Источносибирско море — разлика између измена

'''Источносибирско море''' је маргинално море у [[Арктички океан|Арктичком океану]]. Налази се између [[Арктички рт|Арктичког рта]] на северу, обале [[Сибир|Сибира]] на југу, [[Новосибирска острва|Новосибирских острва]] на западу и Кејп Вилингс близу [[Чукотка|Чукотке]] и [[Врангелово острво|Врангеловог острва]] на истоку. Ово море граничи се са [[Лаптевско море|Лаптевским морем]] на западу и [[Чукотско море|Чукотским морем]] на истоку.

 

Ово море је једно од најмање проучаваних у Арктичком океану. Одликује се тешком климом ниским салинитетом воде и сиромаштвом биљног и животињског света, просечне дубине су мале (углавном мања од 50 метара), морске струје се споре и плитке, често се јављају магле, нарочито током лета, а површина је прекривена леденим покривачем. који се топи само током лета (август-септембар).

 

 

'''Клима''' је изразито поларна, са утицајем [[Атлантски океан|Атлантског]] и [[Тихи океан|Тихог океана]]. Југозападни ветрови који имају брзину од 6-7 м/с доносе хладан ваздух из Сибира, тако да просечна температура у јануару износи приближно -30 °С.

Време је мирно и стабилно са повременим [[Циклон|циклонима]]. Циклони који долазе са Атлантика повећавају брзину ветра и температуру ваздуха док циклони са [[Пацифик|Пацифика]] доносе облаке, олује и мећаве. Ветар дува са севера за време лета.

 

 

Површинско отицање у Источносибирском мору је релативно мало, око 250 км3/год, што чини само 10% од укупног oтицања у сва арктичка мора [[Русија|Русије]]. Највећи допринос има [[Колима (река)|река Колима]] са 132 км3, затим [[Индигирка]] sa 59 км3.

[[Олуја|Олује]] трају 1-2 дана током лета, оне су чешће зими и могу се продужити до 3-5 дана. Море почиње да се леди током октобра или новембра. Лед је непрекидан и стационаран у близини обале, достиже дебљину од 2 метра до краја зиме. Обично се топи током маја.

 

 

Обале Источносибирског мора насељавали су домороци северног Сибира.

 

 

Будући да је море отвоепрема океану на северу, главни заливи, налазе се у његовим јужним деловима. У приобаљу постоји неколико острвских крупа као што су [[Ајон]] и Медвеђи апрхипелаг.. Нека острва се углавном састоје од песка и леда и постепено еродирају. Укупна површина слива мора је 1,342,000 км2.

Дно је покривено мешавином муља, песка и камења. Око 70% мора је плиће од 50 метара, а у просеку је дубоко од 20-25 м. Североисточно од ушћа река Индирике и Колиме, постоје дубоки ровови на морском дну, који се приписују древним речним долинама, које су сада под морем. Највеће дубине, око 150 метара налазе се у североисточном делу мора.

 

 

Флора и фауна су релативно сиромашне, због оштре климе. Летње планктонско цветање је кратко али интензивно, произведе се и до 5 милиона тона [[Планктон|планктона]] у августу и септембру, док је годишња производња око 7 милиона тона. Храњиви састојци у води су углавном од речних притока и приобалне ерозије. Морске обале и ледене плоче станишта су [[Брадата фока|брадатих фока]], [[Морж|моржева]] заједно са њиховим предатором: [[Поларни медвед|поларним медведом]].