Ника са Самотраке — разлика између измена

сређивање
(Нова страница: {{СГ2016}} мини|десно '''Ника са Самотраке''' (Крилата победа) је …)
 
(сређивање)
{{СГ2016}}
[[Датотека:Winged Victory of Samothrace (1).jpg|мини|десно]]
'''Ника са Самотраке''' (Крилата победа) је [[Мермер|мермерна]] је [[Скулптура|скулптура]] из хеленистичког периода. Скулптура представља богињу [[Ника (митологија)|Нику]] (богињу победе). Настала је око 2. века пре нове ере. Од 1884. године постављена у [[Музеј Лувр|музеју Лувр]] у Француској као једна од најпознатијих скулптура на свету. Х. В. Џенсон је описао као “највеће ремек дело хеленизма” и то је један од ретких примерака скулптура из хеленистичког времена које су опстале у оригиналу, а не као римска копија.
 
'''Ника са Самотраке''' (Крилата победа) је [[Мермер|мермерна]] [[Скулптура|скулптура]] из хеленистичког периода. Скулптура представља богињу Нику (богињу победе). Настала је око 2. века пре нове ере. Од 1884. године постављена у [[Музеј Лувр|музеју Лувр]] у Француској као једна од најпознатијих скулптура на свету. Х. В. Џенсон је описао као “највеће ремек дело хеленизма” и то је један од ретких примерака скулптура из хеленистичког времена које су опстале у оригиналу, а не као римска копија.
 
== Опис ==
Скулптор је непознат, иако Paul MacKendrick тврди да је скулптор Pythokritos. Верује се да је Нику са Самотраке подигао македноски генерал Demetrius I Poliorcetes након поморске победе на Кипру. Археолошки музеј наставља да прати порекло скулптуре. Научници тврде да је керамика стара око 200. До 250. Године пре нове ере. Најближе оваквом уметничком делу су личности са македноских кованица. Такође скулптуру повезују са битком Цос (255. године п.н.е.) У којој је победила флота Македоније (Antigonus II Gonatas) а борили су се против Египта (Ptolemy II Egypt). У априлу 1863. године скулптуру је открио француски конзул и аматерски археолог Charles Champoiseau и послали су скулптуру у Француску. Статуа је постављена по фазама свог отркића. У јесен 1939. године склоњена је са свог места у Паризу на сигурно због рата. Сви музеји у Паризу су били затворени 25. Августа. Статуа је смештена у Chateau de Valencay заједно са Милоском Венером и Микеланђеловим робовима.
 
=== Рестаурација (2013—2014) ===
 
=== 2013 - 2014 Реастурација ===
Године 2013. Рестаурација је знатно побољшала изглед скулптуре. Ово је био први детаљан преглед појединих делова скулптуре. Реастурација има циљ да поврати мермер који се временом оштетио. Рестаурација је извршена UV, X-ray, spetroscopy. Овај напорни процес је имао циљ да поштује оригиналну текстуру. По завршетку обнове, статуа је сједињена са остатком своје базе и враћена на претходну позицију и налази се у Лувру.
 
== Утицај ==
Ника са Самотраке се сматра једном од највећих преживелих ремек дела из хеленистичког периода а такође и из целог грцког-римског доба. Статуа показује владајућу форму покрета којим је импресионирала критичаре и уметнике од његовог отркића. Од краја 19. Века била је постављена на драматичан начин на Дару (Daru) степеништа. Губитак главе сматра се да побољшава статуу, описује нешто натприродно. Историчар уметности Х.В Јансон је истакао да за разилку од ранијих грчких и источних скулптура ова скулптура ствара имагинарни простор око себе. Ветар који виори њену хаљину и она која се бори да одржи своју стабилност и према предању да је стајала на прамцу брода је не замисливо за гледаоце. Ветар и море се објашњава као метафора борбе, судбине или милости које се дешавају богињи. Ника са Самотраке је убрзо постала култно дело коју уметници тумаче на различите начине.
 
 
== Кампања за повратак ==