Источносибирско море — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sablon; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Источносибирско море''' је маргинално море у [[Арктички океан|Арктичком океану]]. Налази се између [[Арктички рт|Арктичког рта]] на северу, обале [[Сибир|Сибира]] на југу, [[Новосибирска острва|Новосибирских острва]] на западу и Кејп Вилингс близу [[Чукотка|Чукотке]] и [[Врангелово острво|Врангеловог острва]] на истоку. Ово море граничи се са [[Лаптевско море|Лаптевским морем]] на западу и [[Чукотско море|Чукотским морем]] на истоку.
Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом биљног и животињског света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 метара), морске струје се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем. који се топи само током лета (август-септембар).
Kлима
'''Клима''' је изразито поларна, са утицајем [[Атлантски океан|Атлантског]] и [[Тихи океан|Тихог океана]]. Југозападни ветрови који имају брзину од 6-7 м/с доносе хладан ваздух из Сибира, тако да просечна температура у јануару износи приближно -30 °С.
Време је мирно и стабилно са повременим [[Циклон|циклонима]]. Циклони који долазе са Атлантика повећавају брзину ветра и температуру ваздуха док циклони са [[Пацифик|Пацифика]] доносе облаке, олује и мећаве. Ветар дува са севера за време лета.
Хидрологија
Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 км3/год, што чини само 10% од укупног oтицања у сва арктичка мора [[Русија|Русије]]. Највећи допринос има [[Колима (река)|река Колима]] са 132 км3, затим [[Индигирка]] sa 59 км3.
Температура површинске воде опада од југа ка северу. Зими варира између -0.2 и 0.6 °С у делтама река и од -1.7 до -1.8 °С у северном делу мора. Лети се загреје до 7-8 °С у увалама и до 2-3 °С у морским зонама које су у потпуности без [[Лед|леда]].
Постоје сталне струје на површини мора које су усмерене од запада ка истоку. Оне су слабе и ветар на тај начин може привремено да им промени смер кретања. Плиме су полудневне (расту два пута дневно) са амплитудом од 5 до 25 цм.
Ниво мора је максималан лети због река. Најнижи ниво мора је у марту и априлу, са укупним годишњим променама од око 70 цм. Ветрови доносе олује са таласима који достижу висину 3-5 метара у западном делу док су источни региони релативно мирни.
[[Олуја|Олује]] трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.
Историја
Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира.
Топографија
Будући да је море отвоепрема океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских крупа као што су [[Ајон]] и Медвеђи апрхипелаг.. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1,342,000 км2.
Међу најзначајнијим притокама источносибирског мора су: Индигирка, Алазеја, Ујандина, Чукотка, Колима, Раучуа, Чаун и Пегтимел. Само неке од њих су пловне. Обала мора је дугачка 3,016 км. Њу чине бројне увале и заливи која се некад протежу дубоко у копно.
Дно је покривено мешавином муља, песка и камења. Око 70% мора је плиће од 50 метара, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 метара налазе се у североисточном делу мора.
Флора и фауна
Флора и фауна су релативно сиромашне, због оштре климе. Летње планктонско цветање је кратко али интензивно, произведе се и до 5 милиона тона [[Планктон|планктона]] у августу и септембру, док је годишња производња око 7 милиона тона. Храњиви састојци у води су углавном од речних притока и приобалне ерозије. Морске обале и ледене плоче станишта су [[Брадата фока|брадатих фока]], [[Морж|моржева]] заједно са њиховим предатором: [[Поларни медвед|поларним медведом]].
| |||