Традиционално кинеско писмо — разлика између измена

м
нема резимеа измене
мНема описа измене
мНема описа измене
|тип = [[Логограм]]
|језици = [[Кинески језик|Кинески]]
|време = од 5. векавијека н. е.
|фам1 = [[Записи на оклопима корњача]]
|фам2 = [[Печатно писмо]]
'''Традиционално кинеско писмо''' или '''традиционални кинески знакови''' су један од два стандардна сета штампаних [[кинеско слово|кинеских слова]]. Модерни облик традиционалних кинеских слова се први пут појавио са настанком [[канцеларијско писмо|канцеларијског писма]] за вријеме [[династија Хан|династије Хан]], те су били мање-више устаљени од 5. вијека за вријеме [[Јужне и Северне династије|Јужних и Сјеверних династија]]. Израз „традиционалан“ се користи да би се истакла разлика према традиционалним знаковима [[упрошћено кинеско писмо|упрошћеног кинеског писма]] која је стандардизовала влада [[Кина|Народне Републике Кине]] од 1950-их година.
 
Традиционални знакови се службено користе у [[Тајван]]у, [[Хонгконг]]у и [[Макао|Макау]]. Користили су се у [[копнена Кина|континенталној Кини]] прије него што их је Народна Република Кина упростила 1950-их и 1960-их година. Међу [[прекоморске кинеске заједнице|прекоморским кинеским заједницама]] (осим [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]), традиционални кинески знакови се најчешће користе,<ref name="Keller">{{en}} {{lang|en|Keller, Andrée Tabouret. [1997] (1997). Vernacular Literacy: A Re-Evaluation. Oxford University Press. ISBN 0-19-823635-2}}</ref>, али број штампане литературе са упрошћеним кинеским словима расте у Аустралији, САД и Канади због новијих досељеника из континенталне Кине. Насупрот томе [[упрошћено кинеско писмо]] се користи у службеним публикацијама [[копнена Кина|континенталне Кине]], [[Сингапур]]а и [[Малезија|Малезије]]. Дебата о традиционалном и упрошћеном кинеском писму још увекувијек траје међу кинеским заједницама.
 
== Кинески називи ==
== Штампани текст ==
 
Када се штампа текст, у континенталној Кини и Сингапуру се углавном користесе користи упрошћенупрошћени састав. Међутим, [[Кина|Народна Република Кина]] такође понекад штампа материјал намењеннамијењен да се чита ван континенталне Кине користећи традиционалне карактере. У рукописном тексту, већина људи користе неформалне, понекад упрошћене карактере. У већини случајева, алтернативни карактер (異體字) се користи у мјесту карактера од више потеза, као што су 体 за 體. Нека упрошћења су врло распрострањена, посебно {{јез|zh|台}} „тај“ ({{јез|zh-Latn|''tái''}}) y {{јез|zh|台灣}} „Тајвану“ ({{јез|zh-Latn|''Táiwan''}}) за разлику од стандардног карактера (臺). Раније су биле дведвије главнаглавне употребе алтернативних карактера. Прво, алтернативни карактери су кориштени за избјегавање кориштење карактера формалног назива важне особе у мање формалним контекстима као начин приказивања цењенацијењења те особе, да би чували слова имена те особе. Ово се на кинеском зове „избјегавање увреде“ (避諱). Друго, алтернативни знакови су кориштени када су исти знакови поновљени у контексту да би се показало да то није уредничка грешка већ намјерно понављање (筆誤).
 
== Кодирање рачунарских знакова ==
 
== Веб странице ==
[[W3C|-{WWW}- Конзорцијум]] препоручује кориштење ознаке -{<tt>zh-Hant</tt>}- за језички код да би се означило да се на веб страници користи традиционални кинески.<ref>{{en}} [http://www.w3.org/TR/i18n-html-tech-lang/#ri20040429.113217290 w3org], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>.
 
== Употреба у другим језицима ==