Владан Недић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м уређивање
уређивање
Ред 4:
Владан Недић ([[10. јул]]а [[1920]]. Паласковац, [[Шумадија]]. - [[18. септембар|18.септембра]] [[1975]]. [[Београд]])
 
Отац му се звао Мирослав Недић, а мајка Славка Недић (Благојевић) и обоје су били учитељи. Основну школу је завршио у [[Смедерево|Смедереву]], а гимназију у [[Смедерево|Смедереву]] и [[Београд]]у ([[1938]].). [[Југословенска књижевност|Југословенску]] и [[руска књижевност|руску књижевност]] студирао је на Филозофском[[Филозофски факултет|филозофском факултету]] у Београду[[Београд]]у ([[1938]]-[[1941]]). Од новембра [[1944]]. до марта [[1946]]. године био је у [[ЈНА]]. Дипломирао је [[1946]]. године. Једно време био је библиотекар у БиблиотециБиблиотека Друштва за културну сарадњу Југославије и СССР и у Централној библиотеци САНУ. На Филозофском факултету у Београду био је асистент за [[народна књижевност|народну књижевност]], доцент, ванредни и редовни професор. Држао је предавања на Филозофском факултету у Новом Саду и Приштини. Оженио се 1946. године Надеждом Јовановић и са њом је имао две кћери.
 
Припада генерацији послератних историчара књижевности. Објавио је велики број расправа, студија и прилога о појединим писцима и појавама у српској књижевности. Две највеће области његовог деловања биле су [[књижевност ХIХ и ХХ века]] и [[народна поезија]]. У његов [[књижевноисторијски рад]] укључени су велики број библиографија, научних приказа и стручних реферата, више критичких издања народних песама, антологија усменог лирског песништва, као и неколико избора из књижевних дела наших писаца (Његоша, Змаја, Лазе Лазаревића, Ћоровића и Ракића).
 
Владан Недић није био само књижевни историчар. Његов књижевни рад започео је 1941. године приказом три нове књиге два наша велика писца:[[ Стеван Сремац|Стевана Сремца ]]|и [[Лаза Костић|Лазе Костића]], а наставио се преводилачком делатношћу, делатношћу књижевног критичара и хроничара књижевности (преводи из руске и украјинске књижевности, огледи о писцима тих књижевности и прикази њихових дела). Годинама је уређивао научне часописе („Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор“фолклор]]“, „Ковчежић“), учествовао је и у изради [[критичко издање|критичког издања]] Сабраних дела [[Вук Стефановић Караџић|Вука Стефановића Караџића]] и осталих српских писаца. Све до своје смрти, заједно са Радованом Самарџићем, био је уредник [[Српски биографски речник|Српског биографског речника]].
 
Специфичност његове методе огледа се у томе да су сви његови радови засновани на темељним истраживањима. Током времена постао је историчар наше усмене књижевности и у његовом раду се очитује занимање за широк круг њених проблема којима је прилазио са различитих аспеката. Издвојено место припада његовим радовима у којима је приказивао и оцењивао збирке неких новијих, па чак и савремених сакупљача народне поезије (Ивана Јастребова, Момчила Златановића, Љубише Рајковића...).
Ред 46:
* Више података о његовој библиографији може се пронаћи у библиографији Светлане Недић;
 
* Више података о његовом књижевноисторијском и научном раду може се пронаћи у предговору [[Мирослав Пантић|Мирослава Пантића]] "Kњижевни историчар Владан Недић";
[[Категорија:Српски књижевници]]