vrha Beljanice, na oko 400 metara nadmorske visine. Penušava, bistra i hladna voda najpre preko malih bigrenih kaskada (gornji vodopad visine 0,5 metara, srednji vodopad visine 2 metara i donji vodopad visine 2,8 metara), a zatim niz vertikalni bigreni odsek visok 20 metara, voda se stropoštava uz veliku buku u dubok amfiteatar vertikalnih strana. Na dnu amfiteatra nalazi se jezero duboko oko 5 metara. Od vodene magle, nastale stropoštavanjem vode, pri suncanom vremenu nastaje efekat duge. U blizini toka ušća Velikog vrela u Resavu, nalazi se i najviši vodopad na Resavi - Buk, sa dubokim virom Zelenikom. Ovde reka pada uz veliku buku, sa visine od 3 metra u dubok vir zelene boje, zbog čega je dobio ime Zelenik.
 
U ovom kraju razvijen je i lovni turizam. Stoletne bukove šume - Vinatovaca stavljene su pod zaštitu kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, a tu je i lovište „Južni Kučaj“.
 
Sledeći uzvodno tok Resave izmedjuizmeđu Beljanice i Kučaja duboko su usečene još dve kanjonske doline: Sklop i Glopska dolina.
 
[[Категорија:Реке Србије]]