Битка на Крусима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м datum
Нема описа измене
Ред 47:
{{цитат|Данас са радосним чувством очекује наш мили род ваше витешке подвиге вијенцем побједе овјенчане чути, а потом да ви достојне пјесме спјевају и вијенце славе плету... Ви и сами знате да су се Турци од вазда бојали, а и сад се боје Црногораца, боје се витезова, који нијесу вични црним образом на свој дом се повраћати”.{{чињеница|date=04. 2014.}}}}
 
Жестока битка водила се на Крусима од раног јутра 3. октобра 1796. год. Уз громогласне ратне покличе, Црногорци жестоко нападоше Турке јатаганима и мачевима. Наста страшна сјеча у мјешавини. Крици и јауци мијешали су се са црногорским поклицима. Црногорци пробише турски фронт у центру; нађоше се у турској позадини. Окренуше фронт и ударише Турке с леђа. У току најжешће борбе, Богдан Вуков из села Залаза уби Махмут-пашу, одсјече му главу и донесе је Владици. Послије Махмут-пашине погибије, код Турака је настала паника и бјежали су у паничном страху. У тој паници, Турци су се међусобно убијали. Турке је спопала таква паника коју је тешко замислити, јер су их Црногорци нападали и немилосрдно сјекли са свих страна. Ово страшно клање трајало је око четири сата. Приликом бјежања многи су се Турци удавили у Морачи. Борба је прекинута када је посљедњи Турчин прешао на лијеву обалу ријеке Мораче. Турски пораз био је потпун. Колики су били тачни губици Турака није познато; јер су се многи удавили, прелазећи ријеку. На бојишту је нађено преко 8500 Турака. Црногорски губици били су: 132 погинула и 237 рањеника. Црногорци су отели 15 ратних застава и заплијенили много турског оружја, барута и другог ратног материјала.
Жестока битка водила се на Крусима од раног јутра 3. октобра 1796. год. Унајвећој жестини битке, Богдан Вуков из села Залаза, који је био у Владичиној пратњи, ухватио је Махмут пашу, убио га и његову главу однио Владици на поклон.
 
Послије Махмут пашине погибије борба је убрзо завршена потпуном побједом Црногораца и Брђана.
== Литература ==
* Јагош Јовановић „Историја Црне Горе”, 1995.